Mali ribnjaci
- Začetnik teme Kurkela
- Datum pokretanja
Gorski Car
Član
Kako Sarani podnose zimu u ovako plitkom betoniranom bazenu?
Svi Saranski ribnjaci u mojoj okolini kopani su na 2-2,5m dubine bez betoniranja, kazu iskusne sarandzije da saran provede zimu na dnu ribnjaka delom utopljen u mulj.
Neki ribnjaci koje sam imao prilike da vidim kopani su na 2,5m dubine da bi kad se stalozi mulj prodje odredjeno vreme zemlja stalozi smanji se dubina na nekih 2m i to je kako kazu idealna dubina za gajenje sarana.
Ribnjak koji ja planiram da kopam je iskljucivo za potrebe licnog uzivanja pored vode druzenje ,pecanje (licni raj)
Svi Saranski ribnjaci u mojoj okolini kopani su na 2-2,5m dubine bez betoniranja, kazu iskusne sarandzije da saran provede zimu na dnu ribnjaka delom utopljen u mulj.
Neki ribnjaci koje sam imao prilike da vidim kopani su na 2,5m dubine da bi kad se stalozi mulj prodje odredjeno vreme zemlja stalozi smanji se dubina na nekih 2m i to je kako kazu idealna dubina za gajenje sarana.
Ribnjak koji ja planiram da kopam je iskljucivo za potrebe licnog uzivanja pored vode druzenje ,pecanje (licni raj)
Iskopao sam pre dve godine mali ribnjak ali imam problem sa vodom svaka dva sata pumpa radi po 15min jer voda odlazi, dal bi smeo da stavim foliju u ribnjak pa da tako imam ribnjak normalno moram i dosipati vodu zbog kiseonika posto mi dosadilo ovako i mislim da je hladna voda u leto.Da li bi moglo tako sa foliom,dimenzije su 3.5x6m dubina bi bila do 2m za sad imam par sarana i babuske ali se muce u malo vode 0.5m da znam jel zatrpati ili nastaviti dalje ulagati kako bi mogao opet pecati.
Bazeni su namenski projektovani i napravljeni tih dimenzija i te dubine (ali kao potpuni promašaj). Namena je bila za gajenje pastrmke. Ja sam ove bazene (4) nasledio u radu kao prazne, neupotrebljive. Bili su sagrađeni pre mene, naknadno, posle izgradnje ribnjaka. U praksi su se pokazali nefunkcionalni zbog svoje predimenzionirane dužine i širine, ali najviše zato što nije ispoštovano osnovno pravilo da je širina:dužina bazena 1:10 (2x20m ili 3x30m, 4x40m). Mala dubina u ovom slučaju (0,5m) može proći u proizvodnji pastrmke i ako se projektuju uglavnom sa dubinom od 0,8 do 1m. Zbog nepovoljnih odnosa širine i dužine, ti bazeni se ne mogu efikasno izmuljavati, a i riba se teško izlovljava, pa su zato bili napušteni kao neupotrebljivi. Ipak, ko god je ovo projektovao i sagradio-njima hvala, jer bez njihove gluposti, ja ne bi imao mogućnosti da radim neke stvari.
Tri bazena sam uspeo da prepravim i stavim u funkciju (dobio 6 normalnih bazena), a za 4.bazen nije bilo dovoljno vode za gajenje pastrmke, pa sam ga malo preradio (ozidao ulaz, ubacio kuglasti ventil, dobro zadihtovao cevi za odvod vode,...) i iskoristio za neozbiljno gajenje ciprinida, ali sam polako počeo da dobijam interesantne rezultate u gajenju šarana. I još nekih vrsta (linjak, crvenperka, cverglan).
Kako Sarani podnose zimu u ovako plitkom betoniranom bazenu?
Svi Saranski ribnjaci u mojoj okolini kopani su na 2-2,5m dubine bez betoniranja, kazu iskusne sarandzije da saran provede zimu na dnu ribnjaka delom utopljen u mulj.
Neki ribnjaci koje sam imao prilike da vidim kopani su na 2,5m dubine da bi kad se stalozi mulj prodje odredjeno vreme zemlja stalozi smanji se dubina na nekih 2m i to je kako kazu idealna dubina za gajenje sarana.
