Kratoročni i dugoročni krediti za poljoprivredu

Mirban ti sve prodajes stobi se reklo u ilegali ili na crno nemas promet preko racuna i zato te svaka banka odbije jer niko nezna kolko tije obrt na gazdunstvu al sa tih 5H nije veci id 700,000din kad odbijes ulaganja jos manja dobit pa izracunaj 5god pomnozi sa tih 700,000 totije nekih 3,5mil ti oces 25,000eu pa naravno niko ziv ti nece dati po meni vise od 10,oooeu ali i to sa velikim rizikom, Treba biti realan ,,to nemozes isfinancirati sa tih 5h
 
Brankovicu to je sistem kap po kap ukopan. Izraelski model od Netafim-a. Ali to je top verzija. Ima tu i jeftinijih.
A deo Obrenovca je selo Zvecka. Zbog cega je to bitno?
Jos niko nije odgovorio koji se prinosi dobijaju uz kvalitetno navodnjavanje ove dve kulture? Ne radim na crno. Rekao sam da sam prodao psenicu firmi u kojoj sam je i predao. A kukuruz sam dao coveku koji ima poljo apoteku sa koncentratima i prodaje moj kukuruz. Ali i da sam ga isao preko racuna opet bih imao mali promet i verovatno nebih bio kreditno sposoban kao kad vam gledaju platu. Ovo je investicija za povecanje prinosa jer bez toga vise ne moze obzirom da je je od 10 godina jedna kisna i jedna prosecna a ostale susne.....
 
Treba biti realan , 10.000 eur-a možeš da dobiješ jedino od Opportunity banke i to samo zbog toga što si u radnom odnosu , još će pola godišnje zarade da ti uzmu za kamatu. Kod drugih banaka teško da ćeš dobiti više od eur 5.000. Inače , za mesto gde si ti većina banaka računa kreditnu sposobnost oko 20.000 po hektaru za kukuruz i pšenicu pa to množe sa 0,7 za svaku godinu. Ako daš hipoteku na taj iznos dodaju max 50%
 
Prdragi hoces da kazes da oni racunaju tako da kod mene ne moze da rodi dobro kukuruz uz navodnjavanje kao u Vojvodini? Pa prosle godine kad je ovaj odozgo polivao kad god je on hteo ili one 2014 ( ne ponovila se) kad je bila poplava ja sam imao prinos od 13 t/ha suvog zrna a sejao sam ga na 25 cm i bas i nije bio neki sklop. Pa sigurno da sa ovakvim sistemom ne bih sejao na taj razmak vec na 18-19cm i sa dobrim djubrenjem i prihranom kroz ovaj sistem a sve prema preporuci ljudi od kojih uzimam sistem treba da bude prinos od preko 15 tona. I ako je prosecna cena 15 din/kg, a daj boze da bude veca, koliko to onda izlazi sa ovih 5 ha. Msl da su mi iz AIK banke rekli da ja uz ovaj sistem mogu da imam max 12 t/ha suvog zrna sa 14%vlage na sta sam im se ja nasmejao i zahvalio na dobroj analizi i proracunu.
 
Prdragi hoces da kazes da oni racunaju tako da kod mene ne moze da rodi dobro kukuruz uz navodnjavanje kao u Vojvodini? Pa prosle godine kad je ovaj odozgo polivao kad god je on hteo ili one 2014 ( ne ponovila se) kad je bila poplava ja sam imao prinos od 13 t/ha suvog zrna a sejao sam ga na 25 cm i bas i nije bio neki sklop. Pa sigurno da sa ovakvim sistemom ne bih sejao na taj razmak vec na 18-19cm i sa dobrim djubrenjem i prihranom kroz ovaj sistem a sve prema preporuci ljudi od kojih uzimam sistem treba da bude prinos od preko 15 tona. I ako je prosecna cena 15 din/kg, a daj boze da bude veca, koliko to onda izlazi sa ovih 5 ha. Msl da su mi iz AIK banke rekli da ja uz ovaj sistem mogu da imam max 12 t/ha suvog zrna sa 14%vlage na sta sam im se ja nasmejao i zahvalio na dobroj analizi i proracunu.
MIRBAN imam parcelu odmah iza sela zemlja prve klase jako plodna zemlja upitanju je basta od 22 ara,basta je dugacka oko 80 metara. Prekoputa te baste(nema puta izmedju) nalazi se basta koja ako je kisno prolece redovno bude poplavljena ali samo ona moja nikad ne plavi, siguran sam da na 40-50 cm dubine nalaze se podzemne vode na toj mojoj basti, dok je kukuruz u ataru goreo i odbacivao lisce na ovoj basti nijedan list nije bio odbacen kad se kukuruz sav u selu osusio ovaj je zelen jos uvek bio i na kraju kad smo ga obrali prinos je bio oko 10t/ha
Predusev zito, zaorano mesano predsetveno urea, pionir sejan na 21 cm . Jednostavno vrucine tokom oplodnje su smanjile prinos i tu nikakvo navodnjavanje ne moze pomoci. Tako da taj prinos sto spominjes jako tesko se moze ostvariti u susnoj godini!

Izvinjavam se za off topic!

Послато са SM-J510F уз помоћ Тапатока
 
Ako je tako kao što kažeš onda bolje bataliti poljoprivredu. A ovi bankari neka zaradjuju na nekom drugom.
 
