Zapravo nece puno pomoci samo analiza zemlje za bolesti zato sto nekad, i kad fizicki ima nekog elementa u zemljistu (makro ili mikroelementa), zbog fiziolosko hemijskih procesa (dal' je velika susa, velika kisa, mraz, ekstremne pH vrednosti zemlje itd) moze da se javi nedostatak, iako elemneta u normalnm uslovima ima relativno dovoljno..
Drugi cest slucaj je antagonizam elemenata, pa moze da se javi ako nekog elementa ima previse, onda on takoreci "blokira" neki drugi element, i dolazi do ispoljavanja simptoma nedostatka (najupecatljiviji primer je Gvozdje na alkalnim zemljistima koja imaju puno Kalcijuma, ali ima i drugih primera naravno, kao sto je Kalijum koji blokira unos Kalcijuma na kiselim zemjistima, kad Kalijuma ima malo vise u zemlji sto zna da se desi cesto u prvoj godini nakon jaceg djubrenja dok se malo Kalijum ne izmesa u zemlji pa je lokalno jace koncentrisan (tu gde je bacen tu ostaje jer se sporo rastvara i mesa sa zemljom, pogotovu u tezem zemljistu)...
Ja ne kazem da ne treba raditi analize zemlje, cak naprotiv, ali ta analiza daje jedan od podataka potrebnih za procenu sta fali i koliko, Idealno bi bilo uraditi analizu lista (ili jos bolje "sap analysys" sto je analiza sokova iz lista), i onda bi se imala informacija sta tacno fali u kom trenutku, i to se onda dodaje malo vise kroz fertigaciju, ili folijarno ako je potrebno brzo reagovati...
Jos jedna bitn stvar je da, ako je moguce, zemljiste treba da bude blago kiselo, znaci nesto 6-6.5 pH, jer se tad najmanje desava taj efekat antagonizma, sve van toga povecava efekat antagonizma.. Nije to neki nagli porast nego je vise proporcionalno, sto je nizi pH od preporucenog, to je veci efekat, i obrnuto, ne postoji neka konkretna vrednost gde pocinje efekat, ili gde prestaje (ne moze bas da se kaze "imam malo ispod 7.5 pH, to je OK, ako je malo iznad 7.5, onda nije OK")... Tako da na alkalnim zemljistima treba pokusavati zakiseljavanje kolko moze i kad moze, da se sto vise spusti pH do optimalnog... Za kisela zemljista obrnuto, povecavati, ali isto polako...
Malo sam proucavao fertigaciju i folijarnu primenu ovih dana i shvatio sam da je to mnogo komplikovano da bi bez detaljne analize moglo da se svede na 3 kratke recenice "stavi to i to, toliko i toliko, tad i tad", tu bi moralo da se improvizuje (ko ima uslova) sa nekim generalnim pravilima cega kad vise treba, tesko da iko kod nas ima uslova i para da radi vise puta folijarnu analizu preko godine..
Samo biti oprezan da se ne pretera (neki elementi, kao Bor na primer, mogu da bude toksicni ako se pretera, a mala je razlika izmedju mnogo i malo).. Tako da, folijarna prihrana da (i fertigacija, ko ima uslova), ali verovatno ce za svakog biti malo drugacija u zavisnoti od uslova koje on ima, ne moze bas da se kopira izmedju parcela na zalost...