Ribnjak koji ja planiram da kopam je iskljucivo za potrebe licnog uzivanja pored vode druzenje ,pecanje (licni raj)
Odgovor je vrlo jednostavan. Ne provode zimu u ovakvom betonskom bazenu. U kasnu jesen svu ribu izlovim i smestim preko zime na sigurno mesto (improvizovani zimovnik). Biće još nekih slika, pa će vam biti malo jasnije. Moram još jednom da napomenem, ja sam ovaj bazen nasledio i improvizovao u njemu proizvodnju šarana.
Tvoje iskusne šarandžije su u pravu. Šaran zimu provodi zbijen u mulju, tkz. krtog. Verovatno je 2-2,5m neka optimalna dubina i treba ih poslušati ako misliš da ti ribe uspešno prezime. Najveći problem je stvaranje mutne ledene kore (tkz. snežnik), jer se za vreme vedrih dana ispod kore ne događaju procesi fotosinteze i stvaranje 02. Ako je led bistar, mnogo je manje opasno.
- - - - - - - - - -
Vidi zlatko, neću da se pravim pametan, tamo gde nemam iskustva. Ali gledao sam jednu emisiju na history ili nacional geografik (ne sećam se tačno). Radnja je bila u GB, 18/19.vek. Britanci su izgradili veliku mrežu kanala za transport brodova sa ugljem. Međutim, nastao je problem. Voda se gubila, bez obzira što su upumpavali velike količine vode. Kanali su postajali sve plići i postojala je opasnost da postanu neupotrebljivi. Šta su uradili. Čitavu mrežu su parcijalno isušivali i nanosili slojeve gline (čini mi se da rekoše oko 30cm, ali nisam siguran). Svi kanali su prestali da gube vodu i dan danas su u funkciji.
Nadam se da ti je i ovo odgovor. Pitanje je koliki sloj gline na dnu, gde može da se nabavi i koliko to košta. Ali mislim da možeš to rešiti ako se odlučiš za ovu varijantu, jer mala je to površina. Jedino ne znam odgovor da li bi se voda gubila na stranicama bazena. Možda bi vremenom došlo do zapušivanja pora zemlje i formiranja vodonepropusnosti. Neka se još neko javi sa sličnim iskustvom, pa ćeš dobiti pravi odgovor. Pozz
Danko, molim te napiši nešto o tvojim iskustvima sa gajenjem cverglana.
Prethodni post sam malo na brzinu pisao (bilo je kasno noću) pa nisam tačno napisao zašto se za to interesujem.
Meni se čini da je cverglan jako zahvalna riba za kućni ribnjak. Naravno, za one koji znaju da cene izuzetno kvalitetno meso ove ribe. I naravno, izuzetno lako čišćenje i to što nema puno kostiju (zapravo nema uopšte osim kičme) pa je zgodno za ishranu dece.
Kod nas je cverglan na lošem glasu uglavnom zbog ribolovaca koji ga ne vole na udici. I većina ribolovaca ga baca misleći da se teško čisti.
Ja nažalost još nemam uslova za držanje malog ribnjaka, ali prvom prilikom kad dođem do svoje kuće na selu to će biti prva stvar koju ću uraditi.
Zato me jako zainteresovalo iskustvo nekoga ko je makar u hobi varijanti pokušao da se bavi uzgojem cverglana. Najviše me interesuje ishrana i ostljivost na velike hladnoće ili vrućine. I šta god se setiš da bi moglo biti interesantno.
Prethodni post sam malo na brzinu pisao (bilo je kasno noću) pa nisam tačno napisao zašto se za to interesujem.
Meni se čini da je cverglan jako zahvalna riba za kućni ribnjak. Naravno, za one koji znaju da cene izuzetno kvalitetno meso ove ribe. I naravno, izuzetno lako čišćenje i to što nema puno kostiju (zapravo nema uopšte osim kičme) pa je zgodno za ishranu dece.
Kod nas je cverglan na lošem glasu uglavnom zbog ribolovaca koji ga ne vole na udici. I većina ribolovaca ga baca misleći da se teško čisti.
