Koja đubriva koristiti u organskoj proizvodnji

Ajsha

Novajlija
Učlanjen(a)
17 Mar 2010
Poruka
2
Evo ljudi pogledajte kako covek to radi...Ja sam imala veoma veliki problem sa biljkama,ma koliko se trudila oko njih ono je venulo...ne znam sta nisam kupovala dok nisam naletela na taj HUMUS RADOVANOVIC..u Metrou,ima ga i u Merkuru...ono sto je ta zemlja uradila za moje cvece i mojih prijatelja i rodjaka nailazi samo na reci hvale...evo pogledajte link...ono sto sam cula kad sam se malo pozabavila ovom zemljom da ovaj covek prodaje zemlju ljudima koji se ozbiljno bave svojim parkovima..i kupuju drvece od 5.000-50.000e iz Italije,Tajlanda...to je jedina zemlja koja odrzava te biljke ...a to ipak nesto znaci jel da ?!! Evo linka FARME RADOVANOVIC

http://www.farmalumbrikumradovanovic.rs/

I STO JE NAJ BITNIJE:TO JE ORGANSKA ZEMLJA!!!




Dobar dan i dobrodošli na poljoinfo.Pre pisanja bilo kakvog posta dužni ste da pročitate pravila i predstavite se u temi http://poljoinfo.com/caffe/za-nove-clanove-da-se-predstave/
a tek onda možete aktivno da učestvujete u diskusijama na forumu.
 

Lumbrinis

Novajlija
Učlanjen(a)
28 Feb 2010
Poruka
5
Deda Lala je napisao(la):
Postavio bih svima vama koji ovo čitate pitanje:koliko vas zna i može samostalno da vrši analizu tla i analizu sastojaka makro i mikro elemenata u tlu i u biljkama,i čime se to radi? Pored mašina koje imate ovo je važna disciplina
u poljoprivredi.Koliko vas ima neki instrument za kolorimetriju i fotometriju i kako ga koristite?
u Srbiji postoje kuce koje rade analizu zemljista (za registrovana domacinstva besplatno) ili oko hiljadu dinara po parceli. Oni daju preporuke kako prihranjivati zemljiste.
Takodje postoje kuce koje rade potpunu analizu organskih djubriva. Cena je 14 000 dinara + PDV. To se radi najpreciznije u Beogradu i Novom Sadu.
 

dzionik

Član
Učlanjen(a)
2 Sep 2009
Poruka
1.932
Lokacija
Beograd
Ovo je postalo neozbiljno već druga reklama koju niko ne briše:haha:
Moderatori čitate li vi ?
 

MARČELO

Član
Učlanjen(a)
1 Maj 2010
Poruka
1.042
Lokacija
Stara Pazova
Lumbrinis je napisao(la):
Deda Lala je napisao(la):
Postavio bih svima vama koji ovo čitate pitanje:koliko vas zna i može samostalno da vrši analizu tla i analizu sastojaka makro i mikro elemenata u tlu i u biljkama,i čime se to radi? Pored mašina koje imate ovo je važna disciplina
u poljoprivredi.Koliko vas ima neki instrument za kolorimetriju i fotometriju i kako ga koristite?
u Srbiji postoje kuce koje rade analizu zemljista (za registrovana domacinstva besplatno) ili oko hiljadu dinara po parceli. Oni daju preporuke kako prihranjivati zemljiste.
Takodje postoje kuce koje rade potpunu analizu organskih djubriva. Cena je 14 000 dinara + PDV. To se radi najpreciznije u Beogradu i Novom Sadu.
Na institutu u NS analiza nije beplatna ni za registrovana domaćinstva pošto ministarstvo poljoprivrede još nije odobrilo za ovu godinu navodno tako mi reče čovek kad sam ja bio a inače je 3000 din po uzorku, a što se tiče analize organskih đubriva poslaću vam količinu makro i mikro elemenata u stajnjaku mada to je odprilike . :sjasi:
Post je spojen: [time]1273614666[/time]
_________________________________________________
Prosečne količine makro hranjiva u stajnjaku u %. - Goveđi stajnjak:N 0,6-2,1 P 0,7-1,1 K 2,4-3,6 -Konjski stajnjak N 1,7-3,0 P 0,7-1,2 K 1,2-2,2 Živinski stajnjak N 2,0-4,5 P 4,5-6,0 K 1,2-2,4 -Ovčji stajnjak N 3,0-4,0 P 1,2-1,6 K 3,0-4,0 -Svinjski stajnjak N 3,0-4,0 P0,4-0,6 K0,5-1,0 Prosečne količine mikrohraniva u stajnjaku ( mg/kg). Mn 30-50 Zn 10-20 B3-5 Cu1-3 Mo0,1-0,2 :cao:
 

