Kompostiranje

Uhvatih vremena da postavim slike mog komposta, do jeseni bi trebao dovoljno da sazre, onda test i deljene rodbini. :osmeh:

14b7via.jpg


a2bq4j.jpg


sc43u0.jpg
 
Pravljenje komposta pomoću EM1 tehnologije, postižete sledeće: Ubrzan proces, 4-6 nedelja, nema "fizikalisanja", nikakvih kupovnih dodataka, znači nema trošenja novca, nema zalivanja, osim pri slaganju 5 litara po m2.
Ovim metodom dobijate izvanredan kompost kojim postižete izvanredne rezultate.
Upravo sam počeo sa kompostiranjem, i evo nekoliko fotki.
2qk8o61.jpg
2cr8zsx.jpg
rwtahu.jpg

Znači imamo svega i svašta a najviše slame i piljevine, lepo složimo u slojevima po 10-15 cm, 1-2cm zemlje, poprskamo EM1 rastvor 5 litara na kvadrat na kraju pokrijemo i čekamo da mikroorganizmi odrade svoje.
 
Problem ratara jeste to što obrađuju jako velike površine i tu kompostiranje ne dolazi u obzir, jer nema dovoljno materijala za toliki kompost.
 
i ja sam s proleca napakovao 3, 4 komposta na kamare idem bas ovih dana da ihi prebacujem pa ce da bude neka slika
 
Problem ratara jeste to što obrađuju jako velike površine i tu kompostiranje ne dolazi u obzir, jer nema dovoljno materijala za toliki kompost.

Nisu samo površine problem njih ima dosta više nego što se misli piljevina dosta podiže kiselpst zemlje barem koliko ja znam a i drugih problema je na pretek.
Neznam dali smijem napisati da opet nebudem upozoren ali evo pitao sam našeg doktora o pravljenju komposta po tehnologiji EM1 i dobio zanimljiv odgovor pa ako nekom pomaže u proizvodnji nek pročita na poljoprivrednom forumu pod temom krumpir.
 
Ne mogu naći gde ti je to o EM1 tehnologiji.
Ja imam mnogo toga napisano pod temom korisni mikroorganizmi, ali bih voleo da pročitam šta drugi misle o tome.
 
Nisu samo površine problem njih ima dosta više nego što se misli piljevina dosta podiže kiselpst zemlje barem koliko ja znam a i drugih problema je na pretek.
Neznam dali smijem napisati da opet nebudem upozoren ali evo pitao sam našeg doktora o pravljenju komposta po tehnologiji EM1 i dobio zanimljiv odgovor pa ako nekom pomaže u proizvodnji nek pročita na poljoprivrednom forumu pod temom krumpir.
Tačno je da piljevina nije dobra ako je direktno baciš na obradivu površinu, ali zato je tu kompostiranje, sve što je štetno pretvara se u korisno.
 
Koliko vidim nije baš izgorelo, trebao si još da ga ostaviš da izgoreva. Sada šta je tu je, razbacaj ga na obradivu površinu i na proleće sadi, sej pa ćeš videti razliku.
A ima još jedna stvar to je " Bajkal"
 
Nisu samo površine problem njih ima dosta više nego što se misli piljevina dosta podiže kiselpst zemlje barem koliko ja znam a i drugih problema je na pretek.
Neznam dali smijem napisati da opet nebudem upozoren ali evo pitao sam našeg doktora o pravljenju komposta po tehnologiji EM1 i dobio zanimljiv odgovor pa ako nekom pomaže u proizvodnji nek pročita na poljoprivrednom forumu pod temom krumpir.

Slobodno napiši i ovde svoje mišljenje, jer ima članova koji nisu registrovani na Poljoprivresnom forumu.
 
Slobodno napiši i ovde svoje mišljenje, jer ima članova koji nisu registrovani na Poljoprivresnom forumu.