Ja nažalost još nemam uslova za držanje malog ribnjaka, ali prvom prilikom kad dođem do svoje kuće na selu to će biti prva stvar koju ću uraditi.
Zato me jako zainteresovalo iskustvo nekoga ko je makar u hobi varijanti pokušao da se bavi uzgojem cverglana. Najviše me interesuje ishrana i ostljivost na velike hladnoće ili vrućine. I šta god se setiš da bi moglo biti interesantno.
worm
Član
Sto ne postavis geotekstil (geofoliju) to traje veoma dugo i korsti se upravo za ovakve stvari a nije ni skupa
http://www.flintstone.co.rs/asortiman/hobi-oprema/geotekstil#.UO6PX-SZRDU
http://www.e-merkur.rs/gradjevinarstvo/hidroizolacije/geotekstil
samo se mora voditi racuna koji je geotekstil u pitnju jer ima i propusnih i vodonepropusnih u zavisnosti od namene
zanimljivo worm
to jeste zaista povoljna varijanta ali evo sad prvi put čujem da ima geotekstil vodonepropustan, znam da dosada je
uglavnom korišten kao zaštita i podloga ispod folije, hvala na informaciji baš ću da proverim da li ima i u kojim veličinama ...
a Danko čestitam ti kad si u opšte uspeo da dobiješ te ribnjake na korištenje, ne sumnjam ja da ćeš ti to iskoristiti i prilagoditi
uslovima i potrebama, mogao bi zaista da napišeš koju reč o cverglanima i ako ja mislim da je to zlo da slabo napreduju a mreste se kao blesavi i kaži mi kako si rešio zaštitu ribnjaka od vidri posebno onih dvonogih
to jeste zaista povoljna varijanta ali evo sad prvi put čujem da ima geotekstil vodonepropustan, znam da dosada je
uglavnom korišten kao zaštita i podloga ispod folije, hvala na informaciji baš ću da proverim da li ima i u kojim veličinama ...
a Danko čestitam ti kad si u opšte uspeo da dobiješ te ribnjake na korištenje, ne sumnjam ja da ćeš ti to iskoristiti i prilagoditi
uslovima i potrebama, mogao bi zaista da napišeš koju reč o cverglanima i ako ja mislim da je to zlo da slabo napreduju a mreste se kao blesavi i kaži mi kako si rešio zaštitu ribnjaka od vidri posebno onih dvonogih
worm
Član
Pardon, nisam bas radio sa ovim pa mi se provukla greska za vodonepropusni geotekstil malo sam trazio po netu ali geotekstil se koristi kao zastita ispod folije ali zato ima ovih folija koje se koriste za izgradnju ribnjaka. Na internetu se sve moze naci samo je potrebno znati sta se trazi 
http://www.flintstone.co.rs/asortiman/hobi-oprema/alfafol-folija-za-ribnjake#.UO6nLeSZRDU
Ovo nije uopste skupo za manje povrsine
http://www.flintstone.co.rs/asortiman/hobi-oprema/alfafol-folija-za-ribnjake#.UO6nLeSZRDU
Ovo nije uopste skupo za manje povrsine
voda leti kad ugreje bi bila kao i bez najlona osim ako ćeš ga stavljati i preko ribnjaka 
, moje mišljenje sam ti već gore napisao svaka voda koja nema dotok i odvod pa makar i povremen će se pretvoriti u baruštinu, poznajem neke ljude koji su stavljali tu foliju za plastenike i traje im evo sedma godina... ajd
, moje mišljenje sam ti već gore napisao svaka voda koja nema dotok i odvod pa makar i povremen će se pretvoriti u baruštinu, poznajem neke ljude koji su stavljali tu foliju za plastenike i traje im evo sedma godina... ajd Ovo što je zox rekao je istina. Da voda ne bi zabarila, što samo po sebi nije problem, već je problem porast temperature vode (preko 30C), bitan je konstantan dotok vode, koji će osvežavati vodu. Dovoljan je i minimalan dotok, naravno broj riba treba prilagoditi toj količini vode. Svedoci smo, pogotovo u zadnje 2 godine, velikim sušama i visokim spoljnim temperaturama vazduha, koje se protežu sve do kraja oktobra. U takvoj situaciji, mala jezera i bare bukvalno proključaju, riba se loše oseća i velika je mogućnost uginuća.