dzionik

Član
Učlanjen(a)
2 Sep 2009
Poruka
1.932
Lokacija
Beograd
Kao i u svim ostalim stvarima mnogo je važnija ravnoteža hranivih elemenata od količine hranivih elemenata.
U konvencionalnoj proizvodnji "rešavaju" to dodavanjem odredjenih veštačkih djubriva dok se u organskoj niko ne zanosi da može egzaktno da se utvrdi količina i vrsta hraniva koja je trenutno potrebna biljci. Jedini pouzdan način je dodavanje komposta. Drugi je dodavanje odredjenih tečnih ili čvrstih hraniva u odredjenim periodima rasta biljke. Recimo čaj od koprive ili gaveza kada je biljci potreban azot, iako su količine tako unetog azota minimalne, dešava se da umnožavaju zemljišni organizmi koji uz dovojno humusa proizvode dodatne količine azota i biljka ne pati od nedostatka.

Evo malog pregleda nekih organskih hraniva:


Hranjivi
elementi
Izvori hranjiva*


Bakar
Kopriva, konjski stajnjak, piljevina koja nije tretirana, maslačak, stolisnik (hajdučka trava, kunica)
Bor
Netretirana piljevina, konjski stajnjak, ličće šećerne i stočne repe
Cink
Netretirana piljevina, konjski stajnjak, stabljike kukuruza
Azot
Đubrivo peradi, sjeckana trava, koštano i krvno brašno
Fosfor
Koštano i krvno brašno, konjski stajnjak
Kalcij
Koštano i krvno brašno, konjski stajnjak, sijeno lucerke, maslačak
Kalij
Konjski stajnjak
Magnezij
Sjeckana trava
Mangan
Netretirana piljevina, travnata mišjakinja (Stellaria graminea)
Molibden
Sjeckana trava, stabljike kukuruza
Sumpor
Listovi kupusa
Željezo
Kopriva, konjski stajnjak, maslačak
 

Deda Lala

Član
Učlanjen(a)
3 Jan 2010
Poruka
1.169
Lokacija
Када сам у Земљи спавам у Београду
Već više od dva meseca nema odgovora na moje malo pitanje postavljeno 7.03. ove godine.
Očekovao sam bar nekoliko odgovora.
Očekivao sam da neko kaže da ima i koristi nešto , i kako.
Makar naznaku da neko ima nameru da nabavi nešto od opreme za analizu tla i analizu makro i mikro elemenata u biljakma.
Dali ste svesni koliko je to važno znati takve podatke?
Da li znate šta time dobijate?
Dali znate koliko može da se uštedi para i rada?
Itd..itd....
 

mihajlo.m84

Novajlija
Učlanjen(a)
12 Jun 2010
Poruka
3
Zdravo svima, nov sam na ovom forumu, mogu Vam reci da ovde mogu da se dobiju veoma korisne informacije. Ono sto mene zanima je zivinski stajnjak. Konkretno, pocetkom proleca nabavio sam svezi cureci stajnjak, pa me interesuje koliko je on pogodan za povrtarske biljke i da li da ga rasturim sledece godine ili da sacekam jos jednu celu godinu. :cao: :cao: :cao:
 
Učlanjen(a)
21 Avg 2010
Poruka
4.097
Lokacija
Zemun / Novo Selo
novalis je napisao(la):
o konjskom stajnjaku se raspredaju priče, ali sam negde nabasao na uporednu tabelu sadržaja konjskog,svinjskog,goveđeg,kokošijeg i mešanog stajnjaka.razlike nisu toliko drastične. u ovoj raspravi SLOVIM SEBE ZA STRUCNJAKA, I TO VRHUNSKOG, tako reci EXPERTA . /nije daleko od istine, obzirom na nase experte./ TU TABELU IMAM I MOGU VAM JE PREZENTOVATI -samo da je nadjem. MALA JE RAZLIKA U KOLICINI I ODNOSU HRANLJIVIH MAKROELEMENATA ./ N, P, K, Ca, Mg, / ali je znacajna u MIKROELEMENTIMA . TAKO NEKOJ KULTURI VISE ODGOVARA OVO, a nekoj ONO . Na primer - paradajz je najbolji u ovcijem , i to ubedljivo ,uz dovoljne kolicine vode . lubenica u konjskom , itd .A U VEZI RASPREDANJA PRICA, IMA PUNO PRETERIVANJA , CAK I U VEZI GLISTENJAKA - ONO STO STAJNJAK DAJE ZA 5 GODINA TO HUMUS DAJE ZA JEDNU , ZNACI , JACI JE ZA OKO 4 PUTA / OD 2 kg STAJNJAKA NASTAJE 1kg GLISTENJAKA, sa izbalansiranim /uravnotezenim/odnosom elemenata. NAJBOLJI JE U POVRTARSTVU. za cvecarstvo nije dovoljno kiseo / P H neutralan - od 6,8 do 7,2 / NASTAVICEMO...
Da li ima iko neke tabele i sl. podatke koji stajnjak je odgovarajući za pojedine povrtarske kulture?
 

chickenlover

Član
Učlanjen(a)
1 Avg 2010
Poruka
315
Ja ne koristim nikakve tablice, merice ni aparaturu. Ne kazem da ne treba, al to jednostavno ne koristim, jer nemam potrebe, obzirom da mi sve prilicno uspeva ovako kako radim. A koristim sledece: piljevinu, susku, seno, razno lisce, kosenu travu, otpad lisnatog povrca, trulo voce, pocerupano perje, izmet zivine...

U razlicitim kombinacijama navedenog, pravim tecni kompost, zivinski stajnjak i malc. Sve to trpam svuda, u razlicitim intervalima i prema potrebi, al sve manje vise odokativno i po iskustvu. A naravno, tu je i stari dobri sistem eksperimentalnih pokusaja i greski, koji te fakultetski obrazuje za tri sezone.

Ishod toga je da se ne secam kad sam imala neku stetocinu, ili stetu, osim od klimatskih uslova (poslednji grad, napr.)

Napominjem da sve ovo primenjujem na povrtarske kulture. Zitarice ne gajim, tako da za njih ne mogu da kazem nista.
 
Učlanjen(a)
21 Avg 2010
Poruka
4.097
Lokacija
Zemun / Novo Selo
Deda Lala je napisao(la):
E,sada ste končno rekli prave stvari i hvala vam za to.Još kada bi se to i primilo kod većune paora bilo bi jako lepo.
Svako poljoprivredno ,i svako drugo, domaćinstvo bi moglo da samo proizvodi kvalitetno organsko đubrivo koje uz
dobru tehniku unošenja u tlo sigurno vodi ne samo ka kvalitetu nego i kvantitetu proizvoda.
Da se razumemo ,pobornik sam uzajamnog korišćenja kako organskih tako i neorganskih komponenti,a isto tako se zalažem i za pravilnu analizu tla da bi se saznalo koliko je makro i mikro elemenata dostupno biljkama u svakom i
datom trenutku(što je veoma važno kada se radi o proizvodnji u zaštićenom prostoru).
Važna je i analiza makro i mikro elemenata u samim biljkama da bi se znalo da li i kako intervenisati ako se ustanovi
manjak ili višak nekih od elemenata važnih za rast i plodonošenje biljaka.
Postavio bih svima vama koji ovo čitate pitanje:koliko vas zna i može samostalno da vrši analizu tla i analizu sastojaka makro i mikro elemenata u tlu i u biljkama,i čime se to radi? Pored mašina koje imate ovo je važna disciplina
u poljoprivredi.Koliko vas ima neki instrument za kolorimetriju i fotometriju i kako ga koristite?
Za fotometriju se koriste luxometri koliko je meni poznato, a za kolorimetriju zaista ne bih znao, možda spektrometar ili nešto slično na bazi svetlosne prizme? Što se analize tiče, postoje mini laboratorije da se naruče, vidim da kalkulišu veliki broj parametara ali ne znam da li je to dovoljno. Inače, nedavno sam gledao prilog o tome koliko pH utiče na konsumpciju minerala i ostalih elemenata kod biljaka, vrlo ozbiljna stvar, ako je pH iznad 6,4 unos gvožđa i mangana postaje gotovo potpuno blokiran!
 

dzionik

Član
Učlanjen(a)
2 Sep 2009
Poruka
1.932
Lokacija
Beograd


Ja koristim ph test za vodu, razmutim zemlju u neutralnoj vodi ostavim da se staloži pa ubacujem reagens. Nije baš precizna metoda ali daje okvirne rezultate.
 
Učlanjen(a)
21 Avg 2010
Poruka
4.097
Lokacija
Zemun / Novo Selo
Vidim da se na zapadu koriste organska đubriva na bazi ekstrakta morskih algi, da li takvih stvari ima kod nas, više puta sam čuo da su đubriva od algi neprevaziđena u povrtarskoj proizvodnji?

Da li sam dobro razumeo da su preparati Slavol i Agrostemin prihvatljivi za organsku proizvodnju, ima li još takvih preparata na domaćem tržištu?
 

markodanube

Član
Učlanjen(a)
4 Dec 2009
Poruka
491
Nasao sam clanak da Universitet u Berlinu radi na razvoju Peleta od ovcije vune. Te pelete su probali u povrtarstvu i dosli do zakljucka da je sasvim ok.

Skuplja vodu kada je ima viska i to 3,5 puta svoje tezine , sa time se siri i pomaze rastresivanje zemlje .

U samoj vuni ima 11.5 % azota , 5-6% Kalijuma , 1,9% Sumpora i ima Ph 8 .

Za povrce koriste 50 gr. / m² za salatu, mrkvu, boraniju, pasulj i grasak
za krastavac , paradajz i kupuse 100-150 gr/ m²

Kazu da je dobro i da se koristi u vocarstvu , pored korena u zemlju zakopati 150-200 gr.


 
Učlanjen(a)
21 Avg 2010
Poruka
4.097
Lokacija
Zemun / Novo Selo
Eto, još 1 korisna stvar, jedino što je pH 8, znači bolje u kiselim zemljištima jer povrće najbolje uspeva kad je pH oko 6.

Šta piše, jesu li oni to namenski pravili za supstrat ili se koristi za nešto drugo pa su experimentisali?
 

chickenlover

Član
Učlanjen(a)
1 Avg 2010
Poruka
315
Ovo je stvarno zanimljivo, ali za sad nedostupno. Alge takodje, mislim da je to veoma skupo. Verovatno bi trebalo da se orijentisemo na djubriva do kojih je lako doci. Osim raznih stajnjaka, veoma dobri rezultati se postizu sa tecnim kompostom, a to moze skoro svako sam da napravi od razlicitih kombinacija gotovo bilo kojih organskih materija. Besplatno.

Problem je samo doci do vecih kolicina tih "besplatnih materija". No, kako postoje mnogi koji ih ne koriste, nego bacaju, ni to nije neizvodljivo.
 

markodanube

Član
Učlanjen(a)
4 Dec 2009
Poruka
491
Šta piše, jesu li oni to namenski pravili za supstrat ili se koristi za nešto drugo pa su experimentisali?
[/quote]

Krenuli su od istrazivanja gde da upotrebe ovciju vunu sa kojom nezanjusta da rade.
Upotrebljavaju kao supstrat .
Verovatno je skupo kod njih ali mislim da " balkanski " majstori koji rade pelete od drveta i slame mogu da naprave i pelet od vune ?

Nevidim neku veliku problematiku u tome :sta:

Sto se tice cena vune kod nas na balkanu ? nema cene jer niko ne kupuje , nikome ne treba vuna .
 
Učlanjen(a)
21 Avg 2010
Poruka
4.097
Lokacija
Zemun / Novo Selo
I ja mislim da ovo ne bi bio problem napraviti, a alge nisu nešto skupe samo ih nema na domaćem tržištu, čini mi se.

Da li dodaju nešto u vunu ili samo presuju sirovu, ako piše. Možeš i link da staviš, sve će to google prevesti.
Post je spojen: [time]1284056967[/time]
_________________________________________________
Sad nešto razmišljam, pa od vune bi možda mogli da prave izolaciju za objekte. :sta:
 

chickenlover

Član
Učlanjen(a)
1 Avg 2010
Poruka
315
@future, dobro razmisljas, al prvo proveri koje je vreme razgradnje, pre nego pocnes da izolujes kucu sa tim. Mislim da bi morala da se stabilizuje pre nego se tako primeni.

U medjuvremenu razmislite o kompost djubrivu od kiselog kupusa i ljuski jaja (dominantni sastojci). Trenutno mi je to u eksperimentalnoj fazi, ali sam vec primetila da odbija stetocine samo tako.
 
Vrh