Kompostiranje

sve to nije pregorelo, tj ima viska celuloze a malo azota,trebalo bi to staviti na kompostnu gomilu red treseta red npr trave u adekvatnoj razmeri i tako do visine 2 m ,sacekati 20 tak dana da pregori pa okrenuti gomilu ,pa posle opet mesec dana jos 1 a vec kasnije moze a i ne mora.jer sto god cesce se prevrce pre ce se homogenizovati smesa a i kiseonika nece manjkati da bakterije ubrzaju proces, normalno i vlaznost gomile sve vreme odrzavati na odredjenom nivou, sve je ovo prosto kad jednom krene da se radi a kranji rezultat vecinom ne stize prve godine primene vec u drugoj daje odredjene rezultate a u trecoj je fantazija sve vam ovo pisem iz licnog iskustva
 
Nisam neko vreme posecivao ovu temu,a videh pitanje upuceno meni u vezi kursa koji pohadjam.Kao prvo,da se pohvalim da sam polozio teoretski deo:osmeh:.Ja se bas spremao,a ono pitanja bila prelaka.Krenuli smo sa prakticnim delom.Formirana je prva figura u Raznju.Vecina vas zna(koji posecuju ovu temu)samu tehnologiju kompostiranja,tako da nema neke posebne filozofije u nasem slucaju.Naprotiv,prosto:ne treba posebna podloga,ne mora nastresnica....na zemlju je najbolje,jer kad jednom zarazis mikro org. tlo,kasnije mozes na tom mestu da kompostiras do dve godine.E onda se mikro org. zasite(ugoje se) postanu neaktivni-spori i potrebno je doneti nove m.org..Znaci cela je poenta,kada bi se bavio ozbiljno proizvodnjom komposta,kao profesor koji je radio za Englesku firmu koja je proizvodila godisnje do 100000 tona komposta,da savladas tehnologiju skrajanja mikro org. koje trazis u prirodi,donosis u laboratoriju i pomocu mikroskopa vrsis odabir.Najzastupljeniji su :bakterije,aktinomicete i gljive ili funge.Jer sa dobro skrojenim m.org proces kompostiranja traje samo dve nedelje,naravno drzeci se osnovnih parametara:eek:dnos C:N(30:1,taj odnos se priblizno dobije ako redjas naizmenicno po 10cm braon(C) i zelen(N)materijal ,vlaznost(oko 50%),optimalana temp.(od 50-60) i dostupnost kiseonika.Termometre cemo sami napraviti,za seckalicu nam je rekao kako od abriktera osovinu da iskoristimo itd.Za ovu seckalicu(koju je opstina obezbedila) me je pitao Nebojsa kako izgleda i koristim priliku da mu odgovorim,da to nema pojma,odmah je pregorela.Ja cu kuci kada krenemo da formiramo figuru,najverovatnije morati za sada da koristim mlin kojim meljem zito,samo sito moram da napravim sa vecim rupama ili piljevinu prosejanu.Nama je profesor doneo preparat-m.org. u dva kanistra po 20l narandzaste i plave boje.Narandzaste boje je starter,a plave ubrzivac.Znaci kada u prvom sloju naslazes braon mat.(slama seckana,piljevina...),polivas starterom,pa zelen mater.(ovi u Raznju su koristili ostatke od povrca,voca),kasnije ubrzivac itd.Ja stalno okolisem oko profesora da nam kaze kako skraja te m.org,ali on je rekao:Ako uspe uprava u Raznju da izdejstvuje sredstva iz donacija za izgradnju laboratorije za proizvodnju i proucavanje mikro org. ,pogona za proizvodnju komposta,onda ce nam on otkriti sve tajne.Inace sada ih naplacuje opstini.Neki od nas polaznika,se potajno nadaju da ce se pokrenuti stvari oko te izgradnje pogona,pa da upadne tu,kako rece profesor kao tehnolog.Neki imaju ambicije da zapale za inostranstvo sa tom diplomom.A meni je dovolno to,da naucim jos nesto u zivotu,koji je pun tajni,a prekratak da bi sve spoznao.Zasad toliko.Pozdrav!
 
Poslednja izmena:
Nije potrebna nikakva špecija od mikroorganizama, dovoljno je održavati jednom stvoren dobar kompost. Ja redjam red materijala [sada je to čišćenje bašte] preko malo starog komposta ili onog što ostane od prosejavanja, zatim zalivanje koje nakvasi i ujedno spere jedan deo bakterija i gljivica u materijal. Jednom postignut diverzitet mikroorganizama se lako čuva u kompostu samo ga treba zaštiti od sušenja. Pre par nedelja sam stavio koske od svinjokolja [piktije :)] i već su nestale. To je ujedno i test da li imate dobru i raznovrsnu kulturu mikroorganizama u kompostu ako može da razloži i ono što obično ne preporučuju da se stavlja, materijal životinjskog porekla, masti i sl. onda imate pravu špeciju za kompostiranje.
U ovo doba materijala za kompostiranje ima na pretek samo ga treba slagati u redovima da bude što bolje pomešan. Recimo kljuk od rakije ili pogače od presovanja voća treba odložiti na posebnu gomilu i mešati pomalo sa nekim drugim suvljim materijalom [iz bašte, voćnjaka] , jer ako ga ostavite samog neće od toga biti ništa. Hladnoća ne ide baš od ruke kompostiranju u ovo vreme ali još uvek je moguće postignuti termofilnu reakciju dobro složenom i dovoljno velikom gomilom. Pa sa srećom vam bilo kompostiranje..:)
 
Da,da.. sve je to na mestu.Kada napravis jednom kompost,onda ga kasnije mozes koristiti kao supstrat.Upravo kolega koji je samnom u grupi,ce iskoristiti gotov kompost,za kompostiranje materijala kod njega kuci.Ali verovatno,da svaka reprodukcija sve vise usporava proces u odnosu na prvi(za samo dve nedelje u idealnim uslovima).Kao sto sam rekao,da se mikroorganizmi zasite,postanu spori i moraju se obnoviti.Prenosim vam ono sto sam naucio sa predavanja,a u praksi mozda @dzionik ima drugacije iskustvo.Kada sam pomenuo praksu,zasnovali smo nas dvoica figuru kod mene kuci.Iz tehnicko-orghanizacionih razloga i nedostatka usitnjenog braon mater.,figura je ispala premala=3.30m-duzina x 1.5m-sirina(prosek) x 0.85m-visina.Takodje smo stedeli na braon mater.(piljevina),kao u svinjskom stajnjaku vec ima slame pa smo samo solili,tek da prekrije i mislim da ipak ima previse azota,posto se oseca kada pridjes figuri,a i insekti su se sakupili okolo.A i temperatura 24 casa posle zavrsetka figure je samo 23.4 stepeni(sporo raste).Sonda je pobijena na pola visine figure.Kada sam malo pre podizao vislje,temp. odmah skace na 25-6 stepeni.Smrad sam eliminisao dodatnim prekrivanjem cele figure piljevinom,a sutra ako temp.ne skoci na bar 30 stepeni,krecemo sa prevrtanjem uz dodatak braon materijala(slama,piljevina...)A i obavezno prosirivanje,jer preuska je i ne moze da se zagreje dovoljno,da bi krenuli(kao sto rece dzionik) termofilni mikroorganizmi.Profesor je obisao,ali ne prica sada mnogo,pusta nas da sami donosimo odluke sta ciniti,uz komentar,da je sve to receno na predavanju ili u knjizi.Sto se tice kompostiranja otpada zivotinjskog porekla,kao i same uginule zivotinje,to nije problem,jedino moraju da se ispostuju odredjeni standardi u samoj tehnologiji.Hvala dzionik sto si nam pozeleo srecu,bice mi potrebna,jer ipak je meni ovo prvo kompostiranje.
 
Poslednja izmena:
Usporavanje procesa mi nema logike da je do bakterija, iz prostog razloga sto za svako novo kompostiranje uneses mali procenat "zasicenih" bakterija kako kazete
Mnogo veci procenat su novonastale bakterije koje ne bi trebale biti "zasicene" prece biti da je to patka za bolju prodaju te kulture, a i te kuture nastaju od vec nastalih bakterija koje su verovatno i same "zasicene"
 
Sve je moguce,pa i ta "patka"...Da bih sa odgovornoscu mogao da tvrdim nesto,potrebno mi je vece iskustvo i ucenje.Vreme ce pokazati.Ja vodim dnevnik kompostiranja,tako da sve od pocetka zasnivanja figure,postupke i promene zapisujem i na taj nacin zelim da izvedem zakljucke.Oko toga,da li se mikroorganizmi vremenom zasite,ja sam gledao ovako prosto:Ako mi njima stalno dajemo hranu(dobro izbalansiranu),logicno je da ce se zasititi.A u prirodi ih nalazimo u surovijim uslovima(sa ne tolikoom hranom pogotovo izbalansiranom,anaerobni uslovi,vlaznost,temp.) i oni izgladneli,mrsavi navale:haha:.E sad tvoje razmisljanje ide u dobrom smeru.Ako znamo da oni zive u vremenskom periodu od jedne sekunde do par minuta,to jest stalno se smenjuju generacije,onda dodjemo do zakljucka da posle potrosene(preradjene)hrane zadnje generacije ne mogu biti zasicene.Mada ne uzimas u obzir,da kad ponestane hrana,njihova aktivnost i prestaje,to jest nema novonastalih generacija.Mozda banalno razmisljam,ali to mi je prvo palo na pamet na tvoje izlaganje iz onog sto sam do sada popamtio o njihovom biodiverzitetu .Ponavljam potrebnno je jos ucenja i dublja analiza,a ja sam jos sirov i pionir u tome,koji nije mikrobiolog niti hemicar,koji je zavrsio za tehnicara prodaje i do juce nista nije znao o mikroorganizmima i kompostiranju.Ali polako naucicemo.Voleo bih da mi Dzionik(za koga mislim da medju nama ima najvise iskustva)kaze,za koje najkrace vreme je izvrsio kompostiranje.
 
Poslednja izmena:
nebojsa je napisao(la):
Meni se kolega bavi sampinjonima pa to dobijam za dž.
Taj "kompost" za sampinjone, supstrat, kako ga sve zovu, je mesavina slame i stajnjaka (ne znam tacno kojeg), to se sve pasterizuje i pakuje u te dzakove. Tresetom se posle samo prekriva kad briket proraste, da se podstakne plodonosenje. Znaci sve je sterilno jer su sampinjoni osetljiviji od male bebe.
Kako god, bar ce popraviti strukturu zemljista
Kliknite za proširenje...
Ali bolesti koje se kasnije razvijaju u samom uzgajalistu sampinjona kao i kompostna musica mogu da te urnisu, tako da uopste nije naivno.Ja sam uzimao oko 40000 briketa godisnje a nekad i 80000 . pa sa ispekao dobro zanat.
sa pricom da je unutar njega ostalo nesto od hranljivih elemenata nemoj da verujes nista, jedini efekat je poboljsanje rastresitost zemljista u 3+ godini.
 
ubovicratko je napisao(la):
A kako se zna da je proces gotov?
Kliknite za proširenje...
Pa kada prestane vrenje,to jest kada postepeno spadne temperatura na mislim ispod 20 stepeni,sa prethodne konstantne 50-60,koju odrzavamo,da ne prelazi.Kada u materijalu ponestane hranljivih materija,proces se usporava sto predstavlja kraj vrenja i pocetak zrenja( traje do 45 dana),to jest fermentacije.Tada vrlo mali broj bakter.,fungi i aktinomiceta nastavljaju razgradnju i vrsi humufikaciju istog materijala.Nego bolje je da sam sacekao da kroz sve te faze prodjem sa mojom figurom,pa da ti odgovorim,jer je ovo sve teorija.
 
Poslednja izmena:
Postoji nešto što se zove zamor kvasaca (ili sl.) u pivarstvu, kada se posle nekog vremena korišćenja kvaci 'zamore' i nemaju iste performanse kao u početku pa ih treba zameniti prvobitnom kulturom ili izdvojiti novu. Ali to se dogadja sa selekcionisanim kvascem odnosno monkulturom. Preneti takvo razmišljanje na kompostne organizme kojima se i ne zna broja nije dobro. U stvarnosti postoji malo naučnih podataka o tome šta se sve dešava u kompostu i oni mogu da se koriste samo kao smernice za dalje eksperimente i poboljšavanje praktičnog procesa.
Možda sam i ovde pisao o ovom načinu kompostiranja koji sam probao prošle godine ali evo i drugog linka:
http://www.biodinamika.org/forum/index.php?topic=881.0
Proces je gotov kad dobiješ materijal sitniji od 5-10mm neprepoznatljivog porekla i najvažnije prijatnog mirisa koji te vuče da udahneš punim plućima kao da si ušao u staru šumu :)
Ali bolesti koje se kasnije razvijaju u samom uzgajalistu sampinjona kao i kompostna musica mogu da te urnisu, tako da uopste nije naivno.Ja sam uzimao oko 40000 briketa godisnje a nekad i 80000 . pa sa ispekao dobro zanat.
sa pricom da je unutar njega ostalo nesto od hranljivih elemenata nemoj da verujes nista, jedini efekat je poboljsanje rastresitost zemljista u 3+ godini.
Kliknite za proširenje...
Tu je problem sterilnost supstrata i pesticidi, u takvoj sredini se mnogo lakše razvijaju patogeni organizmi jer nemaju nikakvu konkurenciju. Za takve slučaje bi trebalo koristiti neke inokulatore, bilo da je to kompost, kompost čaj ili neki od IMO, AM, EM preparata, ukratko bilo koji mikrobiološki inokulator. U svakom slučaju se ne preporučuje direktno bacanje na njivu nego ga predhodno treba kompostirati.
 
Pa ja danas bas pitao profesora u vezi tog zamora,koji on naziva imenom da se mikroorg. ugoje,olenje posle izvesnog vremena i to se kaze jasno vidi na mikroskopu,nije neki bauk..U praksi kod velikih proizvodjaca,to je postala praksa da se obnavljaju,jer su kod njih gubici veliki,kada se oni olenje.Profesor nam to prica iz iskustva,jer je upravo radio komp. za velike firme,koje proizvode do 100000 tona godisnje.A ja vam samo prenosim,jer sam obeco da cu prenositi ono sto naucim,cujem i ne nabedjujem nikoga.A sto se tice mirisa gotovog komposta(koji podseca na miris sume posle kise),to je tacno.Taj miris ispustaju aktinomicete koje su specificne i po tome da u finalnom procesu proizvode antibiotike i tako ogranicavaju broj bakteriskog rasta,istiskuju termofilne bakterije i zajedno sa fungama nastupaju na samom kraju procesa.
 
Poslednja izmena:
Verovatno je tako, mada ja još uvek mislim da nauka tu ne može da bude precizna iz jednostavnog razloga što su organizmi i procesi previše kompleksni i mnogobrojni. Da se razumemo, špecije mikroorganizama sigurno pomažu ali da li je to ono maksimalno što možemo da dobijemo s obzirom da koristimo jedan mali deo mikroorganizama koji mogu da se nadju u 'prirodnom' kompostu. Za velike komercijalne operacije je svakako neophodno ali za male mislim da je ipak bolje držati se diverziteta i pratiti realan učinak na biljke.
Jedan od načina da drastično podigne vrednost komposta je ubacivanje glista posle prosejavanja. Ako je dobar kompost trebalo bi da ih već ima i samo ga treba ostaviti da ga gliste prorade još malo. Ovo je lično iskustvo od ove godine kada mi je dobar deo bašte propao ostalo je dosta komposta (sa glistama) pa sam bacio jedno tri cm na patlidžan koji je do tada životario. Rezultat neverovatan, za mesec dana biljke porasle 20-30cm. Pre komosta nijedan zametnuti cvet, što je možda i uzrok velikih temperatura i male vlažnosti vazduha ali svejedno posle komposta i po desetak plodova na biljci koji su jako brzo rasli do mraza. Za mesec dana od nule do jedne gajbice po m2, sitnih plodova ali zrelih. Nije nešto što može da se izmeri ali je bilo jako uočljivo na bašti u septembru koja već posustaje, videti nešto što raste punom snagom kao da je jun.
 
@ dejan 77

Znam ja da u tom kompostu od sampinjona nema bog zna sta. Ja sam pucao na popravljanje strukture i mislim da tu rezultati mogu biti vidljivi vrlo brzo (naravno u zavisnosti od stanja zemljista). Mislio sam i da je moguce koristiti ga za kalifornijske gliste, ali sam se izgleda preracunao
 
prekljuce sam bio u firmi da uzmem seme psenice. slucajno vidim poster nekog sredstva za prskanje strnjista posle zetve.za razlaganje biljnih ostataka i posle prskanja zaorati. zaboravih kako se zove to sredstvo a u zurbi sam bio. moram svratiti jedan dan da se bas raspitam u vezi toga. posto sam uzeo pod svoje parcele iz kojih je sve odneto a jako slabo sta dato [fakticki jalove i zapustene]. hocu sve biljne ostatke ubuduce da zaoravam a ovo ce sigurno pomoci tome. otprilike je rec o kompostiranju na vecim parcelama da se ubrza razlaganje.
 
vladale.rs je napisao(la):
sredstvo se zove,, plug,,
Kliknite za proširenje...

