Koja đubriva koristiti u organskoj proizvodnji

stole77

Član
Učlanjen(a)
20 Dec 2011
Poruka
1.126
Lokacija
Голубинци, Срем
Приручник на другом линку. Како бих могао да дођем до папирног издања. Ако се нема за купити да ли би било изводљиво да пребацим на флешку и однесем фотокопирници да лепо одради посао. Шта мислите.
 

Pseudomonas

Član
Učlanjen(a)
22 Maj 2014
Poruka
113
Lokacija
Beograd
Приручник на другом линку. Како бих могао да дођем до папирног издања. Ако се нема за купити да ли би било изводљиво да пребацим на флешку и однесем фотокопирници да лепо одради посао. Шта мислите.
Izvinjavam se, tek sad vidim pitanje. Iskreno, ne znam gde se moze naci - ja sam slucajno naleteo na to, video da ovde postoji ta tema pa sam hteo da podelim sa clanovima. Mozda da pitate nekog od autora koji su pomenuti ili kontaktirate izdavacku kucu koja je stampala (vidim da je tiraz 800 kom.) Inace je u Crnoj Gori stampano, kao sto vidim, tako da mozda kod nas i nema knjige.

To za kopirnicu, samo ako hoce da rade to. Mene su odbili par puta za neke udzbenike, zbog krsenja autorskih prava. Ukoliko hoce...:ppozdrav:
 

DekiKv

Novajlija
Učlanjen(a)
26 Feb 2016
Poruka
22
Lokacija
Kraljevo
Peletirana organska, ukoliko nema dobrog stajnjaka. Ona su dobra zamena. Otpuštaju oko 9 meseci konstantno.
 

TozaNS

Novajlija
Učlanjen(a)
28 Apr 2017
Poruka
8
Lokacija
Novi Sad
Bacio oragansko paletirano kokošije djubrivo u bašticu gde sam rasadio paradajz i papriku.Javljam rezultate.
 

Proximus

Član
Učlanjen(a)
23 Jan 2017
Poruka
1.896
Lokacija
Beograd
Ja sam resio da pravim svoj kompost ove godine... Manja (test) varijanta prosle godine je ispala full, sumske jagode posadjene u taj kompost, borovnice u drugi i rastu k'o besne... Sumska jagoda eno veća od ove obicne :) hehehe Mislim na lisnu masu :) Plod je daleko manji od obicnih jagoda, ali opet veci od onih sumskih koje su postavljene u obicnu zemlju kako bi se uporedilo... A i broj plodova kod ove iz komposta i one druge je duplo veci...

Inace, imam dosta trave koju kosim pa skupljam u korpu, imam iza mene stolara od koga uzimam sitnu piljevinu oko mene par njih koji drze kokoske, ovce/koze pa kombinujem... Trava-sitna piljevina-stajnjak-trava i tako u krug... Gomila od 2kubika za 15 dana se smanji za 3 puta :) I postavljena je ispod krova od šupe tako da nije izlozena suncu sem malo ujutru a "zaliva" se cistom kišnicom :) Na svakih 15 dana je prevrnem (kad se skoro vec prohladi unutra), a ispod ima dosta glista tako da verujem da nece biti lose do jeseni...
I naravno, dodajem sve sto jos ostaje od ostataka voca/povrca i skupljam soc od kafe sto kod mene sto po komsiluku i mesecno bude i do 5 kila soca od kafe :)
 

Proximus

Član
Učlanjen(a)
23 Jan 2017
Poruka
1.896
Lokacija
Beograd
Evo kolega dzionik objasnio :)

A imas ovde na linku jos neke zanimljive stvari o soc-u http://www.lepaisrecna.rs/moja-lepa-basta/saveti-cvece/10200-5-nacina-da-upotrebite-soc-od-kafe-u-basti.html

A evo nesto i o kompostu konkretnije ako sam ja zaboravio da spomenem: https://www.youtube.com/watch?v=M1kIpCBD3UI

Evo ispod i par slika kako to izgleda u praksi :)

Vrlo prosto... red trave, red piljevine, red stajnjaka, pa opet u krug... A u pauzama izmedju kosenja, nabacivati sve sto vam ostane u kuhinji... Ljuske od jaja, kore od krastavaca, listovi zel. salate, kupusa, kore od banana, soc od kafe, pa cak i ona kartonska ambalaza od jaja... Generalno, papir/karton (ne bojeni) su od celuloze i oni se vrlo lako raspadaju i lepo idu u kompost... Samo je poenta da se sve isitni sto sitnije kako bi se bolje-brze razgradilo...

I da, gomila ne bi trebalo da prelazi 1m visine. Za 15ak dana ce se smanjiti za trecinu... I ja je tada obicno i prevrcem, a onda moze i to da se mesa sa novom travom i tako u krug... Ako niste sigurni kada da se prevrne i dalje promesa, vrlo prosto... Zavucete s'vremena na vreme ruku u sredinu gomile (odozgore) i ako osetite da se ohladila znaci da su bakterijice odradile svoj posao i da treba da se prevrne... Ali zavucite ruku i 2-3 dana po pravljenju gomile da vidite da li i "radi" uopste :) Mora da bude fino topla unutra...

Jos jedna-dve bitne stvari... Valjalo bi da bude u hladu (ne celodnevnom suncu) i da se odrzava vlaznom gomila...

Ja cu probati ovih dana da jednu novu gomilu prekrijem crnim najlonom i da je ostavim mesec dana na suncu da se skuva da vidim kako ce to da izgleda :) Nadjoh negde na YT da je to najbrzi nacin (ali nisam bas siguran da li i najbolji)... Pa javljam kako je uspelo ;)





 
Poslednja izmena:

dzionik

Član
Učlanjen(a)
2 Sep 2009
Poruka
1.932
Lokacija
Beograd
Kompostiranje je zarazno:)
Nije loše staviti i malo gipsa ili kreča i obavezno malo i zemlje.
 

Proximus

Član
Učlanjen(a)
23 Jan 2017
Poruka
1.896
Lokacija
Beograd
Naravno, ide i malo zemlje svakako... Još ponajbolje ako neko ima blizu šumu, pa da skine onaj gornji sloj ispod lišća pa njega da doda gomili...
 

mirlee

Član
Učlanjen(a)
24 Maj 2015
Poruka
448
Lokacija
Valjevo
Trazio sam odgovarajucu temu, nadam se da je ova prava. Prenosim tekst jedne gospodje koji me zainteresovao, sta mislite, imate li iskustva:

Danas bih dala pre svega značaj bagremu (akaciji, pseudoakaciji) kao leguminozi čija upotreba je mene fascinirala. List bagrema je bogat azotom i tokom razlaganja oslobadja dovoljnu količinu azota za rast biljke. Upotrebom bagremovog lista možete i do 100% da povećate prinose u svom vrtu. Bagrema ima u vašoj okolini jer je vrlo invazivan kao korov, ali nakon ovih podataka bićete srećni što je to tako.
Bagremov list se ukopava odmah kod sadnje u blizini korena ili ukoliko je seme u pitanju list se postavlja na dno rupe, tunela, kućice (šta god sejali). Imate gore fotografiju gde u toku presadjivanja krastavca postavljam bagremov list oko (iznad) korena. Treba ga dobro zaliti i zatrpati zemljom. Ukoliko sejete semenčice, na dno se stavi lišće bagrema (puna šaka) , peletirano djubrivo, malo zemlje, kompost i seme. Zalijete i prekrijete zemljom. Tamo gde sam koristila bagrem upotrebila sam kokošje djubrivo koje je bogato fosforom i kalijumom. Azot je obezbedio bagrem.
Osim što obezbedjuje azot list bagrema održava vlažnost pri korenu. Za ovu sezonu koja je bila extremno sušna to je bilo od velikog značaja.
Na fotografijama su biljke koje su uzgajane uz upotrebu bagremovog lista. One su rasle za 30 cm više od biljaka koje su nadjubrene samo peletiranim djubrivom. To i dokazuje da je bagrem obezbedio višak azota jer azot pospešuje rast i razvoj lisne mase.
Bagremov list (nikako grančice) je dobro staviti na dnu saksija jer upravo saksijske biljke zahtevaju puno azota i očuvanje vlažnosti. Kod kultura koje ne prate vegetaciju bagrema kao što je krompir, bagremov list se može dodati kod zagrtanja ili ispod malča.
Na isti način i u istu svrhu možete da koristite celu biljku graška, boba i boranija.
Ja ne pamtim težu godinu (previše kiše u proleće, a premalo u toku leta) ali ipak mislim da je odličnoj rodnosti biljaka, na kraju i zvaničnom proglašavanju ove sezone jednom od uspešnijih, doprinela upotreba bagremovog lista i neverovatna ljubav.
Ovo su moji vrtlarski trikovi vama na poklon. Istražujte stalno, experimentišite i igrajte se... tu leži sva posebnost ovog načina uzgoja. Primora vas da učite i napredujete u promeni sočiva kroz koja posmatrate svet oko sebe. Ja se zaljubih u bagrem

Izvor: blog Trag biljke

Sent from my Lenovo S1a40 using Tapatalk
 

gandrad

Član
Učlanjen(a)
7 Mar 2014
Poruka
1.726
Lokacija
jagodina
Odmah mi se nametnulo pitanje: " zašto samo bagremov list?" šta je sa ostalim lišćem? Kod mene ima dosta i hrasta te bresta...Znam da list oraha nikako nije dobar , ali šta sa ostalim voćnim vrstama?
 

mirlee

Član
Učlanjen(a)
24 Maj 2015
Poruka
448
Lokacija
Valjevo
Ima li neko iskustvo sa djubretom od golubova?
Dobio sam spraseno, staro djubre iz nekog golubarnika i bacao po starom vocu, a za mladje sam mislio da potopim u vodu i zalivam kasnije.


Sent from my Lenovo S1a40 using Tapatalk
 

gandrad

Član
Učlanjen(a)
7 Mar 2014
Poruka
1.726
Lokacija
jagodina
Koliko znam, golubije đubre je nešto naj-jače što može uopšte postojati ( kažu ,skoro čista šalitra) i oprezno sa njim... u smislu ne prevelika količina i ne direktno na koren , a za zalivanje, dooobro razblažiti...
 
Vrh