u ranoj proizvodnji:
providna folija povecava temperaturu zemljista za min. 5 oC, u odnosu na pravi crni malč, ko ne veruje neka proba.
Kada se pokrije niskim tunelima nece sigurno da ispuca od sunca koliko god da "nevalja", za 30 dana vreze prekriju foliju i zastiti je, a tuneli se skidaju
po meni ne treba stavljati siru donju foliju od 80 - 100 cm, ne zakopana povrsina 50 - 70 , kada je donja uza, moze da se pravi vislji tunel (sa sirinom 120-130 cm), u pocetku lubenice i dinje rastu na gore pa tek onda padnu, vislji tunel manje dodirivanje biljke sa najlonom (nema ozeglina i bolesti).
Kada se pravilno postavi nema trave, zatvorena sa strane a oko struka nabacena zemlja i creva za navodnjavanje sa rasporedom kapljaca predvidjenim za gajenje lubenice, ( kao na skici),
a) ne navodnjava se cela povrsina izmedju strukova nego samo oko biljke,
voda i djubrivo ide u korenov sistem a ne bez veze, pogotovu ako je razmak od struka do struka 1.5 - 2.0 metara (kod kalema), svaki struk dobija vodu iz 2 ili 3 kapljaca zavisno od tipa trake (2,1 lit/kapljac), 4,2 - 6,3 lit/biljka/sat
MALO LI JE?
b) redovi mogu da budu duzi, sa trakom od 16 mm sa rasadjivanjem na 1 met. duzina reda 200 metara u cugu,
daleko veca povrsina se navodnjava u komadu, manje goriva i vremena
c) smanjuju se doze prihrane jer svaka biljka dobija hranu u korenov sistem, kada je tek rasadjena biljka koriste se daleko manje doze od preporucenih jer je korenov sistem manji
d) kada se pustaju insekticidi, huminska kiselina ili amino kiseline, sve ide u zonu korenovog sistema i najveci deo biljka usvaja, bolje iskoristenje
Ne kao kad rasipacem bacis 1000 kg/ha vestaka po celoj povrsina a od toga na redove otpada pola, bolje baci 500 kg u red, isto deluja manje kosta
e) koren se formira u dubinu a ne po povrsini, u dubini je manje podlozan susi, svaka biljka bolje radi kada ima dublji korenov sistem
.
.
.
.
kod kasnije proizvodnje ista priča jer biljke rasadjene posle đurđevdana rastu kao lude i opet stižu za 50 - 60 dana za branje.
Mada, u zemlji Srbiji sve je moguće
mene je pakovaca za zemlju koštala 100 kg - 6.000 km - 16.500,00 din, 100 cm širine (bilo i nekog ostatka koji se razvuko nemam pojma gde)
nisam je prosao jeftinije jer sam ustedeo na najlonu i crevima, samo sam tu razliku ulozio u neke druge stvari koje su mi ubrzale vegetaciju i kvalitet.
koje su cene malča (skalinog i zelenog hita) mislim da je razlika duplo?
Radite Vi Sremci dosta bostana ali morate da kupite neku foru i sa strane (ja sam vidjao te stvari po turskoj i grckoj)