Koja đubriva koristiti u organskoj proizvodnji
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
Pseudomonas
Član
Izvinjavam se, tek sad vidim pitanje. Iskreno, ne znam gde se moze naci - ja sam slucajno naleteo na to, video da ovde postoji ta tema pa sam hteo da podelim sa clanovima. Mozda da pitate nekog od autora koji su pomenuti ili kontaktirate izdavacku kucu koja je stampala (vidim da je tiraz 800 kom.) Inace je u Crnoj Gori stampano, kao sto vidim, tako da mozda kod nas i nema knjige.
To za kopirnicu, samo ako hoce da rade to. Mene su odbili par puta za neke udzbenike, zbog krsenja autorskih prava. Ukoliko hoce...
amper91
Član
Ima li ko iskustva sa organskim NPK Aterra M djubrivom
Ja sam resio da pravim svoj kompost ove godine... Manja (test) varijanta prosle godine je ispala full, sumske jagode posadjene u taj kompost, borovnice u drugi i rastu k'o besne... Sumska jagoda eno veća od ove obicne 
hehehe Mislim na lisnu masu Plod je daleko manji od obicnih jagoda, ali opet veci od onih sumskih koje su postavljene u obicnu zemlju kako bi se uporedilo... A i broj plodova kod ove iz komposta i one druge je duplo veci...
Inace, imam dosta trave koju kosim pa skupljam u korpu, imam iza mene stolara od koga uzimam sitnu piljevinu oko mene par njih koji drze kokoske, ovce/koze pa kombinujem... Trava-sitna piljevina-stajnjak-trava i tako u krug... Gomila od 2kubika za 15 dana se smanji za 3 puta I postavljena je ispod krova od šupe tako da nije izlozena suncu sem malo ujutru a "zaliva" se cistom kišnicom Na svakih 15 dana je prevrnem (kad se skoro vec prohladi unutra), a ispod ima dosta glista tako da verujem da nece biti lose do jeseni...
I naravno, dodajem sve sto jos ostaje od ostataka voca/povrca i skupljam soc od kafe sto kod mene sto po komsiluku i mesecno bude i do 5 kila soca od kafe
hehehe Mislim na lisnu masu Plod je daleko manji od obicnih jagoda, ali opet veci od onih sumskih koje su postavljene u obicnu zemlju kako bi se uporedilo... A i broj plodova kod ove iz komposta i one druge je duplo veci...Inace, imam dosta trave koju kosim pa skupljam u korpu, imam iza mene stolara od koga uzimam sitnu piljevinu oko mene par njih koji drze kokoske, ovce/koze pa kombinujem... Trava-sitna piljevina-stajnjak-trava i tako u krug... Gomila od 2kubika za 15 dana se smanji za 3 puta
I postavljena je ispod krova od šupe tako da nije izlozena suncu sem malo ujutru a "zaliva" se cistom kišnicom Na svakih 15 dana je prevrnem (kad se skoro vec prohladi unutra), a ispod ima dosta glista tako da verujem da nece biti lose do jeseni... I naravno, dodajem sve sto jos ostaje od ostataka voca/povrca i skupljam soc od kafe sto kod mene sto po komsiluku i mesecno bude i do 5 kila soca od kafe
Evo kolega dzionik objasnio
A imas ovde na linku jos neke zanimljive stvari o soc-u http://www.lepaisrecna.rs/moja-lepa...nacina-da-upotrebite-soc-od-kafe-u-basti.html
A evo nesto i o kompostu konkretnije ako sam ja zaboravio da spomenem: https://www.youtube.com/watch?v=M1kIpCBD3UI
Evo ispod i par slika kako to izgleda u praksi
Vrlo prosto... red trave, red piljevine, red stajnjaka, pa opet u krug... A u pauzama izmedju kosenja, nabacivati sve sto vam ostane u kuhinji... Ljuske od jaja, kore od krastavaca, listovi zel. salate, kupusa, kore od banana, soc od kafe, pa cak i ona kartonska ambalaza od jaja... Generalno, papir/karton (ne bojeni) su od celuloze i oni se vrlo lako raspadaju i lepo idu u kompost... Samo je poenta da se sve isitni sto sitnije kako bi se bolje-brze razgradilo...
I da, gomila ne bi trebalo da prelazi 1m visine. Za 15ak dana ce se smanjiti za trecinu... I ja je tada obicno i prevrcem, a onda moze i to da se mesa sa novom travom i tako u krug... Ako niste sigurni kada da se prevrne i dalje promesa, vrlo prosto... Zavucete s'vremena na vreme ruku u sredinu gomile (odozgore) i ako osetite da se ohladila znaci da su bakterijice odradile svoj posao i da treba da se prevrne... Ali zavucite ruku i 2-3 dana po pravljenju gomile da vidite da li i "radi" uopste Mora da bude fino topla unutra...
Jos jedna-dve bitne stvari... Valjalo bi da bude u hladu (ne celodnevnom suncu) i da se odrzava vlaznom gomila...
Ja cu probati ovih dana da jednu novu gomilu prekrijem crnim najlonom i da je ostavim mesec dana na suncu da se skuva da vidim kako ce to da izgleda Nadjoh negde na YT da je to najbrzi nacin (ali nisam bas siguran da li i najbolji)... Pa javljam kako je uspelo
A imas ovde na linku jos neke zanimljive stvari o soc-u http://www.lepaisrecna.rs/moja-lepa...nacina-da-upotrebite-soc-od-kafe-u-basti.html
A evo nesto i o kompostu konkretnije ako sam ja zaboravio da spomenem: https://www.youtube.com/watch?v=M1kIpCBD3UI
Evo ispod i par slika kako to izgleda u praksi
Vrlo prosto... red trave, red piljevine, red stajnjaka, pa opet u krug... A u pauzama izmedju kosenja, nabacivati sve sto vam ostane u kuhinji... Ljuske od jaja, kore od krastavaca, listovi zel. salate, kupusa, kore od banana, soc od kafe, pa cak i ona kartonska ambalaza od jaja... Generalno, papir/karton (ne bojeni) su od celuloze i oni se vrlo lako raspadaju i lepo idu u kompost... Samo je poenta da se sve isitni sto sitnije kako bi se bolje-brze razgradilo...
I da, gomila ne bi trebalo da prelazi 1m visine. Za 15ak dana ce se smanjiti za trecinu... I ja je tada obicno i prevrcem, a onda moze i to da se mesa sa novom travom i tako u krug... Ako niste sigurni kada da se prevrne i dalje promesa, vrlo prosto... Zavucete s'vremena na vreme ruku u sredinu gomile (odozgore) i ako osetite da se ohladila znaci da su bakterijice odradile svoj posao i da treba da se prevrne... Ali zavucite ruku i 2-3 dana po pravljenju gomile da vidite da li i "radi" uopste
Mora da bude fino topla unutra...Jos jedna-dve bitne stvari... Valjalo bi da bude u hladu (ne celodnevnom suncu) i da se odrzava vlaznom gomila...
Ja cu probati ovih dana da jednu novu gomilu prekrijem crnim najlonom i da je ostavim mesec dana na suncu da se skuva da vidim kako ce to da izgleda
Nadjoh negde na YT da je to najbrzi nacin (ali nisam bas siguran da li i najbolji)... Pa javljam kako je uspelo 
Poslednja izmena:
Trazio sam odgovarajucu temu, nadam se da je ova prava. Prenosim tekst jedne gospodje koji me zainteresovao, sta mislite, imate li iskustva:
Danas bih dala pre svega značaj bagremu (akaciji, pseudoakaciji) kao leguminozi čija upotreba je mene fascinirala. List bagrema je bogat azotom i tokom razlaganja oslobadja dovoljnu količinu azota za rast biljke. Upotrebom bagremovog lista možete i do 100% da povećate prinose u svom vrtu. Bagrema ima u vašoj okolini jer je vrlo invazivan kao korov, ali nakon ovih podataka bićete srećni što je to tako.
Bagremov list se ukopava odmah kod sadnje u blizini korena ili ukoliko je seme u pitanju list se postavlja na dno rupe, tunela, kućice (šta god sejali). Imate gore fotografiju gde u toku presadjivanja krastavca postavljam bagremov list oko (iznad) korena. Treba ga dobro zaliti i zatrpati zemljom. Ukoliko sejete semenčice, na dno se stavi lišće bagrema (puna šaka) , peletirano djubrivo, malo zemlje, kompost i seme. Zalijete i prekrijete zemljom. Tamo gde sam koristila bagrem upotrebila sam kokošje djubrivo koje je bogato fosforom i kalijumom. Azot je obezbedio bagrem.
Osim što obezbedjuje azot list bagrema održava vlažnost pri korenu. Za ovu sezonu koja je bila extremno sušna to je bilo od velikog značaja.
Na fotografijama su biljke koje su uzgajane uz upotrebu bagremovog lista. One su rasle za 30 cm više od biljaka koje su nadjubrene samo peletiranim djubrivom. To i dokazuje da je bagrem obezbedio višak azota jer azot pospešuje rast i razvoj lisne mase.
Bagremov list (nikako grančice) je dobro staviti na dnu saksija jer upravo saksijske biljke zahtevaju puno azota i očuvanje vlažnosti. Kod kultura koje ne prate vegetaciju bagrema kao što je krompir, bagremov list se može dodati kod zagrtanja ili ispod malča.
Na isti način i u istu svrhu možete da koristite celu biljku graška, boba i boranija.
Ja ne pamtim težu godinu (previše kiše u proleće, a premalo u toku leta) ali ipak mislim da je odličnoj rodnosti biljaka, na kraju i zvaničnom proglašavanju ove sezone jednom od uspešnijih, doprinela upotreba bagremovog lista i neverovatna ljubav.
Ovo su moji vrtlarski trikovi vama na poklon. Istražujte stalno, experimentišite i igrajte se... tu leži sva posebnost ovog načina uzgoja. Primora vas da učite i napredujete u promeni sočiva kroz koja posmatrate svet oko sebe. Ja se zaljubih u bagrem
Izvor: blog Trag biljke
Sent from my Lenovo S1a40 using Tapatalk
Danas bih dala pre svega značaj bagremu (akaciji, pseudoakaciji) kao leguminozi čija upotreba je mene fascinirala. List bagrema je bogat azotom i tokom razlaganja oslobadja dovoljnu količinu azota za rast biljke. Upotrebom bagremovog lista možete i do 100% da povećate prinose u svom vrtu. Bagrema ima u vašoj okolini jer je vrlo invazivan kao korov, ali nakon ovih podataka bićete srećni što je to tako.
Bagremov list se ukopava odmah kod sadnje u blizini korena ili ukoliko je seme u pitanju list se postavlja na dno rupe, tunela, kućice (šta god sejali). Imate gore fotografiju gde u toku presadjivanja krastavca postavljam bagremov list oko (iznad) korena. Treba ga dobro zaliti i zatrpati zemljom. Ukoliko sejete semenčice, na dno se stavi lišće bagrema (puna šaka) , peletirano djubrivo, malo zemlje, kompost i seme. Zalijete i prekrijete zemljom. Tamo gde sam koristila bagrem upotrebila sam kokošje djubrivo koje je bogato fosforom i kalijumom. Azot je obezbedio bagrem.
Osim što obezbedjuje azot list bagrema održava vlažnost pri korenu. Za ovu sezonu koja je bila extremno sušna to je bilo od velikog značaja.
Na fotografijama su biljke koje su uzgajane uz upotrebu bagremovog lista. One su rasle za 30 cm više od biljaka koje su nadjubrene samo peletiranim djubrivom. To i dokazuje da je bagrem obezbedio višak azota jer azot pospešuje rast i razvoj lisne mase.
Bagremov list (nikako grančice) je dobro staviti na dnu saksija jer upravo saksijske biljke zahtevaju puno azota i očuvanje vlažnosti. Kod kultura koje ne prate vegetaciju bagrema kao što je krompir, bagremov list se može dodati kod zagrtanja ili ispod malča.
Na isti način i u istu svrhu možete da koristite celu biljku graška, boba i boranija.
Ja ne pamtim težu godinu (previše kiše u proleće, a premalo u toku leta) ali ipak mislim da je odličnoj rodnosti biljaka, na kraju i zvaničnom proglašavanju ove sezone jednom od uspešnijih, doprinela upotreba bagremovog lista i neverovatna ljubav.
Ovo su moji vrtlarski trikovi vama na poklon. Istražujte stalno, experimentišite i igrajte se... tu leži sva posebnost ovog načina uzgoja. Primora vas da učite i napredujete u promeni sočiva kroz koja posmatrate svet oko sebe. Ja se zaljubih u bagrem
Izvor: blog Trag biljke
Sent from my Lenovo S1a40 using Tapatalk
