Mama išla po hleb jedno jutro, a pre oko tri nedelje, i naleti na kerušu s malim kučićima, komada 3...
Kad se vraćala iz radnje, na istom mestu zatekne samo jedno štene kako tužno cvili...
Priupita komšiju gde je keruša, kaže, spakovao jedan prolaznik sa dva kerčeta, u auto, i odneo, a ovo ostavio !!!
Mama dođe kući, i nazove me na mobilni, ja bio na poslu, i plačući ispriča sve...
Rekoh, pa šta gubiš vreme, trkom natrag pa ga uzmi, ja aminujem...
Siromašak mali...
Otrča majka natrag, i javlja posle desetak minuta da ga je donela, i da je paćenik pun buva i krpelja da Bog sačuva !!!
Rekoh, daj mu nadrobi malo mleka i hleba, ali ne previše, da ne bude gladno, a kad dođem kući s posla, videćemo za te buve i krpelje...
Tako i bi, kad stigoh kući, malecki spavao u ćošku kod ulaznih vrata, dovatim ga pa okupam, naprašim vetiolom i ajd da trebim krpelje...
U svom životu ne videh toliko naslaganih krpelja u ušima kera, sve jedan se nakačio drugome !!!
Sve nekako počupah pincetom, rekoh, pa šta mu Bog da...
I tako on ostade kod nas u dvorištu, slatko stvorenje, rekoh majci, da smo tražili takvog, ne bi ga našli...
Očišćen od buva, krpelja i glista, nahranjen i veseo, evo ga posle 3 nedelje kod nas...
Avlijaner nekakav, Bog Sveti zna koje sorte, po narodski, a "pasmine" po knjiški, nadenusmo mu ime Ciga III, tek kad ga okupah, videh da je muško, nije nam ni bilo to važno...
Jerbo, imali smo dva komada već ranije, kerova, sa tim imenom, Ciga, i prvog i drugog pregazili autom, delimično poznati počinioci, ali nedostižni zemaljskoj pravdi...
Ume i da zalaje ponekad, ali retko, za sada, a za ubuduće "će vidimo"...
Evo ga, uhvatih ga u kadar, vraćao sam se iz sela, a on tako radosno i veselo ume da potrči u susret...
Ciganštura jedna...
Moram i kasti da imamo problema s kerušom Mazom, igra se s njim lepo, po vasceli dan, i samo u jednom trenutku bezumnog ludila, ujede maleckog, tako gadno, da je sirotan sav u ožiljcima, ljubomorna je strašno...
Grdimo i vičemo, i sve se nadamo da brzo naraste, da se ume i sam braniti...