Mislim da nije potrebno na poljoinfo forumu ima hanza koji dosta toga zna o kompostu a mislim da je dobio još i dodatnih informacija a kompost ionako nije moje područje i nemam namjeru da ga pravim pošto obrađujem takve površine da nemogu napraviti toliko komposta a tu su i nesretni pesticidi koji neidu zajedno sa kompostom. Skraćeno tko hoće radit kompost nek prati hanzu. A za sve koji hoće nešto novo da saznaju ili samo da potvrde ono što znaju evo jednog portala od našeg doktora. (nije šala zaista je doktor doktorirao je na gnojidbi) a ovo je njegov portal.
Ima za svakog po nešto.

http://www.gnojidba.info

@branko svima bi savjetovao da prate nemoraju pisat ali nek prate i druge forume iz razloga što se može dosta toga saznati a bome nešto i naučiti i nešto primjeniti. Ne slažem se sa Kurkelom (kojeg dosta cjenim i mislim da ima znanje) kad kaže da se ovdje nemože ništa naučiti može najviše kako da se ne napravi glupost u proizvodnji koja je svima od životne važnosti.
 
Poslednja izmena:
Da ga ostavi po površini ili da uzore?
Ukoliko ga "zakopa" u zemlju nije ništa uradio, kompost mora ostati na površini jer je tako i u prirodi.

Soil_profile.jpg
Na ovoj slici se vidi, na samoj površini se nalazi humus, a procenat humusa u zdravom zemljištu treba da je 30% i više, što na žalost sada teško gde možemo naći.
 
Koliko je meni poznato suština priče nije u tome da li zaoravati kompost ili ne već je problem u samom oranju. Plug prevrtač/okretač toliku štetu čini mikrofauni tla da je to nemerljivo. Idealna kombinacija bi bila rad sa podrivačima i gruberima uz đubrenje kompostom.

Kompostiranje za veće površine je moguće ali je to malo skuplja zanimacija.
 
Nešto sam razmišljao kako bi bilo da odvojim jednu malu parcelu od par ari da tu pokušam napraviti kompost.
Ne znam dali uopšte o tome vredi razmišljati?

Znači, ako se koristi kompost, onda primena herbicida ne dolazi u obzir?

Nešto mi reče član Gariša da se u no-till tehnologiji stajnjak samo razbaca po zemljištu i tako ostaje. Koliko sam shvatio, i ovde važi isti princip?
 
Uvek sam slušao priče da sunce ubija mokroorganizme i bakterije. Zato sam i pitao da li treba da se zaore?
 
zorancile, upravo u tome je poenta. Dodatna muka je što veštak, na duge staze, radi isto što i Sunce.

branko, za herbicide nemam pojma a princip je isti kao u no-till s tim što kompost daleko manje gubi ne zaoravanjem od stajnjaka. Kod komposta nije problem količina jer se zapreminski vrlo malo gubi kad kreneš da stajnjak pretvaraš u kompost ali je cela tehnologija radno intenzivna (iliti cimanje je :osmeh:).
 
Ove godine sam po prvi put imao viška komposta pa sam na jednom parčetu zemlje bacio sloj od pet cm sitno prosejanog za rasad. Sadio sam neke ostatke luka i to jako kasno tako da nije bio baš nešto ali kad sam ga povadio videla se drastična razlika u teksturi zemlje. Ova moja glina koju ni macolom nemoš razbiti postala zrnasta i sipka, moš je rukom kopati.
Ta priča oko mnogo posla ne pije vodu.... šta inače radite sa tim materijalom travom, granjem, ostacima povrća itd ako nemate životinje?? Što se mene tiče najveći posao je prosejavanje i pakovanje gotovog komposta ali ni to nije bogzna šta ako imaš dobar selektor. Proletos sam izvadio pola kubika za prepodne i ako računaš da je 1000 kinti džak najeftinijeg supstrata, nije to loša dnevnica, sto jevropljana za dan posla. Naravno za veće količine može neka mašinerija da se prilagodi poslu, traktorske vile ili kašika.
Herbicidi ne bi trebali da budu problem ali možda treba voditi neku evidenciju pa napraviti ogled. Osim toga fungicidi i insekticidi sigurno ne prijaju kompostnim organizmima.
 
Nazad
Vrh