Osvežavanje se može postići konstantnim dotokom sveže vode ili aeracijom pomoću plutajućih aeratora. Pogotovo su osvežavanje ili aeracija bitni u noćnim časovima, a naročito pred zoru (mislim na letnje mesece i ranu jesen).
- - - - - - - - - -
SLIKE NASTAVAK (III)
PRAZAN BAZEN DO SLEDEĆE SEZONE
Hvala zox. Drago mi je da ti se slike sviđaju. A to mi je i bio cilj, da vas malo motivišem......
- - - - - - - - - -
U vezi cverglana, iznosim mišljenje zasnovano na sopstvenom iskustvu. Prvo, bez ljutnje zox-nisi u pravu za cverglana, a i mnogi drugi koji tako misle. Obrazloženje. Kao prvo, cverglan (trepan, manjov,…) je vrsta soma, koja potiče iz S.Amerike. Međutim, on je i tamo patuljasta vrsta soma (ne raste više od 2-3kg). Postoje neke druge vrste američkih somova (iz iste porodica), ali koji rastu mnogo više (do oko 10kg), kao što je kanalski som i stvarno mi nikad nije jasno zašto je neko nekad davno dovezao u Evropu baš patuljastog američkog soma- cverglana, a ne te druge vrste. Ali dobro.…
Međutim, ima jedna stvar sa ovim cverglanom koja je vrlo interesantna. Njegov tempo rasta je odličan, tolerancija na temperaturu, visoku gustinu, nizak kiseonik i sl. vrlo zadovoljavajuće. Plodnost je visoka. I šta se dešava. Zbog svoje superiornosti, jer se vrlo brzo razmnožava, nema prirodne neprijatelje, silovito okupira prehrambene resurse na dnu jezera, bare i sl. Pošto se nagomilaju u velikom broju, dolazi do deficita hrane (a pod tim se najviše podrazumeva-izvori proteina) i sukladno tome, dolazi do zakržljavanja čitave populacije. Em je sam po sebi patuljast som, em još u Evropi doživljava dodatni pritisak da bude patuljast.
I sad, pomirio bih se ja sa konstatacijom da je štetočina i da od njega nema vajde, da neke činjenice to ne demantuju.
Elem, u svojoj dugogodišnjoj ribolovačkoj praksi, loveći cverglana na mnogim lokacijama, imao sam priliku da često upecam komade od 200-300gr. Nekoliko puta u životu ulovio sam komade, opet na različitim lokacijama, od 400-500gr. A jednom u životu, za tri dana ulovio sam nekoliko komada od 0,8-1kg (kanal sibnica u okolikni bg, noć, mrtav keder, dubinka, čini mi se da je bio avgust 2001.). Isto tako, nekoliko puta sam u novinama nalazio izveštaje o ulovima krupnih cverglana (od 1-2kg) na našim vodama. Istina, ulovi su bili pojedinačni i sa više lokacija.
Zahvaljujući tim činjenicama, odlučio sam pre par godina da uradim mali eksperiment i ubacio sam krajem aprila 50-tak komada cverglana, prosečne težine od 140-170gr i hranio ih prema njihovim potrebama visokoproteinskom tonućom hranom. Na kraju sezone tova (druga polovina oktobra) izlovio sam te jedinke sa prosečnim težinama od 400-500gr. Šta reći, osim da je riba bila odličnog izgleda, u odličnoj kondiciji, a ukus i miris mesa više nego fantastičan.
- - - - - - - - - -
Da bi sačuvao proizvodnju od raznih štetočina (vidre, čaplje, dvonoge vidre, mačke,....) treba uraditi nekoliko stvari, ali to sve košta, pa se postavlja pitanje da li ima svrhe to preduzimati ako ribnjak držiš iz hobija-neobavezno. Ako ozbiljno gajiš ribu, onda je to imperativ. Verujte, štete koje razne štetočine mogu da nanesu mogu da vas zaviju u crno.
