Kruška

Ne znam jesu li te 2 sorte dovoljne za kvalitetno oprasivanje, mozda ce biti malo usko za karmen na 1m jer je veca biljka, za viljamovku je ok.
Ako nemas iskustva oko zasitte voca najbolje bi bilo da nadjes nekog savetnika, jer ako si nov u tome, mogu ti promaci neke bolesti u zacetku - kada ih je najlakse resiti.
 
Ratko
Citajuci upise na forumu i meni je ta sadnja iygledala cudno,ali sa svim ostalim novotarijama stigla je i ova iz eu. Sto vise sadnica,a ovi strucnjaci kazu da se sve to pravilnom rezidbom resava i kasnijim podizanjem na zicu i stubove. Isto sam bio skeptik zbog oprasivanja samih sadnica,odgovori su bili sasvim dovoljno za oprasivanje odnos sadnica jedna sa drugom... Te strucnjake cu svakako zvati,zanimalo me cisto neko iskustvo u mladom zasadu ima li neka ustaljena varijanta kojih bolesti se trebam nadati plasiti na pocetku. Pozzz
 
Ratko je u pravu. Rizicno je ici sa samo jednim oprasivacem za viljamovku. Sta ako u nekoj godini oprasivac iz nekog razloga omane. A zna se desiti. Ili se ne poklopi cvatnja u vecem dijelu.
Razmak izmedju redova je posebna prica. Na zapadu sade vocnjak vise puta na istom mjestu, a mi obicno prvi put. Samim tim narastu vece, pa se ne moze normalno prolaziti traktorom. Jos ako sahranis kalem mjesto...
 
Slazem se sa kolegama. Malo je jedan oprasivac. Oko zastite sada je jako bitno da zastitis, ako ti promakne nesto posle je jako tesko ispravljati krive Drine. Kvalitetan preparat nikad nije skup a jos bitniji je momenat.
 
Sto se tice odnosa sadnica,to je to,sad mu vise nema pomoci njiva je popunjena jedino da vadim pa da sadim neku novu sortu stotinak komada za oprasivanje,al ne bi to radio osim ako ne daj boze neka bolest ne krene. A za redove i razmak,cekamo da sve poraste pa na zicu i onda cu videti da li sam se zajebao ili ne. Sad samo prskanje i mere zastite,a ovde na forumu ima dosta lepih postova o tome.
 
Posadi npr. konferans na jesen na mestima ako se koja ne primi koja ove godine, mada videces da ces morati jako seci grane sorti karmen da bi ti ostala u razmaku 1m - skoro pa duplo je bujnija od viljamovke.
 
Od 2200 stabala ocekuujem da sigurno neka zakaze,daj boze da se sve prime al uvek po neka izda,tako da vec sada razmisljam o tome,podsadjivanju neke sorte radi boljeg oprasivanja,za karmen ce biti mnogo rezanja tako su i ostali rekli,zbog tog razmaka,ali ako sve bude kako treba kazu bice roda i kolicine. Zato bih sad i voleo da je maksimalno u prvoj godini krenem sa kvalitetnim odrzavanjem da bi se dogodine vec nadali necemu.
 
Moj saveti bi ti bio baš kontra, manje rezanja a više povijanja. Od rezanja samo dobiješ još veću bujnost pa se vrtiš u krug.
 
Pa da, da razvodiš grane, da ne pustiš da rastu u vis. Granu kad poviješ ona usporava rast, ako je saviješ kao pecaroški štap kad je upecana riba, tada čak staje sa rastom, ali se dešava da sa gornje strane krenu da izbijaju na njoj mladari, što se da rešiti ukidanjem istih, a ostaviš koji ti odgovaraju.

Tako da bi rezidba trebala više da ti bude potpuno uklanjanje suvišnih a povijanje potrebnih, što manje prekraćivanja jer ono izaziva naglo razgranjavanje koje ti ne treba jer onda opet imaš šumu jakih velikih grana koje ti ne trebaju i tako u krug.
 
Jeste Oktopod, lepo si to obrazložio, ali JEDAN metar... Pa ta kruška ima samo pola metra sa svake strane...prostora za sebe...
 
Dovoljno je za viljamovku, ona se otegli grane prema dole i stane u tih pola metra sa svake strane, mada onaj zasad sto ima video zapis na youtube, tu je i manji razmak a cnini mi se da imaju karme i oni.
Inace predlozio sam ti konferans jer je dobar oprasivac za obe sorte.
 
