Kad se pravi farba za auto, onda se i prodavac u farbari vise trudi da bude ista, a kad je traktor u pitanju, onda je stav "pa to je samo traktor", pa zato ne bude ista nijansa.
Za automobile i nije toliki problem da se napravi dobra nijansa, sve farbare imaju ton karte i recepte, pa se lako nadje ako mu je fabricka farba. Ti recepti nisu na papiru nego u kompjuteru, pa se onda farbare reklamiraju "kompjutersko mesanje boja", a on u stvari tamo samo gleda sastojke, a na digitalnoj vagi meri tacne kolicine.
Jedna farbara je imala senzor za nijansu prikljucen na kompjuter, pa skenira uzorak, ali to nije bas bilo precizno, moralo je rucno da se doradi.