Nabrojaću nekoliko stvari koje treba uraditi da zaštitiš proizvodnju i najbolje je što više njih sprovesti:
-Uraditi visoku ogradu koja ima betoniranu osnovu-zid, da štetočine ne bi prokopavale, a i kerovi koji čuvaju objekat da se ne provlače i napuštaju ribnjak.
-Imati kerove (2-3) koji bi trebali da su dresirani da laju na pojavu čaplji, vidri, odnosno da ih lajanjem rasteruju. Rekli su mi da je za to najbolje imati uštrojene ženke NLT-a. Ali ne mogu da vam garantujem da je to 100% tačno, jer ja ih nisam držao.
-Kerove po danu držati na lancu, a puštati ih noću u krug ribnjaka. Naravno pod uslovom da je ograđeno 100%, inače postoji opasnost da odjure više časova u nepoznatom pravcu, pa ništa od čuvanja objekta.
-Ujutro treba svakog kera pred kućicom da čeka hrana i voda. Treba da nauče da se bez otpora ujutro vezuju, da ne bi po danu napadali eventualno nepoznate ljude koji raznim poslom dolaze na objekat. Naravno, naveče se opet puštaju.
-Treba ugraditi video nadzor. Pošto mini ribnjak nije velika površina, po meni dovoljne su 1 ili 2 malo jače i kvalitetnije širokougaone kamere, postavljene tako da pokriju čitavu površinu.
-Imati pouzdane i savesne radnike, koji će noću redovno 2-3 puta obilaziti objekat.
Ima još nekih stvari, ali po meni i ovo je sasvim dovoljno.
- - - - - - - - - -
U vezi cverglana, iznosim mišljenje zasnovano na sopstvenom iskustvu. Prvo, bez ljutnje zox-nisi u pravu za cverglana, a i mnogi drugi koji tako misle. Obrazloženje. Kao prvo, cverglan (trepan, manjov,…) je vrsta soma, koja potiče iz S.Amerike. Međutim, on je i tamo patuljasta vrsta soma (ne raste više od 2-3kg). Postoje neke druge vrste američkih somova (iz iste porodica), ali koji rastu mnogo više (do oko 10kg), kao što je kanalski som i stvarno mi nikad nije jasno zašto je neko nekad davno dovezao u Evropu baš patuljastog američkog soma- cverglana, a ne te druge vrste. Ali dobro.…
Međutim, ima jedna stvar sa ovim cverglanom koja je vrlo interesantna. Njegov tempo rasta je odličan, tolerancija na temperaturu, visoku gustinu, nizak kiseonik i sl. vrlo zadovoljavajuće. Plodnost je visoka. I šta se dešava. Zbog svoje superiornosti, jer se vrlo brzo razmnožava, nema prirodne neprijatelje, silovito okupira prehrambene resurse na dnu jezera, bare i sl. Pošto se nagomilaju u velikom broju, dolazi do deficita hrane (a pod tim se najviše podrazumeva-izvori proteina) i sukladno tome, dolazi do zakržljavanja čitave populacije. Em je sam po sebi patuljast som, em još u Evropi doživljava dodatni pritisak da bude patuljast.
I sad, pomirio bih se ja sa konstatacijom da je štetočina i da od njega nema vajde, da neke činjenice to ne demantuju.
Elem, u svojoj dugogodišnjoj ribolovačkoj praksi, loveći cverglana na mnogim lokacijama, imao sam priliku da često upecam komade od 200-300gr. Nekoliko puta u životu ulovio sam komade, opet na različitim lokacijama, od 400-500gr. A jednom u životu, za tri dana ulovio sam nekoliko komada od 0,8-1kg (kanal sibnica u okolikni bg, noć, mrtav keder, dubinka, čini mi se da je bio avgust 2001.). Isto tako, nekoliko puta sam u novinama nalazio izveštaje o ulovima krupnih cverglana (od 1-2kg) na našim vodama. Istina, ulovi su bili pojedinačni i sa više lokacija.
Zahvaljujući tim činjenicama, odlučio sam pre par godina da uradim mali eksperiment i ubacio sam krajem aprila 50-tak komada cverglana, prosečne težine od 140-170gr i hranio ih prema njihovim potrebama visokoproteinskom tonućom hranom. Na kraju sezone tova (druga polovina oktobra) izlovio sam te jedinke sa prosečnim težinama od 400-500gr. Šta reći, osim da je riba bila odličnog izgleda, u odličnoj kondiciji, a ukus i miris mesa više nego fantastičan.
- - - - - - - - - -
zanimljivo worm
to jeste zaista povoljna varijanta ali evo sad prvi put čujem da ima geotekstil vodonepropustan, znam da dosada je
uglavnom korišten kao zaštita i podloga ispod folije, hvala na informaciji baš ću da proverim da li ima i u kojim veličinama ...
a Danko čestitam ti kad si u opšte uspeo da dobiješ te ribnjake na korištenje, ne sumnjam ja da ćeš ti to iskoristiti i prilagoditi
uslovima i potrebama, mogao bi zaista da napišeš koju reč o cverglanima i ako ja mislim da je to zlo da slabo napreduju a mreste se kao blesavi i kaži mi kako si rešio zaštitu ribnjaka od vidri posebno onih dvonogih
Da bi sačuvao proizvodnju od raznih štetočina (vidre, čaplje, dvonoge vidre, mačke,....) treba uraditi nekoliko stvari, ali to sve košta, pa se postavlja pitanje da li ima svrhe to preduzimati ako ribnjak držiš iz hobija-neobavezno. Ako ozbiljno gajiš ribu, onda je to imperativ. Verujte, štete koje razne štetočine mogu da nanesu mogu da vas zaviju u crno.
Nabrojaću nekoliko stvari koje treba uraditi da zaštitiš proizvodnju i najbolje je što više njih sprovesti:
-Uraditi visoku ogradu koja ima betoniranu osnovu-zid, da štetočine ne bi prokopavale, a i kerovi koji čuvaju objekat da se ne provlače i napuštaju ribnjak.
-Imati kerove (2-3) koji bi trebali da su dresirani da laju na pojavu čaplji, vidri, odnosno da ih lajanjem rasteruju. Rekli su mi da je za to najbolje imati uštrojene ženke NLT-a. Ali ne mogu da vam garantujem da je to 100% tačno, jer ja ih nisam držao.
-Kerove po danu držati na lancu, a puštati ih noću u krug ribnjaka. Naravno pod uslovom da je ograđeno 100%, inače postoji opasnost da odjure više časova u nepoznatom pravcu, pa ništa od čuvanja objekta.
-Ujutro treba svakog kera pred kućicom da čeka hrana i voda. Treba da nauče da se bez otpora ujutro vezuju, da ne bi po danu napadali eventualno nepoznate ljude koji raznim poslom dolaze na objekat. Naravno, naveče se opet puštaju.
-Treba ugraditi video nadzor. Pošto mini ribnjak nije velika površina, po meni dovoljne su 1 ili 2 malo jače i kvalitetnije širokougaone kamere, postavljene tako da pokriju čitavu površinu.
-Imati pouzdane i savesne radnike, koji će noću redovno 2-3 puta obilaziti objekat.
Ima još nekih stvari, ali po meni i ovo je sasvim dovoljno.
Pozdrav Danko ...
ma opušteno drug, naravno da nema ljutnje pa zbog toga smo i ovdje da iznosimo neka svoja viđenja i pronađemo
odgovarajuća rešenja, mogu samo da ti se zahvalim na ne sebičnosti, što iznosiš otvoreno neka svoja iskustva.
Kamo puste sreće da je takvih više, kad pogledam na hiljade pregleda, a jako malo komentara - žalosno
To za cverglana što pišeš, iskreno, drago mi je da je tako i ja sam ribolovac, nikad i nisam nešto ciljano išao na njega
ali kad god se zakačio - jad i beda, otuda mi i takvo mišljenje da ne napreduje gotovo nikako ...
Nego kaži ti nama šta smatraš pod tom visoko proteinskom ishranom, pretpostavljam da sam je praviš ili ...
Što se tiče zaštite ribnjaka od ribokradica na dve noge, podelit ću s vama jedan moj savet
za sve one
koji imaju amaterske ribnjake i nije isplativo da plaćaju ribočuvara, a ribnjak vam nije uz kuću.