Sve ja Vas razumem i necu nikome da uskratim to da imaju znanje,imaju sigurno jer sam ja laik,iako zivim u kraju gde je zastupljeno povrtarstvo i vocarstvo,ali u rasadniku su mi rekli nekoliko strucnih ljudi jedan profesor koji i po inostranstvu ima predavanje i te tezge sto bi ja reko,da li je to novi model ili nesto drugo ne znam,kazu kruske sto gusce na metar sto vise stabala,karmen i viljamovka odlicni za oprasivanje u tom odnosu,zica stubovi sistem kap po kap sejes travu u prolazima i to je to...:sta: normalno sve agrotehnicke mere pored ovoga,i ne plasi da ce biti roda... Ponavljam laik sam,slusam sta kazu ti koji su skolovani i imaju iskustva...
 
Ok ali generalno slabo bujne sorte se tako gusto i sade, mislim da to nema veze sa rasdnikom. I na sejancu i na dunji imaju svoje prednosti i mane. Ako se hoce imati par stabala na okucnici onda je sejanac sigurno bolji a ako se zeli imati sto veci prinos po hektaru onda je to gusta sadnja. Takodje ima mnogo radova koji se moraju pravovremeno obaviti, prskanje, zelena rezidba, povijanje grana itd ali pre svega covek to mora da voli da bi sve bilo kako treba. Inace sam u prvoj godini potrosio celih 43 sata radeci 1200 stabala ali bar pet puta toliko posmatrajuci i mogu reci da kako ni svaki dan nije isti tako ni reakcija tog drveta nije ista. Prosle godine sam u ovo vreme imao bele balone a sad su tek prosle misije usi. Ko hoce da se ozbiljno bavi vocem neka krene od analize zemljista ali nikako nek ne previdi klimu, nadmorsku visinu itd, na kraju krajeva zemlja se moze nadjubriti a na ostale parametre se tesko moze uticati. Primer je prosla godina gde od onolike kise nije bilo pomoci sem mozda da se sadi u stakleniku al onda ce mozda unuci imati zaradu! Izvinjavam se sto sam pisao nepovezano i skakao sa teme na temu, samo hocu da kazem da su svi saveti korisni ali se ne mogu explicitno primeniti jer nismo svi na istom mestu nego se moramo prilagodjavati postojecim uslovima, pozdrav!
 
bane30 je napisao(la):
I na sejancu i na dunji imaju svoje prednosti i mane. Ako se hoce imati par stabala na okucnici onda je sejanac sigurno bolji a ako se zeli imati sto veci prinos po hektaru onda je to gusta sadnja.
Kliknite za proširenje...
Gusta sadnja ide kod slabobujnih podloga, koje nemaju za cilj niti mogu postici sto veci prinos (maksimalan prinos) - vec se dobija kvalitetniji plod (sa vecim procentom secera i lepsom bojom ploda, krupniji plod)
Maksimalan prinos po jedinici povrsine se dobija na sejancima koji dostignu maksimalnu velicinu (sto zahteva veci nego obicno razmak izmedju sadnica) tu se dobija najveci prinos ali kvalitet ploda je slabiji.
 
E to prvi put cujem! Pa sto onda ovi profesori po fakultetima zaludjuju narod? Evica Mratinic predaje da po hektaru guste sadnje prinos!moze biti od 50-80 tona a da je nas prosek oko 5,5 tona jer sadimo na sejancu sa velikim razmakom! Neko tu debelo gresi!
 
Bane ako prvi puta cujes onda prvi puta i pogledaj pod temu "Orezivanje voca" od stranice 59 pa do kraja.
Covjek je stavio slike krusaka na sejancu na razmaku oko 1.5 m, urod po stablu 55-65 kg redovnog prinosa.
Kako ces tu kolicinu nadmasiti na dunji na istoj povrsini?
I nema troskova oko oslonca za vocke.
Racunaj i da je kruska na sejancu puno vise godina na zivotu pa onda i u rodu nego na dunji.
 
Pozdrav drugari.
Malo sam bio odsutan (po terenu), nagledah se gluposti, spadose mi kosti sa baglama i cuh zanimljive informacije.
Rekose mi da je na kruskama veoma malo cvijetnog pupa. Da li je neko informisan, kakvo je stanje kod vas?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh