Koje djubrivo i u kojoj kolicini koristite u kukuruzu?

Vidim dosta ljudi ide npk u prolece. To ulaganje vam se neće vratiti na ovogodišnjoj kulturi.
 
Razbacio sam danas djubrivo 3x16 odmah nakon toga je pala kisa nisam uspio da to potanjiram.Dali ce da izgubi vrijenos to djubrivo posto je ostalo na povrsini?
 
Slažem se da neće izgubiti ništa što je pala kiša , ali se neslažem što mnogi tvrde da se ništa od P i K rasturenog u proljeće ne iskoristi ove godine zato što korjena ima itekako i u gornjih 5 cm zemlje.
 
Iskoristi se velik deo P i K. Slazem se sa Momom definitivno. Bolje je u jesen, ali i u prolece deluje ono.
 
A kako možemo da znamo da li se taj P i K iskoristio ili ne, jel probao neko lapo- lapo pa konkretni rezultati? Uz sejalicu ne mogu da tvrdim ništa, ali ciklonom u aprilu mesecu i posle inkorporirati setvospremačem na neku max dubinu od 5-7cm je smešno za taj koren kukuruza. Fosfora od te granule taj kukuruz videti neće, osim ako počne kandžama da usvaja.

Svakako, neće biti nikakav problem nađubriti njivu koja je tvoja- ali da uzmete sad arendu, da li biste išli samo azotnim, ili biste uložili u NPK + azotno?
 
Više će se iskoristiti pod brazdu to sigurno , al i pod spremač će otići ove godine bar pola , a u sijačicu pogotovo , plus još ako se ide kvalitetnijim djubrivom kao npr yara, eurofertil i sl . Na drugi dio , lično za sebe da odgovorim : na ovakvu godinu kad je cijena djubriva visoka , a kukuruza niska i tako se očekuje i najesen smanjen je do minimale P i K i na mojim i na zakupljenim njivama , kad uleti godina sa niskom cijenom djubriva uložim kolko mogu više pa se osjeti par godina.
Evo ja jesenas nisam zaorao ni zrna , a pred sjetvu osim uree u sijačicu samo 100ak kg po ha npk , takva godina .
 
Ok, korektan i logičan odgovor, iako sam samo dao primer- zato sam naveo "uložili u NPK" (ako u nešto uložimo, gledamo da se to iskoristi i isplati, jel). To za sejalicu nisam viđao i stvarno ne znam ni kakvog je prečnika ta traka đubriva, kako zemljište reaguje na tu veću koncentraciju ili kako je bakterije obrađuju u hranu za biljku itd.
I da, mislim da svi mislimo na klasičan NPK, ne na Yaru, Timac. E sa tim đubrivima bih radio tako u trake u proleće, mala količina i pored korena. Resto, mislim da je neopravdano, pod uslovom da gledamo samo jednu godinu.
 
Ništa, kasnije ćeš brati, vrći, zavisi na koju kulturu bacaš a može i da bude manji procenat iskorišćenja ako zasuši a može da bude i ekstra rod ako bude kiše.
 
NPK đubriva srednje koncentracije hraniva NPK 15-15-15 NPK(SO[SUB]3[/SUB]) 7-14-21(24), NPK(MgO) 8-16-24(2) NPK(MgO) 13-10-12 NPK 13-13-21 NPK 20-10-10 Ova NPK đubriva sadrže azot u nitratnom i amonijačnom obliku i vodotopivi fosfor a kalijum je u obliku kalijum hlorida osim u NPK 7-14-21 S gdje je kalijum u obliku kalijum sulfata i namjenjen je kulturama koje ne podnose hlor koje za svoj razvoj trebaju više sumpora kao što su duvan i vinova loza. Sva ova đubriva, su namenjena za predsetveno đubrenje zbog svojih svojstava i odnosa biljnih hraniva osim NPK 8-16-24 koja se koriste u osnovnom đubrenju. Iz ove grupe đubriva najviše se proizvodi NPK 15-15-15 obzirom na najšire mogućnosti primene.

ovo tvrdi
dipl.ing.Nada Lazović-Đoković tako da ispada da npk jednako dobro moze i predsetveno....
ja sam tek sada zbunjen:sta:
 
Kompleksna NPK djubriva mogu predsetveno ali to su dosta skuplja djubriva sva nasa uglavnom su takve formulacije da im treba 2 do 3 meseca da dodju u stanje usvajanja od biljke. Naravno osim Azota.
 
Ma ovi školarci prave zabunu...

Istorijski razvoj upotrebe NPK je da ide predsetveno.

Kasnije studentarija izašla sa pričom da P i K ne mogu da "padnu" u zonu korena...



Nije mi dostupan, trenutno, stari hard disk da priložim dokaze, a zaboravio sam i imena autora. Uglavnom udžbenik je grupe zagrebačkih profesora uz saradnju sarajevskih kolega. Udžbenik je namenjen govedarima i ratarskoj proizvodnji za govedare.

U njemu doslovno stoji, za SVE ratarske kulture namenjene goveđoj ishrani, pa i za suncokret i soju za silažu, s jeseni pod brazdu stajnjak, s proleća pod tanjiraču NPK, pod drljaču N !!!


U uputstvu za krmni sirak, takođe zagrebački, stoji isto to. U jesen 40 tona svežijeg stajnjaka po hektaru, s proleća 350 kg NPK 3x15 po ha i 150 kg AN, KAN, SAN po ha. Takođe kaže da je blagodatno uz svežiji stajnjak u jesen zaorati i 50kg po ha UREAe kako bi se suzbio azotni deficit. U slučaju da se koristi zgoreli stanjak 20t po ha bez potrebe za UREAom.

Dalje. Svi autori koji se ozbiljnije bave ishranom stoke napasanjem preporučuju NPK po livadi, isto kao i stajnjak. Šta se onda tu zbiva sa ovde opšte prihvaćenim stavom da P i K ne mogu da "padnu" ?

Čitao sam ja ovde i North Armyja i Cicimorica i DraganaKovačeva i bem li ga koga sve ne, ali svi oni prenebregavaju činjenicu da krajevi sa kulturom intezivnog korišćenja pašnjaka NPK koriste na način: "rasipačem po ledini".
 
Nazad
Vrh