lubenice i dinje

nikola indjija je napisao(la):
Indor koja ti je sirina donje folije?
Kliknite za proširenje...
sirina donje folije je jedan metar. bela folije je 120cm,a stapovi 160-180. glava i plod dinje su zasticeni od vlage i bolesti. nema hemije i pucanja plodova od vlage. berem dinju pod tim tunelom lagano.sutra radim tako i lubenicu, jer ovi javljaju kisovit maj,a i jun. godine znaju biti lude. zbog kisurina mi nekada odlazio bostan koji sam skoro trebao da berem. ja sam sve istotalisao preko tunela i ispartao i sad radim pre-pokrivanje. 10 ljudi lagano odrade za dan oko 3 jutra.
20130514_175658.jpg
[/URL] image search[/IMG]
20130514_175707.jpg
[/URL] image hosting over 10mb[/IMG]
20130514_175712.jpg
[/URL] image hosting over 10mb[/IMG]
 
Kakav je spartac u pitanju posto se vidi na slikama da je duboko riljao sto svakako dobro za vodeno vazdusni rezim izmedju redova?
 
frenky9415 je napisao(la):
Kakav je spartac u pitanju posto se vidi na slikama da je duboko riljao sto svakako dobro za vodeno vazdusni rezim izmedju redova?
Kliknite za proširenje...
u pitanju je klasican imt-ov spartac. na njega sam montirao posebno pravljene jace motike bas za ovakvu namenu,jer ja u dinju vise ne mogu masinski da udjem. kise i vlage se ne bojim,jer je proorano lepo a ove buse prsnu na suncu i kisi taman do branja.
 
Indoor ovo stvarno još nigde nisam video, može se reći da je revolucija u proizvodnji dinja. Zato imam nedoumicu da li sam sve dobro razumeo. Ako sam dobro razumeo gornju foliju ne skidaš do branja, čak šta više ona je tu i prilikom branja. Kakvo je oprašivanje u tim uslovima? Kako spoljnja temperatura od 35-40 stepeni utiče na biljke pod folijom? Kako biljke ostanu zdrave bez tretiranja fungicidima i insekticidima, jer je ipak deo lisne mase van folije i izložen spoljnim uticajima, ili možda vršiš zaštiti koroz sistem kap po kap? Koliko je komplikovano, za nekoga ko radi prvi put, izvesti prepokrivanje folijom koja nije na rolni, koja je gužvava, a često i delovi folije slepljeni jedan za drugi? Da li je možda bolje od samoga starta ići sa pokrivanjem sa dva upredena pruta, pa ih kasnije izvući na željenu visinu?
 
