Legalizacija objekata

[Quercus]

Rtv.rs:

[h=1]Од маја легализација "уз минималну цену и један документ"[/h]БЕОГРАД - Потпредседница владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић најавила је данас да ће у мају Влада Србије донети посебан закон који ће омогућити да се у што краћем року легализује сви нелегално изграђени објекти.

"У Србији има око 1,5 милион бесправно изграђених објеката и нови закон ће омогућити да се у што краћем року легализује све што се може, "уз минималну цену и један документ", рекла је Михајловић за ТВ Пинк.

Према њеној оцени, јасно да је већина грађана градила без дозволе, и они су најмање криви, а одговорност лежи на локалним самоуправама и држави.
"Свако одлагање легализације вуче са собом оно следеће, да ће се правити нови нелегални објекти", упозорила је министарка грађевине.
Михајловић је, међутим, упозорила да оног тренутка када се линија подвуче, ако неко крене да гради "само пола метра без грађевинске дозволе", тај објекат ће бити срушен.
Говорећи о примени новог Закон о планирању и изградњи, Михајловић је нагласила да не постоји ни један оправдани разлог да се од 1. марта не почне са применом тог закона, указујући да су градови ти који по закону морају да одобравају сва неопходна документа за издавање грађевинске дозволе.
Михајловић је рекла да примена Закона о планирању и изградњи за локалне самоуправе значи отварање нових радних места, "неке нове кранове у њиховим градовима и општинама", а самим тим и бољи живот грађана што је, свакако, циљ сваког градоначелника и председника општине.
Уз подсећање да је грађевинска индустрија Србије учествовала са четири одсто у БДП-у земље, што је најниже у региону, Михајловић је рекла да је циљ владе да грађевинска индустрија до 2020. године учествује са близу седам одсто у БДП-у земље, што је просек земаља Западног Балкана.
Грађевинарство у Србији тренутно стоји, јер је годинама уништавано и аутоматски због тога нема отварања нових радних места, казала је министарка и предочила да грађевинарство вуче привредни развој земље.
Михајловићева је поновила да ће најзначајнији инфраструктурни пројекат у 2015. бити изградња Коридора 10, који треба да буде завршен до краја 2016. године и потврдила да Србија због кашњења изградње те саобраћајне магистрале годишње губи око 30 милиона евра, јер се већина транзитног саобраћаја сада одвија преко Румуније и Бугарске, уместо кроз нашу земљу.
Међутим, Михајловићева сматра да ће се транзитни саобраћај вратити преко Србије, када буде завршен Коридор 10, јер је пут кроз нашу земљу најкраћа деоница на путу од Истока према Западу Европе.
Што се тиче изградње Коридора 11, Михајловићева је рекла да ће деоница до Златибора бити завршена у року, а тренутно се воде преговори о изградњи деонице према Црној Гори, која је узела кредит од Кине и ради свој део тог коридора, напомињући да ће се Коридор 11, назван "Јонско-јадрански коридор" или "плави коридор", спојити и са Албанијом.

 

[Quercus]

Politika.rs:

[h=1]Легализација – шести пут за десет година[/h]У мају се очекује пропис који би требало у правне оквире да уведе око 1,5 милионa „дивљих” зграда

Држава ће још једном покушати, шести пут по реду, бесправну градњу да уведе у правне оквире. Колико ће у томе успети и како ће то изгледати биће познато у мају када би требало да буде донет нови закон о легализацији. Од тог прописа се очекује да коначно разреши судбину милион и по кућа и зграда зиданих на дивље и заувек заустави бесправну градњу.
– Сви досадашњи покушаји да се проблем нелегално изграђених објеката у Србији реши, остали су без успеха. Нажалост, ниједан досадашњи закон нити акт није убрзао процес легализације. Напротив, нелегална градња је и даље дивљала.
Желимо да зауставимо ову праксу и у процесу је дефинисање документa који ће недвосмислено, брзо, ефикасно и јефтино легализовати све што је могуће. Из тога ће једино бити искључена легализација објеката у парковима природе – одговарају у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, на питање зашто пишу нови закон о легализацији.
Министарка Зорана Михајловић је појаснила да ће сви објекти бити легализовани по минималној цени уз један документ – елаборат који ће показати на каквом тлу и где је изграђен објекат. Да ли ће то бити могуће?
Требало би подсетити да је држава од 2003. године на сваке две до три године позивала грађане на легализацију и мењала прописе не би ли их анимирала. Најпре је тражено од дивљих градитеља да реше имовинске односе, поднесу техничку документацију и плате накнаду за уређење земљишта. То је било праведно, али узалудно. Прописом тадашњег министра Драгослава Шумарца легализовано је једва три одсто од милион и три стотине хиљада нелегалних објеката колико се претпостављало да их има. Бесправни градитељи нису били мотивисани да уђу у процедуру зато што им је легализација била скупа и зато што су знали да их неће стићи казна.
Пошто је одлучила да не руши, држава је морала да либерализује прописе. Свака следећа влада је грађанима смањивала обавезе које треба да испуне. У време мандата министра Оливера Дулића понуђена је масовна, брза, са веома мало папира и готово бесплатна легализација, (са попустом од чак 99 одсто за четворочлана домаћинства која живе у 100 квадрата). Али Уставни суд је то обуставио, јер је нарушен принцип једнакости грађана, односно бесправни градитељи добили су повлашћенији положај од оних који су градили по закону.
Његовом наследнику Велимиру Илићу није остало ништа друго него да то промени. Донео је нови закон почетком 2013. године, вратио мање-више услове који су постојали у Шумарчевом закону у погледу документације, а општинама оставио да по свом нахођењу уводе попусте за земљиште, бар док опет неко не затражи оцену уставности локалних одлука.
Ни то грађане није навело да изваде грађевинске дозволе за објекте које су већ саградили. И што је најгоре дивља градња у Србији није заустављена. Само у Београду од септембра 2009. до јула 2013. никло је нових 13.000 објеката без дозволе. И све то поред чињенице да је дивља градња проглашена кривичним делом .
Саша Пауновић, председник општине Параћин, примећује да је сваки министар грађевинарства покушавао да направи револуцију у легализацији, али у томе није успевао јер грађани нису имали интерес да подносе захтеве и легализују куће које су већ саградили и у којима живе деценијама.
– Ако држава стварно жели да се реши дивље градње треба да крене од куће до куће и да сама спроведе легализацију тако што ће ангажовати своје људе који ће пописивати, мерити, издавати дозволе и уписивати у катастар објекте. То би сигурно трајало седам до осам година, али би проблем трајно био решен. Дотле власницима треба омогућити да трошкове плате у вишедеценијским ратама, тако да их тај износ не оптерећује превише. Или да им се тај износ стави као оптерећење, односно хипотека на некретнину – каже Пауновић.
Димитрије Лукић, председник општине Сокобања, каже да дивљу градњу треба зауставити. И то са нивоа државе, јер локалне самоуправе немају капацитет да се саме са тим изборе. Он упозорава да при доношењу решења за бесправно саграђене објекте треба бити правичан. Наводи пример двојица комшија из Сокобање који су зидали исте куће у исто време. Један је поштовао прописе и градио са дозволом, други без иједног папира. Први је платио накнаду за земљиште 22.000 тадашњих немачких марака, други ништа.
– Испоставило се да је овај што је зидао легално прошао много скупље и да је далеко дуже градио. Не би било праведно да његов комшија сада после толико година дође до грађевинске дозволе бесплатно. О томе треба водити рачуна када нови закон буде писан – сматра Лукић.

 

[Quercus]

Beta.rs:

[h=2]Legalizacija i nova gradnja u Nišu jeftinija 30 odsto[/h]

NIŠ, 1. marta 2015. (Beta) - U Nišu od nedelje važe 30 odsto niže cene naknade za uredjivanje gradjevinskog zemljišta.

Na osnovu odluke lokalne vlasti naknada koju gradjani plaćaju prilikom legalizacije već izgradjenih stambenih objekata ili dobijanja gradjevinske dozvole za novu gradnju, jeftinija je za sedam gradjevinskih zona, od osam koliko ih Niš ima.

U osmoj zoni naknada ostaje 945 dinara, dok će se za preostalih sedam zona kretati od 1.200 do 3.900 dinara po kvadratu.

Od nedelje važi i duži rok otplate, tako da će gradjani ovu naknadu moći da plate u ratama na deset godina, umesto na dosadašnjih pet godina.

Odluku o pojeftinjenju naknade i dužim rokovima plaćanja Gradsko veće usvojilo je krajem prošle godine, a glavni razlog je pomoć Nišlijama koji moraju da legalizuju svoje kuće i stanove.

Načelnik Uprave za planiranje i izgradnju Rodoljub Mihajlović izjavio je za agenciju Beta da je zahteve za legalizaciju podnelo do sada oko 35.000 Nišlija, ali je samo njih 300 legalizovalo svoje objekte.

"Gradjani odlažu legalizaciju zbog toga što se u medijima stalno najavljuju neke nove olakšice. Svi se nadaju da će, ako još sačekaju, ovaj posao moći da završe lakše i još jeftinije nego sada", rekao Mihajlović.

On je istakao da su skoro svi primljeni zahtevi za legalizaciju "prazni", odnosno da sadrže samo obrazac zahteva.

"Primili smo 35.000 zahteva, ali je samo 300 odobrenih sadržalo sve što je potrebno za legalizaciju. Ostali ne sadrže projekat izgradjenog objekta, potvrdu o vlasništvu, niti bilo šta drugo od dokumenata", naveo je Mihajlović.