Ma ovi školarci prave zabunu...
Istorijski razvoj upotrebe NPK je da ide predsetveno.
Kasnije studentarija izašla sa pričom da P i K ne mogu da "padnu" u zonu korena...
Nije mi dostupan, trenutno, stari hard disk da priložim dokaze, a zaboravio sam i imena autora. Uglavnom udžbenik je grupe zagrebačkih profesora uz saradnju sarajevskih kolega. Udžbenik je namenjen govedarima i ratarskoj proizvodnji za govedare.
U njemu doslovno stoji, za SVE ratarske kulture namenjene goveđoj ishrani, pa i za suncokret i soju za silažu, s jeseni pod brazdu stajnjak, s proleća pod tanjiraču NPK, pod drljaču N !!!
U uputstvu za krmni sirak, takođe zagrebački, stoji isto to. U jesen 40 tona svežijeg stajnjaka po hektaru, s proleća 350 kg NPK 3x15 po ha i 150 kg AN, KAN, SAN po ha. Takođe kaže da je blagodatno uz svežiji stajnjak u jesen zaorati i 50kg po ha UREAe kako bi se suzbio azotni deficit. U slučaju da se koristi zgoreli stanjak 20t po ha bez potrebe za UREAom.
Dalje. Svi autori koji se ozbiljnije bave ishranom stoke napasanjem preporučuju NPK po livadi, isto kao i stajnjak. Šta se onda tu zbiva sa ovde opšte prihvaćenim stavom da P i K ne mogu da "padnu" ?
Čitao sam ja ovde i North Armyja i Cicimorica i DraganaKovačeva i bem li ga koga sve ne, ali svi oni prenebregavaju činjenicu da krajevi sa kulturom intezivnog korišćenja pašnjaka NPK koriste na način: "rasipačem po ledini".