pozdrav komšije. nisam pronašao nigde da se spominje starinski domaći kukuruz koji se sije iz generacije u generaciju, isto sjeme. nema prinos kao renomirane sorte ali je po kvaliteti zrna u vrhu. kod nas izumire, ja i komšija sačuvasmo sjeme i sijemo male parcele za svoje potrebe. čisti tvrdunac, dali toga ima i kod vas?
Konkretno nisam imao iskustva baš sa tom sortom, ali jesam eksperimentisao sa nekim drugim sortnim kokičarima i belim kukuruzima u tipu zubana i polutvrdunca, a ponajviše "Beli luđak" koga sam sejao tri godine uzastopno. U centralnoj Srbiji je popularan nekakav beli "Osmak" koji dostiže dva i po puta veću cenu u poređenju sa običnim kukuruzom, ali toliko i manje rodi od hibridnog. Njegovo belo brašno sa vodenice je, kažu, najbolje za pravu domaću proju ili kačamak.
Ako je zbog sebe, onda je u redu. Ako je zbog očuvanja biodiverziteta, onda ti se klanjam do zemlje, ali ako je zbog komercijale, zbog veće cene, onda ti savetujem da odustaneš jer je neisplativo čak ni danas kada ima i takvih potrošača koji umeju da cene i plate kvalitet tradicionalne hrane.
Evo malo suve nauke plus malo ličnog iskustva.
1.) Kukuruz je samooplodna biljka. Da bi sačuvao sortu od nekontrolisanog oprašivanja, tj. ukrštanja sa drugim sortama i hibridima moraš imati izolovanu parcelu(makar nekoliko fati samo za seme) udaljenu od drugih kukuruza najmanje dvoje duži, najbolje među voćnjacima i vinogradima sa obaveznim navodnjavanjem. Ako ga budeš sejao na njivi gde u krugu od oko jednog kilometra ima drugih kukuruza, nemoj ga nikako ostavljati za seme jer će početi da se odrođuje. Teoretski postoji način da se čak i od kukuruza sa susedne parcele izoluje vremenskom distancom(različita vremena oprašivanja), ali to je u praksi rizično.
2.) "Beli luđak" i "Konjski zubi", a verujem i svi drugi stari, sortni kukuruzi imaju zaista krupno i kvalitetno zrno i džinovske klipove(30-40cm), ali se i seju na velika rastojanja(bar 30 cm) i daju dosta manje prinose čak i u poređenju sa najprimitivnijim hibridima, a kamo li sa savremenijim.
3.) Sortni kukuruzi su tolerantniji na lošiju zemlju i loše uslove, ali su osetljiviji na poleganje i bolesti. U ostalom to je i bio jedan od razloga kontrolisanog ukrštanja, tj. hibridizacije biljnih i životinjskih vrsta u komercijalnoj eksploataciji. Hibridizacija je jako skup proces koji zahteva puno naučnog, pa i fizičkog rada i vrlo često se desi da i po nekoliko decenija mukotrpnog rada završi u ćorsokaku. Čovek se nije okrenuo hibridizaciji tek tako, dakle postoji vrlo jak razlog zašto se prešlo na hibride u komercijalnij proizvodnji. Ako ti treba nešto za lošije uslove, uzmi jednostavno neki manje rodan(samim tim i manje zahtevan) hibrid ili još bolje
sirak zrnaš. Ko je ove godine posejao to, taj će na zimu da profitira.
4.) Ako baš bojkotuješ hibride po svaku cenu(kao na primer Amiši u SAD), onda možeš i danas uspešno gajiti autentične sorte kukuruza, ali uz jako mnogo truda i ne očekuj ni približno prinose koji se u današnje vreme podrazumevaju za kukuruz. Znam ljude kojima su donosili iz Meksika crni, crveni, šareni, pa čak svetlo plavi sortni kukuruz, ali čak i tamo u Meksiku, postojbini kukuruza muku muče sa očuvanjem autohtonih sorti od divljeg ukrštanja sa GM hibridima donesenim iz SAD koji šire svoje gene kao nekakva pošast.