Koje djubrivo i u kojoj kolicini koristite u kukuruzu?

procitah celu temu i - stvarno bismo nesto trebali uciniti povodom mernih jedinica? pisete o kolicinama vestaka i rodu kukuruza pa se onda ne stavi na koju se to povrsinu odnosi i ajd sad da nagadjam dal je kj ili ha?
hteo bih vas komentar na to sto neke moje komsije bacaju vestak po kukuruzu rasipacem! znaci tamo negde oko 5 lista otprilike kad najave kisu ulete i bace. neko kaze da ne valja da upadne u kukuruz u biljku ali valjda kada je manji onda nema problema. pomisljam da i ja tako ove godine uradim.
 
Do sada sam pre setve kukur.bacao UREU,a sada bih AN da bacim predsetveno,oko 180kg/kj?Da li je to rano,mislim,pre setve :sta: :ppozdrav:
 
zavisi , kako za koju zemlju, tamo gde se nitratni jon nije vezao za zemlju tamo smeta jer ga sapira, a tamo gde se vezao ne. za fosfor i kalijum kisa je nebitna.
 
zdravo svima!

Bila je kasna setva od 4.maj ako dobro pamtim. Stao na paceli malo vode ali ne mnogo. Pa sam isao da vidim kako stoje stvari i vidim nikao kukuruz lepo ali zuti su listovi, i ima dosta korova pa sam prskao (Nicon +maton) i sad kad je dosao sunce kukuruz poceo da raste ko lud. Korovi zuti a kukuruz za tri dana donese tri nova lista (lepo zeleno).

Dobro vidim ja de ce biti nesto od toga pa da bacim đubrivo ali nigde nema AN-a tako sad imam 400kg uree jos na lageru pa sam mislio to da bacim 100kg na Kj i posle spartanje. To sutra prije kise ako mi Bog da.

JEL to dobro ili lose da se sad baci urea?

Bice dovojno kise da dospe na dobre dubine, bice i toplote dovoljno.
Imam jos nesto wuxal-a ali stariji kazu da ce to posle uree biti bacanje para.

Svaki savet dobrodosao.
 
i ja i kolega kengur smo do sada bistrili oko djubrenja, ja cu ipak da idem sa 200kg AN, mislim da je za ureu kasno
 
Možeš prihraniti sa ureom, ali njen efekat neće biti u potpunosti iskorišten.
Ako bude jako suvo leto, onda će primena uree imati jako dobar efekat.
Problem se javlja u jesen, jer kukuruz jako kasno sazreva, tj. otpušta vlagu.
 
ma ja sam sve sejao u maju, imam kukuruz koji se sad bori za 5 pero, mada ja uglavnom idem kukuruz, pa silazni kukuruz pa na njega psenica, tritikal ili jecam, nego kasno posejan..
jos ako mu ja produzim vegetaciju ima da mi se ispomeraju rokovi za sledecu setvu, mada kako kazu strucnjaci moze psenica i u decembru da se seje
 
Hvala na odgovorima.

Secam se kad je jos otac bio ziv - jedne godine vec pao sneg a mi brali kukuruz. Bilo je dosta padavina pa nije moglo ranije da se uđe u parcele.

citao sam dosta na forumu - ali kazu da urea uopste ne valja kad je susa jer dolazi do nekakvog šoka u kukuruzu.
bar kad se ovako kasno koristi.

I kako to da ce zbog uree kukuruz kasno sazrevati, zasto? Nemam bas puno iskustva pa pitam da ZNAM :)
 
mnbvc51 je napisao(la):
citao sam dosta na forumu - ali kazu da urea uopste ne valja kad je susa jer dolazi do nekakvog šoka u kukuruzu.
bar kad se ovako kasno koristi.

Jedini šok koji može kukuruz da doživi od uree jeste da ima natprosečan rod.
 
szeky je napisao(la):
Redovna ::namigivanje::
Predusev soja, pod brazdu NPK 3x16 200kg/kj+ urea mesec dana pred setvu (mada sam po meni preuranio) 200kg/kj
jednom spartano+prskano:monosan+atrayin+prometrin
još je i delimično sa jedne strane gde je bila pšenica i nije ugarena pocrvenila. Sa ruge strane pored soje ni traga crvenilu
Bezveze si trosio tolike pare na djubrivo u slucaju da nisi radio analizu zemljista. Reci mi jednu stvar, da li bi tvoja zarada bila veca da si potrosio duplo manje djubriva a da si imao malo manji prinos ? Treba imati u vidu zakon opadajucih prinosa, a to znaci sto vise ulazes to manje dobijas, sve do trenutka kad preterano ulaganje smanjuje prinos.
 