Usečete shodno veličini ribnjaka dva tri drveta s krošnjama,
ostavite sve krupnije grane i potopite stablo u ribnjak i ako koja grana viri iz vode ne smeta, estetski je lepo baš
kao da je prirodno jezero, a za Šarane kao prirodno stanište, ne smeta ni vama osim ako ste poželeli da ponekad pecate,
a ribokradicama je onemogućeno i za mrežu i da pecaju. Kad dođe vreme izlova i onako praznite ribnjak vodom
pa vam neće biti problem to izvaditi van ajd u zdravlje
ma opušteno drug, naravno da nema ljutnje pa zbog toga smo i ovdje da iznosimo neka svoja viđenja i pronađemo
odgovarajuća rešenja, mogu samo da ti se zahvalim na ne sebičnosti, što iznosiš otvoreno neka svoja iskustva.
Kamo puste sreće da je takvih više, kad pogledam na hiljade pregleda, a jako malo komentara - žalosno
To za cverglana što pišeš, iskreno, drago mi je da je tako i ja sam ribolovac, nikad i nisam nešto ciljano išao na njega
ali kad god se zakačio - jad i beda, otuda mi i takvo mišljenje da ne napreduje gotovo nikako ...
Nego kaži ti nama šta smatraš pod tom visoko proteinskom ishranom, pretpostavljam da sam je praviš ili ...
Što se tiče zaštite ribnjaka od ribokradica na dve noge, podelit ću s vama jedan moj savet
za sve onekoji imaju amaterske ribnjake i nije isplativo da plaćaju ribočuvara, a ribnjak vam nije uz kuću.
Usečete shodno veličini ribnjaka dva tri drveta s krošnjama,
ostavite sve krupnije grane i potopite stablo u ribnjak i ako koja grana viri iz vode ne smeta, estetski je lepo baš
kao da je prirodno jezero, a za Šarane kao prirodno stanište, ne smeta ni vama osim ako ste poželeli da ponekad pecate,
a ribokradicama je onemogućeno i za mrežu i da pecaju. Kad dođe vreme izlova i onako praznite ribnjak vodom
pa vam neće biti problem to izvaditi van
ajd u zdravlje Moje je mišljenje o oborenim stablima u vodi da je to poluefikasno rešenje. Oborena stabla će sprečiti mrežarenje, ali neće sprečiti gaženje po vodi i lov rukama. Znam neke likove koji su izuzetno vešti da na taj način love ribu. E sad, ako bi dubina bila preko 2m, to je već možda ozbiljniji problem za njih.
Za rešenja koja sam naveo u prethodnom tekstu, odnose se na zaštitu od krađe, ali i zaštitu od pravih vidri i čaplji. One mogu biti jako problematične. Mogu da nanesu veliku štetu, veoma su lukave, uporne i alave, a još su zakonski zaštićene, pa otpadaju metode klopki i upucavanja. A osim toga, nije im ni lako prići, pogotovo vidri. Tako da mini ribnjak, sklonjen negde u stranu, pogotovo ako nije u vidokrugu, zatrpan granjem, može da postane idealna lokacija za štetočine. A na kraju sezone videćete rezultat njihove aktivnosti-poluprazan ili prazan ribnjak. Tako da treba dobro razmisliti šta uraditi po pitanju zaštite....
- - - - - - - - - -
Što se tiče odgovora koja hrana za tov cverglana, reći ću da cverglan kao izraziti mesožder ima visoke potrebe za proteinima, delom mastima, vitaminima i mineralima, a jako malo koristi ugljene hidrate, a celulozu nikako. Na osnovu toga, najbolja je hrana namenski napravljena za tov soma (mislim da se može naći i kod nas). A pošto i pastrmka ima slične potrebe, onda sam ja koristio naravno hranu za pastrmku. Naravno, ne sme se davati količna za prežderavanje, jer postoji opasnost da propadne jetra, već se dnevno daje oko 1-1,5% od postojeće biomase jata.