vladimirc je napisao(la):
Indoor ovo stvarno još nigde nisam video, može se reći da je revolucija u proizvodnji dinja. Zato imam nedoumicu da li sam sve dobro razumeo. Ako sam dobro razumeo gornju foliju ne skidaš do branja, čak šta više ona je tu i prilikom branja. Kakvo je oprašivanje u tim uslovima? Kako spoljnja temperatura od 35-40 stepeni utiče na biljke pod folijom? Kako biljke ostanu zdrave bez tretiranja fungicidima i insekticidima, jer je ipak deo lisne mase van folije i izložen spoljnim uticajima, ili možda vršiš zaštiti koroz sistem kap po kap? Koliko je komplikovano, za nekoga ko radi prvi put, izvesti prepokrivanje folijom koja nije na rolni, koja je gužvava, a često i delovi folije slepljeni jedan za drugi? Da li je možda bolje od samoga starta ići sa pokrivanjem sa dva upredena pruta, pa ih kasnije izvući na željenu visinu?
Kliknite za proširenje...
ljudi dinja i lubenica su tropske biljke. kada ti podignes tunel po 20cm sa strane, ima vazduha koliko hoces. provetravanje je odlicno, kao i oprasivanje, ja sad imam dinja kao orah i jaje. ako si primetio bolest plamenjace krece od glave biljke,a ovde je glava pokrivena. u slucaju dinje i plodovi su zasticeni, jer dinja radja na lastarima,a ne na centralnim vrezama, tako da je plod pod folijom.ostaje kvalitetan,bez pucanja i truljenja. ne skidam ga sve dok ne krenem da totalisem dinje. kod lubenice radim drugacije. skidam foliju pred samo branje. zeznuto je jer su veci plodovi u odnosu na dinje. fungicidi mi nisu potrebni u ovom slucaju. kroz sistem sam pustio aktaru i resio vasi i jos neke stetocine. ako bude bilo nekih problema, tu je atomizer izmedju redova. radim dosta povrca i kad sve saberem koliko mi treba za zastitu, vise mi se isplati da uz pomoc jeftinog pruca napravim novi tunel i izbegnem skupu hemiju,a imam zasticenu biljku . dzabe ti svi fungicidi kad nalije mnogo kise u kucicu. voda izbije sav kiseonik iz zone korenovog sistema i ugusi je.meni se desavalo da lubenice od 4-5 kila odu od 5 dana konstantne kise. ovako kad odradim dinju, ja je i ne osiguravam. pre tri godine mi je led tukao dinju preko ovakvih tunela i plodovi su ostali netaknuti i imao sam odlicnu dinju. ja duboko "proroem" spartacem izmenju redova i u slucaju velikih kisa, voda ima gde da ode. proces ponovnog pokrivanja nije komplikovan. sve ce ti biti jasnije kad probas sam. u danasnje vreme ulozi za proizvodnuju su ogromni,a cena proizvoda,iz godine u godinu,sve manja i manja. sve vise ljudi seje, a pravog trzista i organizovanog otkupa i izvoza ipak nema. tako da moras da gledas kako da jeftinije prodjes.
 
Ok, hvala na odgovorima, dogodine ću sigurno da primenim ovu tehnologiju. Potpuno se slažem sa tobom da je velika količina vode u kućici najveći neprijalelj dinje, u to sam se i sam uverio predprošle godine, kada mi je je u talasu hladnog i kišovitog vremena u maju propao deo dinje iako sam imao agril. Tada sam shvatio da je krivac voda, a ne hladnoća, te sam od prošle godine prešao na poktivanje najlonom i to se pokazalo kao pun pogodak, a od iduće godine će tek da bude bingo, jer će poboljšati i kvaljitet i kvantitet,a verovatno i ranostasnost dinje, obzirom da će dinja tokom cele vegetacije biti takoreći u zaštićenom prostoru. S tim da ću ja najverovatnije primeniti od samog starta sistem pokrivanja koji si ti primenio u prepokrivanju, znači na početki ivice najlona do zemlje, a zatim po potrebi izvlačiti pruće na željenu visinu najlona. Tako bih se rešio glavobolje oko prepokrivanja. Eventualna zaštita preko sistema kap po kap, a međuredna obrada motokultivatorom kao i do sada.
 
pozdrav bostandzije.Imam 2 pitanja u vezi rasadjivanja lubenice i dinje.sutra rasadjujem.najpre mi recite kad rasadim planiram da oprskam sa antrakolom plus mankozeb?a drugo pitanje,zasto mi dinja u rasadu ima previse svetlozelenu boju,vise vuce zuckasto a listovi lepo razvijeni
 
Ljudi imali sta od bostana. Kod mene se zametnuli plodovi na faraou, top gun je izgleda malko osetljiviji i još ih nema. Istina poprilicno lose izgledaju, vetar ih je dobro izmlatio. Dosta polomljenih liski, polako se oporavljaju.
 
Bostandzije,kakva je situacija sa bostanom,jel ima stete od ovih vremenskih neprilika,tipa padanja i slicno?
 
Pozdrav bostandzije,kakva je situacija kod vas posle ovih padavina i hladnoce,kako se srzi bostan?
 
kod mene to dosta dobro izgleda i zadovoljan sam. mada mi se neki ljudi zale da im pucaju plodovi na dinjama od prevelike vlage i da im kompletne biljke padaju. neko ima i slicnih problem sa padanjem lubenica. po prognozi oni javljaju ovakav citav jun, sto je veliki problem. sve u svemu luda i cudna godina.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh