Koju rasu svinja držite,i zašto?

Dešava se to kod težih prašenja ili nije se privikla na boks odnosno na mesto za prašenje ili pak prisustvo drugih krmača može izazvati istu reakciju može kombistres injecija ali u ovavim slučajevima najbolje sakupiti prasad i ne puštati pod sisu dok se ne završi prašenje onda probati ako i dalje ima agresivnost injekcija ili ako nemaš injeciju rakiju u čašicu i sipati u uši( preko bubne opne brzo se upije )nakon 5-10 minuta se krmača umiri ako ne još jednom ponoviti i onda probati puštati prasad po jedan ali pre toga obavezno seći zube prasićima :ppozdrav:
 
hvala, a jesam ti da sam to znao sad bih možda imao nešto, ovako nemam kod nje niti jedno prase, zbilja ovako nešto još nisam čuo, mislim na rakiju i ovo za slaninu, da i šta je to sa slaninom?, ona to jede ili šta, to mi je onako nekako..ne znam
 
Pozdrav svima. Evo pratim temu i dosta sam interesantnog pročitao, pa da pokušam da dam neki svoj mali doprinos
lle de france je napisao(la):
e to druze moj surak zamanuo lopatom i vepar samo zapenio
odma ga zaklali kaze puklo srce opste mi ne ide u glavu sto su taki ...
Ovo je i mene zanimalo, pošto sam ipak za sve vas VELIKI amater,radim u firmi, i kao što neko reče ovo mi ipak dođe kao hobi. Ali sam razmišljao ako već držim, bar da je neki kvalitet, a pošto , takođe amaterski i " koljem po kućama " ::samo bes:: ... :osmeh: imao sam prilike da vidim sve i svašta.
Problem kod pietrena sa stresom ukratko je taj što je ta rasa stvarana između ostalog i parenjem u srodstvu, a gen za mesnatost je blizu gena za stres. Ali evo okačio sam na Rapidshare tri dokumenta o rasama svinja gde je to mnogo stručnije objašnjeno.

http://rapidshare.com/files/326904245/RASE_SVINJA.ZIP.html

Inače, kolegi sa posla je nerast doživeo srčku usled uzbuđenja prilikom pripuštanja na krmaču, a kod burazera pre tri godine malo smo se jurili dok smo uhvatili pietrena i dok smo ga vodili na "pogubljenje" jednostavno se srušio i pena mu je izbila na usta, pa sam ga odmah preklao. Interesantno je da se veoma brzo ukočio, a i ono malo slanine je bilo svo krvavo što sam prvi put video. Mada ne želim nikog da plašim, ipak su ovo retki slučajevi, kolega kome je vepar riknuo, ima i 5-6 krmača čist pietren koje su imale i teška prašenja, ali su sve ok.
Inače, jednu krmaču ( landras ) smo jesenas "razdužili dužnosti", odslužila svoje, tako da je ostala njena ćerka koja se oprasila jednom, 9 komada i sve odgajila. Vepar je bio melez pietren-landras. Pre par dana je bio veterinar i nadam se da je ostala suprasna...Razmišljam još da uzmem jednu, jokšir ali videću .
Uuuu, al sam odužio, još jednom pozdrav svima, puno zdravlja i srećni praznici :ppozdrav: :veseljak::!!!
 
Prinudnih"pogubljenja"ima i kod drugih rasa.Kod mene se dešavalo da na prašenju srčani udar doživi i čista landraska(uvoz iz Nemačke) i to na petom ili šestom prašenju,više se i ne sećam.
 
sfgdwh.jpg


2nw222v.jpg


evo mojih križanih ( landras - pietren ) odbijeni od krmače prije 5 dana
 
i378na.jpg

ovo su moji tovljenici landras-pieten stari su 4 meseca
Post je spojen: [time]1262596589[/time]
_________________________________________________
2uzr0rc.jpg

Post je spojen: [time]1262597213[/time]
_________________________________________________
29w0g9f.jpg
 
ukoliko se radi o čistokrvnom vijetnamcu uz dobru ishranu izađe oko 60 kg,a što se tiče broja prasadi u leglu sve zavisi,imali smo krmaču u zoo vrtu koja je oprasila 10 kom,dok je druga imala 7 kom,kod mog drugara 11 kom.krmača sa slike je ekstra. ::svaka cast::
 
Odg: Koju rasu svinja držite,i zašto?

nov sam,ne poznajem dovoljno rase!moze li neko da mi preporuci koju rasu da drzim
 
Moja preporuka je veliki jorkšir,e sad zavisi ko šta voli,ima tu i landrasa,pietrena,duroka,hemšira...Što se tiča priploda može da se ide sa ukrštanjem krmače jorkšira sa nerastom landrasa i tako se dobije F-1 generacija,to su ekstra krmače.Na njih treba pripustiti sintetičkog nerasta (P76) koji je dobijen od duroka i hemšira ili duroka i pietrena,ta kombinacija je odlična za tov.Takođe nije loša kobinacija da na krmaču jorkšira pripustite pietrena ako prodajete prasad oko 30 kg,a za tov duroka.Evo slike moje nazimice velikog jorkšira :ppozdrav:
2ljrqj9.jpg
 
Trenutno imam dve jorkširke,stare su 10 meseci i teške oko 150 kg i nisu u srodstvu.Pripustio sam im nerasta za prvi put,imale su malo problema sa ulaskom u estrus,ali rešili smo i tu muku.Ako bog da da sve bude u redu i da se odvija po planu sledeći pripust ide veštačkim putem,a seme ću uzeti na farmi Farkaždin od dva različita nerasta(planiram povećanje krmača na bar 10 kom).One su takođe sa te farme. Pozdrav
 
hvala gagi...ja bi uzeo nerasta dobrog i nazimicu...nego ne znam ni kakve su cene...e ako imas sliku velikog joksira nekog veceg od 250-300 kg izbaci ,zanima me kakvi su kad imaju jacu kilazu
 
Ja sam na farmi Farkaždin kupio 05.10 2009 dve nazimice težine oko 110 kg po ceni od 220 din/kg,a imaju i suprasne nazimice (2 meseca) težine oko 210 kg po ceni od 260 din/kg.Što se tiče nerasta na ovoj farmi nema šanse da bilo ko kupi.Ukoliko želiš mogu ti dati broj telefona farme pa se raspitaj.Jedan moj prijatelj će u skorije vreme imati prasiće jorkšira,godinama već osemenjava semenom iz Velike Plane.Slike od jorkšira 250-300 kg trenutno nemam.
 
Odg: Koju rasu svinja držite,i zašto?

dobra krmaca...imas li nerasta,ili osememenjavanje?
gagi ne salji mi br moram nesto da radim oko objekata
 
Juzna pruga je napisao(la):
Kakva je plodnost krmace jorksira? Da li landras ima vise prasica u leglu od jorksira ili nema pravila? :bravo:
Plodne rase su veliki jorksir, rase pod zajednickim nazivom landras – svedski, holandski, britanski, norveski, danski I dr. To su zivotinje lakeglave, dugackog I dubokog tela, dobro izrazene ravne ledjne linije, dobrih veza I cvstih nogu. Odlikuje se izrazenom plodnoscu, brzim porastom I odlicnim kvalitetom mesa.

Tipicno mesnate rase su belgijski landras, pijetren I hempsir. Karakteristika ovih rasa je glava srednje duzine I sirokog cela, trup kratak, dubok I sirok. Sunka I plecka dobro razvijeni. Prinos mesa je veliki, preko 50 % od mase polutke. Kvalitet mesa je slabiji (sem hempsira).

Kombinovane rase su domace mesnate rase, nemacki landras I durok. Po gradji tela I proizvodnim osobinama imaju izrazene osobine I plodnih I tipicno mesnatih rasa.

Veliki jorksir sa 5-6 meseci moze da dostigne masu od 100 kg, a sa godinu dana 200 kg. Starija grla u tovu dostizu tezinu vecu od 300 kg, pa I do 500 I 600 kg za grla starija od 2,5 god. Spada u plodne rase, prasi se dva puta godisnje I daje od 12 do 14 prasadi. Krmace su dobre majke I vrlo mlecne. Prasad brzo rastu I razvijaju se. Prasad se u tov prevode sa 25-30 kg. Grla u tovu sa 5-6 meseci stizu za klanje sa tezinom od 90-100 kg, a sa 10 meseci dostizu 150-160 kg. Priplodne nazimice se ukljucuju u reprodukciju sa 6-8 meseci uzrasta. Ova rasa postavlja velike zahteve u pogledu smestaja, ishrane I nege kao I zdravstvene zastite pa su investicije u objekte za njihovo drzanje skupe. Za zimski period treba obezbediti svinjce u kojima se moze regulisati temperatura. Prasad su osetljiva. Veliki Jorksir dobro iskoriscava hranu, narocito koncentrovanu ali dobro koristi I pasu. Dnevni prirast u tovu od 25-100 kg. je 600-700 grama. Meso I slanina ove rase su dobrog kvaliteta. Pravac odgajivanja ove rase je meso I “bekon”.

Danski Landras nastao je ukrstanjem danske dugouhe primitivne svinje sa velikim jorksirom. Smatre se idealnom za proizvodnju ”bekona”. Visok nivo proizvodnosti Danskog landrasa je postignut strogom selekcijom, dobro organizovanim ispitivanjem na specijalnim stanicama za bioloski test, kontrolom kvaliteta proizvoda I cenom a sve u skladu sa visokim standardima EU. Danski Landras je tipicna rasa za proizvodnju mesa, posebno “bekona”. Pod “bekonam” podrazumevamo utovljene mlade svinje do 90 kg. zive mase sa odredjenom ujednacenom debljinom slanine na ledjima i na trbuhu koja ne sme biti veca od 30 mm. Zaklanim grlima se odsecaju glava I noge do kolena I skocnih zglobova. Zatim se seku polutke I izvade lopatice I druge kosti. Ovako pripremljene polutke drze se 4-5 dana u salamuri. Posle toga se vade iz salamure, ocede I suse na dimu. Danski Landras se karakterise dugackim, cilindricnim trupom, malom glavom I tankim kostima. Odlicno koristi hranu, prosecni dnevni prirast u tovu mu je 650-700 g., a za jedinicu prirasta utrosi 3,2-3,4 kg. hrane. Plodnost je dobro izrazena. Koristi se za ukrstanje sa drugim rasama radi dobijanja potomaka F1 za tov.
 
Nazad
Vrh