Nemoj bataliti poljoprivredu. Pronađi jeftinije rešenje. Imaš povoljnih tifona i kardanskih pumpi za početak po oglasima, a i za 10000 e možeš kupiti novi tifon i pumpu da zadovolje tih 5 ha. Ne mora sve na dugme da bude u samom startu.
 
U toj priči u problemu si i ti i banka , jedino je prodavac opreme na dobitku. Za tu površinu održiva investicija je do 5.000 eur , i ne može na dugme.
 
Sve ste u pravu. Postoje i druga rešenja. Ja sam probao ovaj model ali ne ide. Videću još neke stvari pa kako bude. Bar do proleća ima još dosta meseci i može polako da se priprema više varijanti pa koja prođe.
 
Kris a koliko je ulaganje za vocarstvo za svih 5 ha? Pa samo za obradu sadnice djubrenje i ogradu treba bar 100 hiljada evra. Pa ja da imam te pare ne bi mi trebala banka.
 
Kolika je realna cena tih 5 ha kod tebe jel u komadu ili na više mesta su parcele i jel se nalazi ta njiva pored reke ili nekog kanala za navodnjavanje ili planiraš bušiti bunar???:ppozdrav:Za povrtarstvo ti treba manje ulaganja od voćarstva,ali voćarstvo subvencioniše država sa lepim parama za svaku investiciju...

P.S. I na koliko godina si mislio da digneš i da vratiš kredit sa svim troškovima zajedno???
 
Kris sve je u komadu. Ima staro korito Tamnave koje uvek ima vode (valjda od nekud izvire i šta već) i ni po ovoj suši nije presušilo. Mada je zapušteno i trebalo bi da se očisti nekim bagerom i malo produbi. koliko vidim da će ovi iz Opštine da sad rade čišćenje celog kanala ( ali kad će to biti ...). Ma da je to skoro pa stajaća voda i ima dosta algi pa je jako problematična za neko fino zalivanje ali za tifone i ostale sisteme msl da može. A što se tiče cene kad bih prodavao sve msl da je cena neka realna oko 30000 eura. Znam da je povrtarstvo i voćarstvo daleko isplativije i da treba daleko veća ulaganja i da takođe država vraća lepe pare. Ali opet treba da uzmeš VELIKI kredit kako bi sve to isfinansirao pa da onda računaš na povraćaj države. Kad sam se raspitivao za voćarstvo (jabuka) kompletno ulaganje po ha je 25-30 hilj eura. Veliki problem u mom kraju je prvo što nema otkupno mesto (osim kvantaša u Beogradu) a drugo što nema radne snage za bilo koje poslove koje zahtevaju ljudski rad a ne mehanizacija.
Što se tiče tvog poslednjeg pitanja: ja sam tražio kredit a 5 godina i mislim da bih uspeo da sve to vratim. Prvo dosta para bih vratio od povrata države odmah u prvih 6 meseci po dobijanju, drugo vratio bih i deo od donacije moje Opštine za bušenje bunara i naravno sav rod koji bih imao. A isto tako da su mi odobrili ovi iz Unicredit banke onda bi kamata bila polovična jer prema ugovoru između banke i firme od koje uzimam opremu je takav dogovor da pola kamate plaća ova firma.

- - - - - - - - - -

Kris sve je u komadu. Ima staro korito Tamnave koje uvek ima vode (valjda od nekud izvire i šta već) i ni po ovoj suši nije presušilo. Mada je zapušteno i trebalo bi da se očisti nekim bagerom i malo produbi. koliko vidim da će ovi iz Opštine da sad rade čišćenje celog kanala ( ali kad će to biti ...). Ma da je to skoro pa stajaća voda i ima dosta algi pa je jako problematična za neko fino zalivanje ali za tifone i ostale sisteme msl da može. A što se tiče cene kad bih prodavao sve msl da je cena neka realna oko 30000 eura. Znam da je povrtarstvo i voćarstvo daleko isplativije i da treba daleko veća ulaganja i da takođe država vraća lepe pare. Ali opet treba da uzmeš VELIKI kredit kako bi sve to isfinansirao pa da onda računaš na povraćaj države. Kad sam se raspitivao za voćarstvo (jabuka) kompletno ulaganje po ha je 25-30 hilj eura. Veliki problem u mom kraju je prvo što nema otkupno mesto (osim kvantaša u Beogradu) a drugo što nema radne snage za bilo koje poslove koje zahtevaju ljudski rad a ne mehanizacija.
Što se tiče tvog poslednjeg pitanja: ja sam tražio kredit a 5 godina i mislim da bih uspeo da sve to vratim. Prvo dosta para bih vratio od povrata države odmah u prvih 6 meseci po dobijanju, drugo vratio bih i deo od donacije moje Opštine za bušenje bunara i naravno sav rod koji bih imao. A isto tako da su mi odobrili ovi iz Unicredit banke onda bi kamata bila polovična jer prema ugovoru između banke i firme od koje uzimam opremu je takav dogovor da pola kamate plaća ova firma.
 
Čisto da znaš da kada prodavac plaća tvoju kamatu to je isto iz tvog džepa , on se ne odriče svoje marže već na svoju maržu dodaje i kamatu. To naravno možeš da lako proveriš , pozoveš prodavca i pitaš ga koja je cena opreme za keš.
 
Predragi verovatno si u pravu. Bar to nije teško proveriti. Mada ja sam dobio ponudu sa cenama i sve bih u kešu morao da platim. A da li sam ja taj novac dobio od banke ili imam svoje njih to ne interesuje.
 
Nazad
Vrh