Dragan18 je napisao(la):
szeky je napisao(la):
Redovna ::namigivanje::
Predusev soja, pod brazdu NPK 3x16 200kg/kj+ urea mesec dana pred setvu (mada sam po meni preuranio) 200kg/kj
jednom spartano+prskano:monosan+atrayin+prometrin
još je i delimično sa jedne strane gde je bila pšenica i nije ugarena pocrvenila. Sa ruge strane pored soje ni traga crvenilu
Bezveze si trosio tolike pare na djubrivo u slucaju da nisi radio analizu zemljista. Reci mi jednu stvar, da li bi tvoja zarada bila veca da si potrosio duplo manje djubriva a da si imao malo manji prinos ? Treba imati u vidu zakon opadajucih prinosa, a to znaci sto vise ulazes to manje dobijas, sve do trenutka kad preterano ulaganje smanjuje prinos.
Ima i tu nesto....moj drug obradjuju zemlju u fulu!NPK i UREA svake godine i pod svaku kulturu.A suncokreta manje vrse od nas..... :sta: Cim je pre par godina izbacio azot suncokretu,povecali mu se prinosi.
 
Nije ono možda tu ima nesto , nego je to tako. Zakon je ustanovio francuski filozof i sociolog Žak Tirgo krajem 19. i početkom 20. veka.
Može se prikazati kao jedna kriva koja se penje sa porastom ulaganja sve dok jednog trenutka ne počne da opada. U prakticnom smislu znači da sa recimo 100 kg uree dobijas 5000 kg kukuruza , povecavas ureu povecava se i prinos recimo 500 kg, jos povecas ureu povecava se i prinos ali ovaj put jos manje recimo 50 kg, povecas ureu prinos se ne povecava, ti jos povecas ureu , prinos se smanji za 100 kg.(steti usevu)

Ekonomsko pravilo ulaganja - ulaganje je opravdano sve dok donosi maksimalan profit, svako ulaganje preko toga donosi manji profit, uz rizik da se moze i izgubiti deo profita, a može se i desiti da ne donosi uospte profit . A to u praktičnom smislu znači da ako bacis 100 kg ureje pod kukuruz on ce ti roditi 5 000 kg po jutru , a ako bacis 200 kg ureje on ce ti roditi 5200 kg , da li je ekonomski isplativo da za dodatnih 200 kg. kukuruza bacas dodatnih 100 kg ureje, možda bi i bilo da je cena kukuruza fiksna i da se ne menja, a uzmimo u obzir koliko su alave ove nase kompanije za proizvodnju veštačkih djubriva. (cifre sa kojima baratam nisu verodostojne sa onima na terenu ali nadam se da prikazuju poentu )
 
Dragan18 je napisao(la):
Nije ono možda tu ima nesto , nego je to tako. Zakon je ustanovio francuski filozof i sociolog Žak Tirgo krajem 19. i početkom 20. veka.
Može se prikazati kao jedna kriva koja se penje sa porastom ulaganja sve dok jednog trenutka ne počne da opada. U prakticnom smislu znači da sa recimo 100 kg uree dobijas 5000 kg kukuruza , povecavas ureu povecava se i prinos recimo 500 kg, jos povecas ureu povecava se i prinos ali ovaj put jos manje recimo 50 kg, povecas ureu prinos se ne povecava, ti jos povecas ureu , prinos se smanji za 100 kg.(steti usevu)

Ekonomsko pravilo ulaganja - ulaganje je opravdano sve dok donosi maksimalan profit, svako ulaganje preko toga donosi manji profit, uz rizik da se moze i izgubiti deo profita, a može se i desiti da ne donosi uospte profit . A to u praktičnom smislu znači da ako bacis 100 kg ureje pod kukuruz on ce ti roditi 5 000 kg po jutru , a ako bacis 200 kg ureje on ce ti roditi 5200 kg , da li je ekonomski isplativo da za dodatnih 200 kg. kukuruza bacas dodatnih 100 kg ureje, možda bi i bilo da je cena kukuruza fiksna i da se ne menja, a uzmimo u obzir koliko su alave ove nase kompanije za proizvodnju veštačkih djubriva. (cifre sa kojima baratam nisu verodostojne sa onima na terenu ali nadam se da prikazuju poentu )
i sta? Ako nisi uradio analizu nemoj baciti nista?Ako imas,baci,mozda dogodine neces imati.Ja nisam cuo da vise rodi onome sto nebaca.Sigurno da treba analiza, i raditi po njoj ali isto tako je sigurno da ces pre pogresiti ako nedasnista nego ako das nesto.
 
Pouka cele priče od gore je da se uradi analiza, i da se vidi šta nedostaje u zemlji i da joj se to da u onoj meri koja je ekonomski isplativa. Prvo, najvise ćeš uštedeti ako znaš šta treba da baciš, a ne da bacaš nasumice pa baciš i ono što ne treba. Obezbediti biljke tako da je sve u umerenim granicama .

Ako baciš 500 kila ureje sprži ti usev i nemaš ni kilo kuruza , sad razumeš ?

Nije bitno koliko rodi , nego koliki si profit napravio..koliko si zaradio ....
Post je spojen: [time]1286143455[/time]
_________________________________________________
Tipican primer je moj komsija , bacio je 400 kila vestaka na psenicu a imao je rod od 33 metra , jedva je pokrio troskove za vestak.
 
Nazad
Vrh