Pravite nauku od svega...
Prelivna boca je tamo da bi se prilikom širenja tečnosti pod uticajem toplote, višak zapremine skladištio u njoj. A nakon hladjenja i smanjenja zapremine tečnosti u hladnjaku, tečnost iz prelivne boce se vraća u hladnjak. Zašto? Ponajviše zato da bi pritisak unutar hladnjaka ostao na konstantnom nivou (a znamo da što je veći nadpritisak u nekoj komori, temperatura ključanja tečnosti se povećava - što je nama i cilj). Dakle prelivnu bocu ne treba napuniti do panja, niti dopustiti da se skroz isprazni.Šta se desi kada je prelivna boca prazna a nivo tečnosti u hladnjaku se (iz više mogućih razloga) smanjila? Pa desiće se to da će u hladnjaku tečnost početi da isparava. A ako tečnost ispari, smanjiće se onaj nadpritisak unutar hladnjaka o kome smo na početku pričali a čiji je zadatak da poveća tačku ključanja rashladne tečnosti. Nisam majstor kotlar, ali ako bih se baš potrudio, mogao bih da nađem tablicu u kojoj piše kolika je količina pare potrebna da bi se dobio isti onoliki nadpritisak koji bismo imali da sistem funkcioniše kako treba (kada je hladnjak pun i kada ima malo prazne zapremine između poklopca hladnjaka i nivoa tečnosti u hladnjaku). Dakle em što gubimo koristan nadpritisak, em što se smanjuje količina tečnosti (usled isparavanja) koja cirkuliše kroz- i hladi sistem, em što ne iskorišćavamo celokupnu rashladnu površinu hladnjaka, pa će se tečnost sporije hladiti...
Neko je, čini mi se, pitao i to da li su bolji hladnjaci sa većim ili manjim rupama. Fazon je da hladnjak mora imati što više onih horizontalnih ploča koje služe za to da bi se preko njih toplota sa cevčica odavala atmosferi. Dakle ako je hladnjak veliki i ima velike rupe (što će reći da nema gusto naslagane horizontalne ploče), to još ne mora značiti da on hladi gore nego manji hladnjak sa gušće postavljenim horizontalnim pločama! Ako se uzme pa se izračunaju ukupne efektivne površine koje bi dale sve pojedinačne površine horizontalnih ploča kako na jednom tako i na drugom hladnjaku, može se desiti da ispadne da oba hladnjaka imaju jednake površine hlađenja. Ništa se ne podrazumeva.
Do svih ovih zaključaka se može doći prostim korišćenjem mašte. Nema potrebe za konsultacijom bilo kakve literature... Samo što je to pojedincima ovde jako teško objasniti.
Ali dobro. Zato što imam mašte, ja mogu da budem student a drugi mogu samo da se prave pametni i da provociraju.
Elem, merenje nivoa tečnosti se lako može rešiti... (Znam i kako ali od nečega i ja moram živeti)
Prelivna boca je tamo da bi se prilikom širenja tečnosti pod uticajem toplote, višak zapremine skladištio u njoj. A nakon hladjenja i smanjenja zapremine tečnosti u hladnjaku, tečnost iz prelivne boce se vraća u hladnjak. Zašto? Ponajviše zato da bi pritisak unutar hladnjaka ostao na konstantnom nivou (a znamo da što je veći nadpritisak u nekoj komori, temperatura ključanja tečnosti se povećava - što je nama i cilj). Dakle prelivnu bocu ne treba napuniti do panja, niti dopustiti da se skroz isprazni.Šta se desi kada je prelivna boca prazna a nivo tečnosti u hladnjaku se (iz više mogućih razloga) smanjila? Pa desiće se to da će u hladnjaku tečnost početi da isparava. A ako tečnost ispari, smanjiće se onaj nadpritisak unutar hladnjaka o kome smo na početku pričali a čiji je zadatak da poveća tačku ključanja rashladne tečnosti. Nisam majstor kotlar, ali ako bih se baš potrudio, mogao bih da nađem tablicu u kojoj piše kolika je količina pare potrebna da bi se dobio isti onoliki nadpritisak koji bismo imali da sistem funkcioniše kako treba (kada je hladnjak pun i kada ima malo prazne zapremine između poklopca hladnjaka i nivoa tečnosti u hladnjaku). Dakle em što gubimo koristan nadpritisak, em što se smanjuje količina tečnosti (usled isparavanja) koja cirkuliše kroz- i hladi sistem, em što ne iskorišćavamo celokupnu rashladnu površinu hladnjaka, pa će se tečnost sporije hladiti...
Neko je, čini mi se, pitao i to da li su bolji hladnjaci sa većim ili manjim rupama. Fazon je da hladnjak mora imati što više onih horizontalnih ploča koje služe za to da bi se preko njih toplota sa cevčica odavala atmosferi. Dakle ako je hladnjak veliki i ima velike rupe (što će reći da nema gusto naslagane horizontalne ploče), to još ne mora značiti da on hladi gore nego manji hladnjak sa gušće postavljenim horizontalnim pločama! Ako se uzme pa se izračunaju ukupne efektivne površine koje bi dale sve pojedinačne površine horizontalnih ploča kako na jednom tako i na drugom hladnjaku, može se desiti da ispadne da oba hladnjaka imaju jednake površine hlađenja. Ništa se ne podrazumeva.
Do svih ovih zaključaka se može doći prostim korišćenjem mašte. Nema potrebe za konsultacijom bilo kakve literature... Samo što je to pojedincima ovde jako teško objasniti.
Ali dobro. Zato što imam mašte, ja mogu da budem student a drugi mogu samo da se prave pametni i da provociraju.
Elem, merenje nivoa tečnosti se lako može rešiti... (Znam i kako ali od nečega i ja moram živeti)
Poslednja izmena:
