Kruška

Na ovom linku što je gore postavio @YT1RDI, kažu da betonski stubovi, zbog težine imaju problem sa potapanjem.
Ja sam mislio da iskoristim neki kockasti oluk kao kalup, ali ako postoji taj problem da li bi bilo rešenje da se odradi neki T u donjem delu, nešto kao krst?
 
Čekajte ljudi, ja kad sam mislio špalir mislio sam na stubove 2,5 metara visine a ne ove za protivgradnu mrežu.
 
Moje kruške četvrta godina.
c4a4be1e8b39dceeb88515cf75fd38bb.jpg


Послато са SM-J510FN уз помоћ Тапатока
 
Aleksandar77 je napisao(la):
Koliki je razmak izmedju stubova i zica?Lepo izgledaju.Koja sorta i podloga?

Sent from my LG-M250 using Tapatalk
Kliknite za proširenje...
Razmak između stubova 7,2m (posle svakog četvrtog stabla), prva žica 50cm (na njoj je i kap po kap) svaka sledeća na 60cm i to ne bih menjao. Hvala! 2/3 Viljamovka, podloga dunja, 1/3 Santa Marija podloga dunja.

Послато са SM-J510FN уз помоћ Тапатока
 
Ove plastične uzengije nisu dobre za betonske stubove. Kod betonskih stupova je bitno da ima sto više uzengija da se stub ne bi rasprsnuo pri jakim udarima vetra. Imate u temi jabuka na strani 109 kako su popucali stubovi kod clana Juki. Kao što možete da vidite nisu popucale uzdužne žice (rebrasta f8 ) već se beton raspao jer nije bilo dovoljno uzengija. Mislim da uzdužno treba staviti minimum 3 rebraste šipke f8, a uzengija što više, pogotovu u donjoj zoni. Ako je u pitanju veći zasad trebalo bi ipak konsultovati nekog gradjevinca za proračun stubova. Nije se sa ovim igrati.
Aleksandar77 je napisao(la):
Hvala Kanacki,sta mislite o ovakvim uzengijama,jel koristio neko?
c63c0f6d41e516aca4b98c264879a7b6.jpg
dc60edff4a14a1e4bfc1430ccfca799c.jpg


Sent from my LG-M250 using Tapatalk
Kliknite za proširenje...
 
4 x f6 glatka, uzengije na 15cm i sto bolje vibriranje, povrsina da bude glatka, bez pukotina zbog mrazeva i 1.5cm armatura da bude udaljena od ivice stuba. Vrlo je komplikovano u domacoj radinosti napraviti kvalitetan stub, treba puno vezbanja I ja se ne bih igrao odmah da se prave svi stubovi, treba da se vezba malo pre nego sto se nastancaju za celu povrsinu... Po meni, nista losiji nisu ni drveni a pogotovu bagremovi.
P.S. Ovo vazi za stubove do 2.5m koji ne nose protivgradnu mrezu
 
Nisam stavljao betonske,kod mene je deo bagrem deo impregnirani. Kad vidim sta je bagrem dodje mi da povadim ove i sve bagrem stavim. Tom drvetu celik nije ravan. 4,5m su stubovi,zbog nadam se postavljanja mreza u bliskoj buducnosti. A zica prva na 60cm druga na 1,20 treca 1,80 i sad na prolece stavljam i cetvrtu tj cetvrti red zice.
 
Претходних дана се писало о багремовим стубовима, па ћу изнети неко моје искуство. Правио сам чардак за кукуруз у клипу од багремових стубова. Део у земљи и мало изнад је очишћен од коре и премазан прерађеним уљем. Када сам вадио стубове (престао сам да берем кукуруз и почео да круним на њиви), тек тада сам видео да су сви стубови мање или више натрули и то углавном непосредно испод површине земље. Један тањи стуб се и слимио док сам га вадио, толико је био сужен у том делу. Некако у то време када је чардак прављен, иза чардака је остављен (бачен) стуб са рашљама од ђерма, који је временим утонуо у земљу и ништа му мије било, од трулежи ни трага, чак ни део који је деценијама био у земљи док је служио сврси (видела се разлика, али не и трулеж). Касније, у разговору на ту тему, један старији човек ми је рекао да то није никакво чудо и да постоје две врсте багрема, бели и црни, и да су наши стари користили више црни багрем за те влажне услове (стубиви за ограде, капије, оборе,плеваре..). Објаснио ми је разлику између белог и црног, али сам ја то заборавио.

Невезано за тему, паркет од багрема изгледа феноменално, мени се нарочито свиђа саћасти, сечен по пречнику (као кобасица), где годови долазе до изражаја.
 
Danas u prodavnici kupim plodove sorti konferens i pakams trijumf. U konferensu nema semenki. Jel to tako normalno za tu sortu?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh