Kruška
- Začetnik teme milan
- Datum pokretanja
ubovicratko
Član
Brat mi je pre 5 godina posadio oko 120 krusaka, najvise viljamovke, ima i butire, boskove bocice i 10-ak stabala Karmen-a, ko god je usao u vreme zrenja bukvalno svi su se za Karmen zakacili.
Inace i stabla su od ostalih bujnija (od viljamovke cak duplo) i najzdravija stabla u zasadu.
Inace i stabla su od ostalih bujnija (od viljamovke cak duplo) i najzdravija stabla u zasadu.
kanački
Član
Karmen Italijane ne kaleme cak ni na ba , vec samo na krzljavije podloge ma ,mc... Bas zbog te bujnosti ,naravno sejanac je kod njih izumreo odavno 
Da li je možda neko probao da nakalemi dunju MA ili MC na dunju Ba29 i onda naredne godine na MA ili MC neku plemenitu sortu?
Pitam jer MA slabije izdržava kreč, Ba ima bolji koren, a MA opet redukuje bujnost, koja je po meni jako bitna stvar u proizvodnji!
Pitam jer MA slabije izdržava kreč, Ba ima bolji koren, a MA opet redukuje bujnost, koja je po meni jako bitna stvar u proizvodnji!
Ne vidim razlog zasto se ne bi mogla kalemiti MA na BA.
Smatram da ne bi time znacajnije a mozda cak ni malo smanjio bujnost jer najznacajniji cimbenik je upravo korijen koji bi u ovom slucaju bio i dalje od BA.
Ostaje problem dvostrukog kalemljenja i rentabilnosti toga...
Sjetite se samo nasada kajsija pod opaskom dr. Keserovica.
Znaci medupodloga izmedu ringlova i kajsije je trnina.
Po svakoj logici trebala bi smanjiti bujnost no one kajsije u 3.-oj godini su divovi za razliku od kajsija bez medupodloge trnine.
Iako ideja je svakako fantasticna, za razmisljanje i mozda sam u krivu.
Smatram da ne bi time znacajnije a mozda cak ni malo smanjio bujnost jer najznacajniji cimbenik je upravo korijen koji bi u ovom slucaju bio i dalje od BA.
Ostaje problem dvostrukog kalemljenja i rentabilnosti toga...
Sjetite se samo nasada kajsija pod opaskom dr. Keserovica.
Znaci medupodloga izmedu ringlova i kajsije je trnina.
Po svakoj logici trebala bi smanjiti bujnost no one kajsije u 3.-oj godini su divovi za razliku od kajsija bez medupodloge trnine.
Iako ideja je svakako fantasticna, za razmisljanje i mozda sam u krivu.
miki53
Član
Drugari,za vilijamovku strucnjaci kazu da je kraljica svog voca,jer ima sve sto takva vocka treba da ima.Jedini problem sa njom je sto ne mozedugo da se cuva.Takodje imate njen klon crvene boje pokozice.A kruska sa crvenim mezokarpom je lubenicarka.Ne znam njen latinski naziv.
miroljubceful
Član
ako resis da isprobas nesto tako nema potrebe da cekas 2 god,sve se to kalemi odjednom,pitanje je sta bi se time dobilo,mozda bi bila krzlajviaj sadnica a mozda i ne,kod viljamovke se radi posrednik zbog kompitabilnosti
Mile Lipe
Novajlija
Pozdrav,
Interesuje me da li ima ko u okolini Smedereva ( Grocka, Beograd ) zasad kruske Carmen gde bih mogao da nasecem grancica za kalemljenje ?
Hvala,
Dejan
Interesuje me da li ima ko u okolini Smedereva ( Grocka, Beograd ) zasad kruske Carmen gde bih mogao da nasecem grancica za kalemljenje ?
Hvala,
Dejan
Ja ne znam za te slučajeve kod kajsije. Znam dobro da je preporuka da crni trn bude posrednik, baš zbog smanjenja bujnosti. I negde sam i video da su takva stabla skoro pa minijaturna.
Rentabilnost? To definitivno nije problem, pravim dvogodišnju sadnicu, kao i u drugim slučajevima. Zanima me samo da li će se smanjiti bujnost! Obe su dunje, ne bi trebalo da bude problema sa inkopatibilnošću!
Sloba31
Član
Novosti iz Instituta u Cacku. Nove 2 sorte krusaka i 3 sorte visnje.
http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest527079.html
Чачак – Институт за воћарство у Чачку створио две нове сорте крушака и три вишања. Крушка анђелија сазрева у другој декади августа и има крупан плод, просечне масе 182 грама. Тамноцрвена покожица у пуној зрелости прелази у боју кармина а месо плода је крем бело, сочно, изванредног укуса, слично сорти вилијамовка. Анђелија је настала 1986. године укрштањем сорти старкримсон и шарена јулска и ево, после пуних 28 година, 21. августа 2014, решењем Министарства пољопривреде призната за нову сорту.
-Досадашња испитивања у експерименталним засадима Института за воћарство, и у прерадним условима, указују на то де ће анђелија ускоро да буде гајена у комерцијалним плантажама у Србији, али и другим земљама. Гаранција за то јесу атрактиван изглед и изузетан квалитет плода – каже за „Политику” др Светлана Пауновић, доскорашњи директор Института за воћарство у Чачку.
Поред анеђелије, Комисија за признавања сората у Министарству пољопривреде недавно је звање новостворених доделила још једном хибриду крушке и три вишње, исто створених у чачанској научној установи.
-Свих пет сората резултат су вишедеценијског рада на оплемењивању континенталних врста воћака, кроз научноистраживачке пројекте у Институту које финансира министарство надлежно за науку. За 69 година од оснивања Института овде је, укључујући и пет новопризнатих, створена укупно 41 нова сорта, а тренутно се, у поступку признавања, испитују још три перспективна хибрида шљиве и једна бресква – истиче др Пауновић.
За нову сорту крушке недавно је, поред анђелије, призната и јулијана настала укрштањем бутире моретини и јунског злата, такође 1986. године. Дозрева врло рано, већ у првој декади јула. Плод је средње крупан (просечно 87 грама), покожица у основи зелена али са сунчане стране јарко црвена. Створена је тако да буде подесна за комерцијално гајење и свежу потрошњу, захваљујући квалитету плода и раном дозревању. Пре ових, Институт је имао три признате сорте крушака, шампионку, јунско злато и тревлек.
Који су задаци били пред творцима нових сората вишње?
-Циљали смо висок квалитет плода и родност. Дакле, крупноћа и чврстина плода, отпорност на убоје, одсуство цурења сока при одвајању плода од петељке. Поред тога, оплемењивачки рад био је усмерен на стварање генотипова отпорних на љубичасту пегавост лишћа. Из створених популација – више од 10.000 сејанаца – издвојени су перспективни генотипови, и крајем прошле године три хибрида призната су у сорте – описује за наш лист др Сања Радичевић, истраживач у Институту, која је годинама поред других аутора радила на ставарању ових вишања.
Све три нове сорте дозревају у трећој декади јуна. Невена има тамно обојене, средње крупне или крупне плодове киселкатог укуса. Плодови нове сорте искра, светлоцрвене боје покожице, су веома крупни, одличног квалитета и слатко – накиселог укуса, а сорта се одликује изванредном родношћу. Трећа сорта, софија, даје плодове рубин црвене боје одличног квалитета и то на стаблу карактеристично оборених грана. Пре ове три нове, Институт је имао две признате сорте вишања, чачански рубин и шумадинку.
Др Светлана Пауновић објашњава како и колико тече поступак при стварању нових сората воћа...
Почиње тиме што се врши опрашивање родитељске комбинације, такозвана хибридизација. У пољу се опраши мајка биљка, уз претходну одлуку каква се сорта жели, у погледу времена зрења, садржаја шећера, отпорности на болести, погодности за прераду... То су циљеви оплемењивања.
