Upravo o prethodnom i govorim. Generalni problem je sto kvalitetno voce kod nas nema cenu. Ona olupana, flekava, neprskana jabuka prodaje se u zemljama EU cesto i do tri puta skuplje od voca naduvanog herbicidima. Kod nas je prosle godine u Kursumliji i okolini domaca jabuka za rakiju placana (verovali ili ne) 5-8 dinara po kilogramu, otkupljivali su neki Rusi, a narod se polomio dovlaceci jabuke u dzakovima. Sada rakiju od te iste jabuke ljudi placaju 500 dinara po litru.
Sa druge strane, manipulativna ekonomija je glavni krivac za prethodnu istinu koju je izneo Vocar: nama, na zalost, treba kvantitet, jer kvalitet nije na ceni. Ne slazem se, Vocar, da je to zahtev trzista. Kod nas nema zdravog trzista ni u ovoj, ni u drugim oblastima. Pre mislim da je u pitanju mafijasenje, a vec sam u jednom postu ranije pominjao da nam prodaju mlevenu tikvu kao sok od breskve. Niko me nije demantovao, jer velike kompanije (cesto monopolisti) kontrolu kvaliteta zavrsavaju i odradjuju sa par hiljada evra koliko kosta potpis i pecat nadleznih. Resenje pre vidim u zdravom udruzivanju istinskih proizvodjaca voca, jer i iskustvo govori da u mestima gde se dvadeset-trideset proizvodjaca udruzilo, oni imaju snage i potencijala da ponude robu, traze cenu, pregovaraju, skladiste voce itd. Medju pojedincima, retki su (iskreno receno) oni koji mogu da izdrze konkurenciju nekoga ko na par hiljada hektara gaji npr. jabuku. Drugo je pitanje kojim kanalima dolazi novac za takvu plantaznu proizvodnju, ko od drzave moze da dobije kredit bez kamate. Ubitacan primer je novi zakon o alkoholnim picima, ciji je cilj da sravni sa zemljom obicnog, malog coveka koji proizvodi vocnu rakiju iz sopstvenog kazana. Ovo pisem kao pravnik, sto i jesam, a ne kao vocar, sto se nadam da cu biti.
Sto se tice kvantiteta, smem da se zakunem da je otac mog oca, sa pedeset stabala voca (kruska,sljiva,orah) othranio osmoro dece. Imao je, doduse, i dve krave. Moja ekonomska kalkulacija je da ce mi za to isto, za moje troje dece, trebati jos dve stotine stabala (posadio sam 300). Zemlja ista, iste sljive, ali sada za kilogram mesa dajes deset kilograma kvalitetnog voca, a ranije si davao dva kilograma. Ako ne mislim tacno, slobodno mi recite. To je ta prica o kvantitetu, sto ne mogu da osporim, samo navodim neke od simptoma sarke koja je napala ceo narod. Evo jos jednog primera. Letos, u Kursumliji koja ima najmanje prosecne plate u Srbiji, moj otac pokusava da unajmi dvoje ljudi da mu pomognu u sakupljanju sljive, obzirom da je u osmoj deceniji zivota i ne moze sam. Nudi prevoz do sljivika, tri obroka, smestaj i dnevnicu od 1200 dinara po coveku. Isti oni koji svakodnevno kukaju da su gladni - glatko odbijaju da rade. Mislim da je u pitanju i mentalitet, kolektivne navike, i opsti nerad.
Ali, da se ne udaljavam mnogo od teme.
Bio bih zahvalan ako neko od kolega na forumu ima fotografije sljiva sa povijenim granama i povijacima, posto to i dalje radim otprilike. Pozdrav svima.