- - - - - - - - - -
Da završim priču o cverglanima, reći ću da ako uporedimo našeg evropskog soma, težine oko 500gr i cverglana iste težine, šta dobijamo. Som u tom uzrastu, u konzumnom smislu, je najobičnija čačkalica, za razliku od cverglana koji je u tom uzrastu RIBETINA, i to kakva..... Po mom mišljenju, postoji dobar potencijal za gajenje cverglana u svakom pogledu, ali to sad treba malo ozbiljnije razraditi.
Možda bi koncepcija bila da se mlađ cverglana izlovljava u otvorenim vodama i nasađuje u tovilišta sa strogo kontrolisanim uslovima i tovi do neke prihvatljive konzumne veličine (300-400gr).
Time bi postigli dve, tri stvari. Prvo, bio bi stimulisan izlov u otvorenim vodama, jer bi se ta mlađ verovatno plaćala, tj. postojao bi ekonomski interes da to neko lovi. Isto tako, tim postupkom, izvršilo bi se razređivanje postojeće populacije cverglana u nekoj vodi i otvorila mogućnost da taj ostatak populacije ima dovoljno hrane i dostigne masu koja bi ribolovcima bila zanimljiva za lov.
Za rešenja koja sam naveo u prethodnom tekstu, odnose se na zaštitu od krađe, ali i zaštitu od pravih vidri i čaplji. One mogu biti jako problematične. Mogu da nanesu veliku štetu, veoma su lukave, uporne i alave, a još su zakonski zaštićene, pa otpadaju metode klopki i upucavanja. A osim toga, nije im ni lako prići, pogotovo vidri. Tako da mini ribnjak, sklonjen negde u stranu, pogotovo ako nije u vidokrugu, zatrpan granjem, može da postane idealna lokacija za štetočine. A na kraju sezone videćete rezultat njihove aktivnosti-poluprazan ili prazan ribnjak. Tako da treba dobro razmisliti šta uraditi po pitanju zaštite....
- - - - - - - - - -
Što se tiče odgovora koja hrana za tov cverglana, reći ću da cverglan kao izraziti mesožder ima visoke potrebe za proteinima, delom mastima, vitaminima i mineralima, a jako malo koristi ugljene hidrate, a celulozu nikako. Na osnovu toga, najbolja je hrana namenski napravljena za tov soma (mislim da se može naći i kod nas). A pošto i pastrmka ima slične potrebe, onda sam ja koristio naravno hranu za pastrmku. Naravno, ne sme se davati količna za prežderavanje, jer postoji opasnost da propadne jetra, već se dnevno daje oko 1-1,5% od postojeće biomase jata.
- - - - - - - - - -
Da završim priču o cverglanima, reći ću da ako uporedimo našeg evropskog soma, težine oko 500gr i cverglana iste težine, šta dobijamo. Som u tom uzrastu, u konzumnom smislu, je najobičnija čačkalica, za razliku od cverglana koji je u tom uzrastu RIBETINA, i to kakva..... Po mom mišljenju, postoji dobar potencijal za gajenje cverglana u svakom pogledu, ali to sad treba malo ozbiljnije razraditi.
Možda bi koncepcija bila da se mlađ cverglana izlovljava u otvorenim vodama i nasađuje u tovilišta sa strogo kontrolisanim uslovima i tovi do neke prihvatljive konzumne veličine (300-400gr).
Time bi postigli dve, tri stvari. Prvo, bio bi stimulisan izlov u otvorenim vodama, jer bi se ta mlađ verovatno plaćala, tj. postojao bi ekonomski interes da to neko lovi. Isto tako, tim postupkom, izvršilo bi se razređivanje postojeće populacije cverglana u nekoj vodi i otvorila mogućnost da taj ostatak populacije ima dovoljno hrane i dostigne masu koja bi ribolovcima bila zanimljiva za lov.
Ne znam gde bih tačno postavio ovo pitanje. Deluje mi da ovde, na ovoj temi ima najstručnijih.
Interesuje me da li je neko probao da u ribnjaku zapati rečne školjke? Ili u nekom posebnom bazenu, pa da samlevene koristi za ishranu šaranskih vrsta riba?
Interesuje me da li je neko probao da u ribnjaku zapati rečne školjke? Ili u nekom posebnom bazenu, pa da samlevene koristi za ishranu šaranskih vrsta riba?