Из опрашивања настају хибридни плодови који се сеју у саксије у стакленику да би се, за годину или две, произвели хибридни сејанци. Сејанци се затим носе у поље где се саде у гушћем склопу и потребно је да прође неколико вегетација, најчешће од 5 до 8 година, зависно од климе, да хибриди пророде и буду оцењени. У том густишу и мору хибрида уочава се који заслужује да можда постане нова сорта.
Кад се обави та селекција онда се узима калем гранчица са хибридних сејанаца и производе се саднице, те прођу још година или две да се оне умноже. Тада се заснива засад који омогућује да се у различитим условима испољи биолошки потенцијал хибрида, који се ту прати следећих 7 – 8 година у роду. Затим стручњаци Института процењују вредност и одлучују да ли на основу квалитета плода, облика крошње, родности и других бројних параметара, завређује да буде пријављен за признавање.
Тек тада се хибрид пријављује Министарству пољопривреде где постоји Комисија за признавање сората. Заснивају се нови огледи, раније на два локалитета а сада на једном и потребно је сачекати да у њима хибрид пророди. Сви експериментални засади за признавање подижу се тако што се, поред хибрида кандидата, сади и сорта стандард која има исто време зрења. Комисија прати род, две или три вегетације, и процењује да ли је и у којим одликама хибрид бољи од сорте стандард, па тек онда доноси независну одлуку да пријављени кандидат постане нова сорта. Зато се и на анђелију, која може постати узданица наших засада, чекало 28 година.
http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest527079.html
Чачак – Институт за воћарство у Чачку створио две нове сорте крушака и три вишања. Крушка анђелија сазрева у другој декади августа и има крупан плод, просечне масе 182 грама. Тамноцрвена покожица у пуној зрелости прелази у боју кармина а месо плода је крем бело, сочно, изванредног укуса, слично сорти вилијамовка. Анђелија је настала 1986. године укрштањем сорти старкримсон и шарена јулска и ево, после пуних 28 година, 21. августа 2014, решењем Министарства пољопривреде призната за нову сорту.
-Досадашња испитивања у експерименталним засадима Института за воћарство, и у прерадним условима, указују на то де ће анђелија ускоро да буде гајена у комерцијалним плантажама у Србији, али и другим земљама. Гаранција за то јесу атрактиван изглед и изузетан квалитет плода – каже за „Политику” др Светлана Пауновић, доскорашњи директор Института за воћарство у Чачку.
Поред анеђелије, Комисија за признавања сората у Министарству пољопривреде недавно је звање новостворених доделила још једном хибриду крушке и три вишње, исто створених у чачанској научној установи.
-Свих пет сората резултат су вишедеценијског рада на оплемењивању континенталних врста воћака, кроз научноистраживачке пројекте у Институту које финансира министарство надлежно за науку. За 69 година од оснивања Института овде је, укључујући и пет новопризнатих, створена укупно 41 нова сорта, а тренутно се, у поступку признавања, испитују још три перспективна хибрида шљиве и једна бресква – истиче др Пауновић.
За нову сорту крушке недавно је, поред анђелије, призната и јулијана настала укрштањем бутире моретини и јунског злата, такође 1986. године. Дозрева врло рано, већ у првој декади јула. Плод је средње крупан (просечно 87 грама), покожица у основи зелена али са сунчане стране јарко црвена. Створена је тако да буде подесна за комерцијално гајење и свежу потрошњу, захваљујући квалитету плода и раном дозревању. Пре ових, Институт је имао три признате сорте крушака, шампионку, јунско злато и тревлек.
Који су задаци били пред творцима нових сората вишње?
-Циљали смо висок квалитет плода и родност. Дакле, крупноћа и чврстина плода, отпорност на убоје, одсуство цурења сока при одвајању плода од петељке. Поред тога, оплемењивачки рад био је усмерен на стварање генотипова отпорних на љубичасту пегавост лишћа. Из створених популација – више од 10.000 сејанаца – издвојени су перспективни генотипови, и крајем прошле године три хибрида призната су у сорте – описује за наш лист др Сања Радичевић, истраживач у Институту, која је годинама поред других аутора радила на ставарању ових вишања.
Све три нове сорте дозревају у трећој декади јуна. Невена има тамно обојене, средње крупне или крупне плодове киселкатог укуса. Плодови нове сорте искра, светлоцрвене боје покожице, су веома крупни, одличног квалитета и слатко – накиселог укуса, а сорта се одликује изванредном родношћу. Трећа сорта, софија, даје плодове рубин црвене боје одличног квалитета и то на стаблу карактеристично оборених грана. Пре ове три нове, Институт је имао две признате сорте вишања, чачански рубин и шумадинку.
Др Светлана Пауновић објашњава како и колико тече поступак при стварању нових сората воћа...
Почиње тиме што се врши опрашивање родитељске комбинације, такозвана хибридизација. У пољу се опраши мајка биљка, уз претходну одлуку каква се сорта жели, у погледу времена зрења, садржаја шећера, отпорности на болести, погодности за прераду... То су циљеви оплемењивања.
Из опрашивања настају хибридни плодови који се сеју у саксије у стакленику да би се, за годину или две, произвели хибридни сејанци. Сејанци се затим носе у поље где се саде у гушћем склопу и потребно је да прође неколико вегетација, најчешће од 5 до 8 година, зависно од климе, да хибриди пророде и буду оцењени. У том густишу и мору хибрида уочава се који заслужује да можда постане нова сорта.
Кад се обави та селекција онда се узима калем гранчица са хибридних сејанаца и производе се саднице, те прођу још година или две да се оне умноже. Тада се заснива засад који омогућује да се у различитим условима испољи биолошки потенцијал хибрида, који се ту прати следећих 7 – 8 година у роду. Затим стручњаци Института процењују вредност и одлучују да ли на основу квалитета плода, облика крошње, родности и других бројних параметара, завређује да буде пријављен за признавање.
Тек тада се хибрид пријављује Министарству пољопривреде где постоји Комисија за признавање сората. Заснивају се нови огледи, раније на два локалитета а сада на једном и потребно је сачекати да у њима хибрид пророди. Сви експериментални засади за признавање подижу се тако што се, поред хибрида кандидата, сади и сорта стандард која има исто време зрења. Комисија прати род, две или три вегетације, и процењује да ли је и у којим одликама хибрид бољи од сорте стандард, па тек онда доноси независну одлуку да пријављени кандидат постане нова сорта. Зато се и на анђелију, која може постати узданица наших засада, чекало 28 година.
đađo74
Član
Anđelija ima boju ... Bez komentara ... 
http://m.youtube.com/watch?v=HM9sbzF__oA
Evo za FruitBoya cu pokusati staviti link za nasad kajsija sa trninom kao medupodlogom
Evo za FruitBoya cu pokusati staviti link za nasad kajsija sa trninom kao medupodlogom
ubovicratko
Član
Prvi put cujem za nju, ne naletih nigde na tu sortu a dosta u rasadnika sam se raspitivao.
Ako nekog zanima kako se to radilo davne 1978 godine. Našao sam neku staru literaturu.
http://docdroid.net/uppk
http://docdroid.net/uppk
Poslednja izmena:
Gorski Car
Član
U mom kraju je zovemo Ječmenka, ostalo je jos po neko staro stablo. Izuzetna kruska, ne znam samo da li ima negde da se kupe sadnice 
markokurjega
Član
pomoć
ranije smo imalili u dvorištu krušku koja je sazrevala krajem jula,baba je nju zvala ;ječmenica; jel poznaje neko takvu ili neku sličnu sortu da mi preporuči
treba mi jedna za avliju
To je jako stara sorta kruške, nešto najsličnije njoj je Kruška lubeničarka,sazreva početkom avgusta.Ili druga opcija da se nađu negde grančice pa da se kalemi na dunju.
http://www.vocnesadnicerasadvinovaloza.com/kruska-vocne-sadnice/lubenicarka-kruska-vocne-sadnice