"Биоплуг" а најмање паковање је 10л (за 2 Ха). Звао сам произвођача за цену и рекоше код њих је 3.600 ал' не могу да продају крајњем потрошачу. Апотеке саме формирају цене.
 
Molim za pomoc!..Da li neko zna gde mogu da nadjem-porucim(u Srbiji) digitalni termometar sa sondom-Atech.Imao sam takav, ali se pokvario, pa bih uzeo isti, posto ce mi biti lakse da povezem gledajuci ovaj pokvareni.
 
Juče otkrio prvu komposnu hrpu koju sam složio proljetos. Rezultati su bolji nego što sam očekivao, 98% materijala se pretvorilo u čist kompost. Tek kad sam počeo prosijavti ostane nešto vrlo malo da nije prerađeno. Sito kocke 6x6mm. Inače ako se misli koristiti direktno u njivi ili voćnjaku nema potrebe prosijavati. U ovoj komposnoj hrpi sastav je bio otprilike sledeći oko 50-60% piljevina, 15% stajnjak, 5% pepeo od drva, ostalo zeleni otpad (jabuke, krompir, trava itd). Hrpu sam slago podjednako sa svakim matrijalom. Još sam dodao 5 Kg živog kreča kojeg sam istucao i 5 Kg ureje koju sam razmutio u vodi i svaki sloj po malo polio. Veličina hrpe je bila oko 2,5m dugačka, 1,2m široko i oko 1,2m visoka. Hrupu sam samo prekrio najlonom koju više nisam ni dirao do juče. Tako da imam skoro sav spreman materijal za pikiranje i sijtvu u čaše za proljće.
Takođe sam presložio još koju hrupu i mogu reći sledeće šta sam zapazo.
Zelenu travu (svježu) treba redati u što tanjim slojevima, obavezno mještati sa piljevinom ili slamom. Kad se sama stavi u debelom sloju zbije se kao svjež stajnjak.
Kom od rakije dok je još bio vruć tj odmah nakon isticanja sam mješao takođe sa piljevinom uz dodatak kalcijum karbonata - CaCO3 (otprilike jedan šaka na 100 kg komine), posle 20 tak dana kad sam završio pečenje i hrpa se poprilično ocjedila unio novi matrijal tj presložio. Dodao još malo piljevine i slame jer je sam bio previše zbijn i vlažan. Dodao 10-15% stanjaka, 5-10% tropa od cijeđenih jabuka i oko 10% svježe zelene košene trave. Slojeve naizmjenično redao. Hrpu sam složio u plastenik radi topline jer idu hladni dani. Za 5-7 dana hrpa se zaplila, toliko je vruća da se ruka ne može držati. Nisam mjerio temperaturu. Trenuto još je uvek topla i polako se sliježe pa ćemo je za 30-tak dana opet presložiti.

Takođe još jednu stvar koju sam primjetio da hrpu odozgo nije loše prekriti najlonom (ali samo odozgo), tako hrpa ostaje konstantno vlažna da skoro i ne treba zaljevanje.

Eto to je moje neko iskustvo u vezi kompostiranja, nadam se da će nekom biti od koristi.
 
Bravo Šljivar, pričam ja seljacima da je to jedan od najisplativijih poslova koje možeš da radiš na selu. 2m3 komposta je 20 000 din po ceni od 1000 din po džaku bilo kojeg komercijanog 'supstrata'. Za dan dva posla 20 000 din. pa gde ima takva dnevnica?!?
Ako se stavlja više trave ili sličnog materijala koji može da zaguši gomilu treba izbušiti nekoliko rupa odozgo i pokriti najlonom. Para izbija iz rupe i kondenzuje se na najlonu pa je isušivanje minimalno, kao i mogućnost da krene anaerobno, odnosno da se usmrdi.
Temperatura ne treba da predje 65 stepeni jer se na 70 dešavaju neželjena vrenja koja smanju konačnu količinu i kvalitet komposta.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh