Kavezno gajenje šarana i soma

Učlanjen(a)
21 Avg 2010
Poruka
4.096
Lokacija
Zemun / Novo Selo
Odg: Kavezno gajenje sarana i soma

Tu si potpuno u pravu, najmanje kvalitetna riba na svetu a kupuju je kao da ne vide da nije domaći som.

Možda grešim, ali po nekim statistikama o uvozu ribe u Srbiju, rekao bih da za šarana još ima mesta na domaćem terenu, ali, dobro kažeš, za velike. Ipak ćemo mi mali morati ići na pastrmku, filetiranu pa hladnodimljenu. Bilo mi je drago videti kako se neki mali proizvođači snalaze, neki kupuju rep od orade pa ga dime. :D

Što se mresta tiče, iz ličnog iskustva mogu da potvrdim da šaran zaista nije problem, pa čak i da se radi veštačka oplodnja ikre ako to iko i radi sa šaranskim maticama. Za pastrmku sam samo gledao snimke, verujem da se uz malo vežbe može savladati tehnika.

[youtube]
http://www.youtube.com/watch?v=uKL8BgbsFy0[/youtube]
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=jN0v5-Z6IBw&feature=related[/youtube]


Čitao sam negde da ovu ribu gaje u ribnjacima uz Dunav u Rumuniji:



 

Dusan F

Član
Učlanjen(a)
23 Maj 2010
Poruka
73
Lokacija
Zemun
Pozdrav Tar,
drago mi je da si se ukljucio u temu za koju vidim da ti nije strana i da mozemo stosta nauciti.
Putujuci po zabitim krajevima Madjarske koja ima milione ribnjaka primetio sam na svakom ribnjaku na svakih 50 tak metara kavez sa patkama kao na prvoj slici . Mislio sam da to sluzi da nadjubri dno , medjutim ne . U izmetu patke postoji dosta specificnog jedinjenja cinka koji saran voli kao kokain. Od tog cinka on dobija mahniti apetit i jede i tovi se i do 30 % brze nego obicno .Prosto a ubitacno . To su primetili tako sto su na ribnjacima na kojima su boravile patke imali mnogo bolje rezultate .
U Banatu postoji dosta napustenih ribnjaka jer su ljudi u pocetku mislili voda krevet a mesec pokrivac i eto para . Medjutim u ribnjacima je broj jedinki po 1 m3 ogranicen i zato samo moze da posluje Ecka koja ima ogromna prostranstva pod vodom . Mali propadaju . Zato je kavezno gajenje buducnost , Ne interesuje te temperatura vode , kiseonika uvek dovoljno , ne smeta metan , i drugi gasovi koji se pojavljuju u manjim ribnjacima , hrana se iskoriscava 100 % a i patke su tu da pripomognu ::namigivanje::
 

Tar

Član
Učlanjen(a)
26 Apr 2008
Poruka
1.167
Lokacija
Beograd
@Dušan F
Od Mađara može dosta da se nauči. Oni su dosta radili na hibridima kečiga i neke od jesetri, ne znam koje. Sećam se da ribe navodno nisu imale izrazit instikt za "povratak" u more. Nešto slično je rađeno u Kladovu pa je prešlo u privatne ruke. Osim ikre od koje se pravi kavijar, sve jesetre od kečige do morune imaju dobro meso a neke (koje nisam probao) navodno i fenomenalno. Hladno dimljena jesetra ili moruna postoji u našoj tradiciji a reč je o izuzetnom proizvodu, kažu oni koji su probali.

Ti kažeš da te u kaveznom uzgoju ne interesuje temperatura vode. Pogrešno. Niske i visoke temperature nisu dobre jer je usporen prirast. Mi smo tu u lošijoj poziciji od mnogih u Evropi. Slab prirast leti i potpuna neaktivnost i gubitak težine zimi.
Na viskim temperaturama postoji deficit kiseonika čak i u Dunavu. Tada je po pravilu dotok slab a situaciju dodatno pogoršava upor Đerdapa koga tada drže na maksimumu. Po mirnom danu lepo se vide bezbrojni mehurići gasa koji se dižu sa dna. Zatim u našim međunarodnim rekama dužeg toka redovno se događaju ekološki incidenti. Ovi u savi se skoro i ne registruju. Niziske reke su položne zaleđivanju a to znači da kada se pojavi led nema leka, to jest nema ni ribe ni kaveza ..... I šta ostaje? Morava sa pritokama.....? Sve naše reke imaju izuzetno velike oscilacije vodostaja što je takođe velika mana. Kavezno gajenje riba u jezerima ima relativno mali potencijal jer se ne sme ugroziti autohtoni živi svet a kavezi značajno ugrožavaju živi svet u neposrednoj okolini. To znači da samo relativno mali deo vodene površine sme da bude pod kavezima. Koliko je kavezno gajenje može da ugrozi okolinu vidi se po sve strožijim propisima čak i za gajenje u moru. More je u osnovi sredina jako siromašna hranljivim materijama pa se smatralo da će svaka organska materija u moru biti radosno dočekana i brzo prerađena. Pokazalo se da to nije tačno i da čak i u moru izmet i otpad iz kaveza brže taloži nego što se razgrađuje. Iz tog taloga počinje da se oslobađa metan................Ranih 90-tih entuzijazam za gajenje ribe u kavezima bio je veliki. Danas je on jako splasnuo. Ja mislim da će tržište mnogo radije prihvatiti ribu gajenu u ribnjaku gde je voda pod kontrolom a ako se neki eko incident dogodi dotok se jednostavno zaustavi a riba preživi zahvaljujući aeraciji i/ili prečišćavanju vode.
Mislim da tržište ne bi bilo mnogo zinteresovano za ribu iz Dunava jer bi na dekleraciji pisalo da se otrovne materije i teški metali nalaze u dozvoljenim granicama!
 

rekreativac

Član
Učlanjen(a)
2 Jun 2009
Poruka
1.127
Lokacija
sid-srem
jel neko zna koliko riba dugo moze da prezivi u onim bazenima sto su u ribarnici? vidim da tamo imaju i pumpu za vazduh pa bi mogle i malo duze ili ne ? :sta:
 

misoo83

Član
Učlanjen(a)
26 Okt 2010
Poruka
476
Lokacija
pancevo
Pošto imam i akvarijume u kući mogu ti malo preneti moja zapažanja što se toga tiče :D

Riba kada je staviš npr u mom slučaju akvarijum ima pumpu za ubacivanje vazduha u vodu ali to nije dovoljno da bi na taj način riba živela duže vreme iz razloga sto riba kaki i stvara se amonijak u vodi koji ubija ribu ubrzo kada se njegova vrednost povisi iznad određene granice koja sve zavisi od količine vode koliko brzo će da dozvoljena granica amonijaka pređe i ribe uginu. U akvarijumu se količina amonijaka smanjuje na 2 načina jedan je takozvani bio filter u kome se stvaraju dobre bakterije koje razlažu amonijak na nitrate a drugi našin koji je istovremeno isto tako neophodan je povremena izmena dela vode npr 30 % od ukupne zapremine akvarijuma bar jednom mesešno , ja to radim na svakih 15 dana :osmeh:

Znači ako je količina vode jako mala a puno riba u toj kličini vode dosta brzo će doći do uginuća riba , u slučaju ribara ribice se ne hrane i samim tim dosta manje kake u vodu i iz tog razloga mogu dosta dugo da prežive ukoliko imaju dovoljno kiseonika inače bi se ugušile zbog nedostatka kiseonika :cao:
 
Učlanjen(a)
21 Avg 2010
Poruka
4.096
Lokacija
Zemun / Novo Selo
rekreativac je napisao(la):
jel neko zna koliko riba dugo moze da prezivi u onim bazenima sto su u ribarnici? vidim da tamo imaju i pumpu za vazduh pa bi mogle i malo duze ili ne ? :sta:
Samo da im ne sipaju česmovaču, ako to rade pa ribama hlor raspali po škrgama, neće dugo.
 

Tar

Član
Učlanjen(a)
26 Apr 2008
Poruka
1.167
Lokacija
Beograd
rekreativac je napisao(la):
jel neko zna koliko riba dugo moze da prezivi u onim bazenima sto su u ribarnici? vidim da tamo imaju i pumpu za vazduh pa bi mogle i malo duze ili ne ? :sta:
tačno je ovo što ti je misso83 napisao. Ribe u ribarnicu stižu sa praznim stomakom pa redovna izmena nije neophodna. Važno je da kiseonik ne padne ispod 0.5-0.8 mg/l a dobro je da bude 3-4 mg/l. Tačno je da hlor smeta ribama ali šaran je dosta otporan a bazeni su 2-3m³ zapremine. čak i da je 50% riba to znači da vode ima 1-1.5m³ pa mali mlaz koji bije u bazen ne unosi tako veliku količinu hlora. Uz to hlor lako vetri pa što je mlaz "oštriji" veća je evaporacija.

Što se mrveštačkog mresta tiče on može da se savlada relativno lako ali.....
Daću kratak pregled tog procesa pa ako te i dalje budu zanimali detalji preneću ti ono što u knjizi ima.
1. Prvo se sveže ubijenim šaranima vadi hipofiza (žljezda)....
2. hipofiza se pere acetonom, suši......
3. Matice šarana se hipofizuju u dva navrata - daju im se inekcije sa rastvorom hipofize u skladu sa težinom.
4. Mužjaci se hipofiziraju samo jedanput
5. zenke i po koji mužjak se stavljaju u bazene i prati se kada je koja "zrela" pa se pristupa istiskivanju ikre a zatim mleča u šta se dodaje "tečnost za oplođenje"....
6. sve se polako meša
7.ispiranje
8.inkubacija se sprovodi u inkubatorima na 20-22°C ..70-80 sati (3-4 dana)...........
 

Dusan F

Član
Učlanjen(a)
23 Maj 2010
Poruka
73
Lokacija
Zemun
Gospodine TAR ,
evidentno je da teorijom baratate . Medjutim mislim da Vam praksa nije jaca strana .
Ja sam ovaj forum shvatio kao mesto gde cu razmeniti misljenja i znanja a ne bilo ciju temu gurati u of topic.
Jedan od ljudi koji vec imaju iskustva u kaveznom gajenju sarana je Dusan iz Sapca koji mi je nesebicno preneo svoja iskustva i rezultate : ::svaka cast:: ::svaka cast::Pozdrav imenjace
Pomocu koliko je u mojoj moci.I ja se spremam da sebi uradim dva kaveza.Inace ja sam odradio kao sto si vec citao na onom forumu,dva.U jedan je nasadjeno 92kg sarana prosecne tezine oko180g.Moram naglasiti da je mladj bila loseg kvaliteta ,nejednovata,ali ipak procenat uginuca je bio ispod 5%.U toku godine neozbiljno se pristupalo ishrani a li prirast je opet bio zadovoljavajuci.Primera radi ta ista mladj u zatvorenim ribnjacima kod drugara imala je oko 600/700gr a u nasim kavezima preko 1200gr.Mada strucnjaci koji su nas obilazili kazu da nam je izbor hrane bio los i da smo i zbog toga podbacili.Tvrde da pri ovim uslovima koje smo mi imali saran morao imati i do 2kg.Potroseno je tonu isto kg granulaste plutajuce hrane.

Drugi kavez nam je bio propast,nasadili smo somove,hranili ih kesegom dok nam ne ukradose mrezu,a posle su se snalazili kako su znali.Tako da sada imamo somove sa glavom pesnice a telo tvistera,jad. ::svaka cast:: ::svaka cast::
Ovo je samo jedan od primera vec prakticnog rada i rezultata.
Sledeca stvar je da je KGS najmanje prirodna stvar. Sve domace zivotinje gajimo u sto manjim prostorima da ne bi rasipale energiju i da bi konverzija hrane bila sto veca. Ispred kaveza se napravi vodena zavesa tako da je riba u limanu i ne trosi se za borbu protiv matice. Hrana koja se daje saranu pojede se sva , znaci nista ne pada na dno i ne truli , nista ne nosi matica a uvek dolazi sveza voda .
I na kraju 100 % iskoriscenost hrane postoji kod intezivnog uzgoja svih vrsta na planeti . Kojoj zivotinji se ostatak hrane baca pre davanja novog obroka :haha:? Ni jednoj.
I na kraju KGS dozvoljava izuzetno guste nasade po 1 m3 kakvi se ne mogu ni zamisliti na ribnjacima .
Mogu se postaviti bilo gde u vodotok gde oscilacijom vode nece ostati na suvom . U okolini Sapca i Mitrovice ih ima puno .
Ako prihvatite ovo mozemo nastaviti dalje o nijansama uzgoja i jos nekim cakama
Pozdrav
 

misoo83

Član
Učlanjen(a)
26 Okt 2010
Poruka
476
Lokacija
pancevo
Jel mozete da postavite neku sliku tog kaveznog uzgoja posto ja nemam pojma kako to izgleda :sta:
 

perje

Član
Učlanjen(a)
2 Mar 2010
Poruka
346
Lokacija
okolica Zagreba - Hrvatska
misoo83 je napisao(la):
Jel mozete da postavite neku sliku tog kaveznog uzgoja posto ja nemam pojma kako to izgleda :sta:
Potpisujem. Išao sam baš gledati po internetu, nema ništa. Pa ako ima netko sliku kaveza i vode u kojoj je, kao i dimenzije kaveza, neka postavi sliku. Ipak je forum za to :ppozdrav:
 
Učlanjen(a)
21 Avg 2010
Poruka
4.096
Lokacija
Zemun / Novo Selo
Bio sam već na ovom sajtu ranije, ima zanimljivih stvari za čitanje.

Zamolio bih nekoga iz uprave foruma da očisti ovu temu, bar polovina postova nema veze sa naslovom a da ne bismo išli dalje u off, sve što izlazi iz okvira kaveznog gajenja šarana i soma može da se prebaci u ovu temu:

http://poljoinfo.com/ostale-oblasti/uzgoj-ribe-ribarstvo/

Ukoliko nemate ništa protiv i ne tražim previše, hvala. :cao:
 

Dusan F

Član
Učlanjen(a)
23 Maj 2010
Poruka
73
Lokacija
Zemun
Pozdrav Pocetnice ,
Dugo vec razmatram ovu materiju , tako da ti mogu dati par saveta iz 1 ruke .
Kavezno gajenje bilo cega pa i ribe daje neuporedivo bolje rezultate nego gajenje u ribnjaku .Poenta je da se riba sto manje krece kao i kokos i zec i sve ostalo .
Racun je sada isti kao kod kunica, hrana i sve ostalo te kosta oko 0,80 centi a tvoj je Euro po kg .
Sada je to iskrivljeno i cena pada jer hoce da je izjednace sa ostalim kulturama.
Ali to nije razlog da ne ubacis malo sarana pa neka se vole i radjaju druge a ti u hladovini uzivaj
pozzzzzzzz
 
Učlanjen(a)
22 Dec 2010
Poruka
6
Dusan F je napisao(la):
Pozdrav Pocetnice ,
Dugo vec razmatram ovu materiju , tako da ti mogu dati par saveta iz 1 ruke .
Kavezno gajenje bilo cega pa i ribe daje neuporedivo bolje rezultate nego gajenje u ribnjaku .Poenta je da se riba sto manje krece kao i kokos i zec i sve ostalo .
Racun je sada isti kao kod kunica, hrana i sve ostalo te kosta oko 0,80 centi a tvoj je Euro po kg .
Sada je to iskrivljeno i cena pada jer hoce da je izjednace sa ostalim kulturama.
Ali to nije razlog da ne ubacis malo sarana pa neka se vole i radjaju druge a ti u hladovini uzivaj
pozzzzzzzz
Mislim da nisam baš kompletno "uzupčio" to što mi govoriš. Jer tvoja sugestija da ako iskopam jezero i u njega stavljam kaveze? (ja to zamišljam kao gomilu gvozdenih profila i neka žica izmedju). Ok da budu uz ivicu ali šta sa onima ka sredini, čime do njih? Čamcem u to jezerce, pa da me strpaju u ludnicu za po sata :osmeh: .
Usput , ni matematika mi nije jasna . Šta je "i sve ostalo oko 80 centi a šta je moj Eur po Kg"?
Što se tiče kunića, o tome tek nemam pojma .... Osim da vode promiskuitetni život :osmeh: .
Ne zameri na neukosti, ali valjda "ko pita, ne kopa bazen dzaba"...
Pozdrav.
 
Učlanjen(a)
21 Avg 2010
Poruka
4.096
Lokacija
Zemun / Novo Selo
Čovek kaže da, ako hoćeš ozbiljno da se baviš tovom šarana, umesto ribnjaka kupiš kavez za uzgoj ribe-tikvaru i gajiš na Dunavu a u ribnjaku eventualno za svoje potrebe ubaciš malo mlađi.

Ako prelistaš temu, videćeš da smo se manje-više složili da se mali šaranski ribnjaci ne isplate.
 
Učlanjen(a)
21 Avg 2010
Poruka
4.096
Lokacija
Zemun / Novo Selo
Preporuke jednog ihtiologa ministrima poljoprivrede

Hvatajte šarane, gospodo!

Stručnjak za gajenje rečnih riba dr Velimir Đorđević tvrdi kako bismo s malo napora i novca a mnogo više pameti i pažnje mogli sa jedne "vodene njive" požnjeti više para nego da je pod pšenicom. Posao je isplativ toliko da samo tartufi, šverc oružja, droge i druge mračne radnje donose veću zaradu

Računica je tačna: preračunato u dinare žitno polje daje deset puta manje dobiti od ribnjaka. Po hektaru.

Nije jasno nešto drugo. Zašto se, ako je već tako, ne zapostavljajući žitna polja, ne prihvatimo i ribnjaka?

Ihtiolog dr Velimir Đorđević je svetski priznat stručnjak u oblasti gajenja šaranske ribe: šaran, beli i crni amur, sivi i beli glavaš, odnosno tolstolobik, deverika i babuška.

- Ako ne poznati i priznati, a ono najstariji, bar kod nas, u to nema sumnje - napominje dr Đorđević. - Svet sam prokrstario u traganju za šaranom i mestima u kojima on najbolje uspeva. Sada mogu da kažem da na kugli zemaljskoj Kina, Izrael i Srbija imaju najpovoljnije klimatske uslove za gajenje ove plemenite ribe.

Uporni "riblji doktor", kako ga odmila nazivaju njegovi alasi, napravio je računicu: pšenice po hektaru rodi oko četiri tone. Kilogram je letos bio 3,50 dinara, znači jedna njiva donese gazdi 14.000 ako je na njoj žito. Šarana se, opet po hektaru, dobija 1.100 kilograma. Ova riba na Zelenom vencu i Kalenić pijaci staje 150 dinara. Račun kaže, 132.000 po hektaru ako se "gaji" riba šaran, tolstolobik, amur.

- Sa kukuruzom, sojom, šećernom repom, višnjom, malinom, šljivom i čime god još hoćete, računica je slična. Nešto je više povoljno, nešto nije, ali u poređenju sa šarenom sve je šala. Jedino nisam računao za tartufe, podzemne pečurke specijalnih namena - šali se dr Velimir Đorđević - marihuanu i šverc oružja po metru kvadrata i strahu kubnom. Ali i tu bi, sve u svemu, šaran pobedio.

A šta ako vas iz ove dve spomenute vlade ministri poljoprivrede recimo i pozovu?

- Reći ću im što i vama - osmehuje se dr Đorđević. - Najpre da ne koristimo činjenicu da smo oko 40 stepena geografske širine, zvuči neverovatno, kao i Peking, i što smo na dvadesetom stepenu geografske dužine sa prosečnom temperaturom vazduha između 10 i 15 stepeni. Čak 180 dana je iznad nule, a 160 dana je preko 15 stepeni to je rajsko vreme za tov šarana. Zatim, što nam je nahladniji mesec u godini januar sa prosečnom temperaturom između minus 5 do 10 stepeni, a jul sa prosečnim temperaturama od 25 stepeni. Ponavljam imamo gotovo identično vreme kao i Peking, u čijoj okolini se proizvodi najviše šarana u svetu i gde postoji na hiljade najuređenijih ribnjaka na svetu. Oni tamo ne gaje nego beru šarana. To ću predložiti ministrima. Da i mi počnemo da beremo šarane.

Tuđi šaran za Nikoljdan

Mi i ne jedemo mnogo ribe, odavno je poznato da smo na poslednjem mestu, ako ne i poslednji u Evropi, po spremanju i jedenju ribe.

- Pa mi ćemo i za ovaj, kao i mnoge prethodne Nikoljdane, slavske postove, Badnje veče i uskršnji post jesti uvoznog šarana, a toliki nam ribnjaci "klate trsku". Zašto? Ribnjak bez riba u kojima vri od šarana, amura i tolstolobika liči na neuzoranu ledinu na kojoj bi moglo da talasa žito. - A kad bi to tako bilo, šaran bi bio jevtin i ne bi ga ljudi uzimali k’o naforu, samo u slavama. Naša deca, poput one evropske, rasla bi sa A i D vitaminom, fosforom, kalcijumom i belančevinama uzetim iz tanjira, a ne iz tableta i flaša na kašičicu. Eto, to je tako.

I nama je zazvučalo nepristojno, ali smo uznemirenog dr Velimira Đorđevića ipak pitali: a zašto naši ribnjaci "klate trsku"?

- Klate trsku, a ne gaje ribu onako kako bi trebalo zato što za to u državi nema volje. Onima koji su dosad vladali nešto drugo se činilo prečim, a samim tim, nikada se nije našla neka para da se ubaci u ribnjake. Šta mislite, zašto izraelski i kineski ribnjaci daju osam puta više ribe nego naši?

Po hektaru bace osam puta više riblje mlađi, koriste granuliranu hranu, a ne kao mi rasutu. Bar dva puta godišnje "produvaju" ribnjak i urade aeraciju, odnosno napune vodu ribnjaka kiseonikom. Ne pamtim kad smo mi to na nekom ribnjaku uradili. Imaju posebne bazene za čuvanje ribe, posebne bazene za tov riblje mlađi, za svoje potrebe ili za potrebe više ribnjaka, imaju gumene trake za izvlačenje izlovljene ribe. I ulov ne vade mrežama poput naših težaka - ribara do pojasa u vodi, nego "otok" regulišu ispuštanjem vode. A imaju i sjajne pogone za konzerviranje ribe što im donosi dodatni prihod.

Nagovaramo dr Velimira Đorđevića da napiše pismo našim ministrima. Ali on nastavlja:

- Sve nam ide naruku. Jedino sa pameću kuburimo - ponovo se razvedrava, da ne bi puko, kako kaže. - Ali, ne mislim na ovu našu ribarsku pamet. Nje imamo za svaki od ribnjaka koji u ovoj našoj državi postoji, i još da pretekne. Kao zemlja moramo da se okrenemo rečnom ribarstvu, imamo savršene uslove. Šaran bi uz njegušku pršutu mogao da bude jedan od naših izvoznih artikala, savršena robna marka!

Koliko mi to ribnjaka imamo i kakvi su? Umesto odgovora dobijamo poziv da pođemo na Živaču. Ribnjak je udaljen nepunih trideset kilometara od centra grada, nalazi se između Zemuna i sela Boljevci u Sremu.

- Evo, ovo je kralj Milan Obrenović, na polzu srpskoga roda, da se riba o slavama za Badnje veče, Božić i Vaskrs na trpezama Beograđana nađe, uredio i sagradio 1892. godine. Poribljeno je 115 hektara močvarne savske uzvodice, idealne ni za šta drugo do za ribnjak.

Kako vidimo, malo šta se od kralja Milana na ovom ribnjaku promenilo.

- Ulagano je nešto, tek da se ribnjak održi, ali sve ove godine, čak poslednjih pedesetak godina malo šta, a u poslednjih deset, skoro ništa. Ovde se još tovi i lovi kao u doba kralja Milana, imam utisak da su i neke barake i zgrade iz tog doba...

A kad bi došao neki bogat čovek i ovde uložio pare, neki naš ili stranac, koji je čuo da riba tri puta mora da se kupa, u vodi, ulju i vinu?

- Bila bi to, onda, ovde fabrika! Preduzeće sa velikim godišnjim profitom, a Beograđani bi šaran jeli k’o Italijani, Francuzi ili Holanđani, svaki drugi treći dan, a ne svakih godinu dana. Inače, Srbija ima dvadesetak ribnjaka sa ukupno 11.000 hektara što je za naše potrebe dovoljno, kada bi u njima bilo ne 1.000 već 8.000 kilograma po hektaru, kao što je u Kini ili Izraelu. Ovako, ispada da imamo dovoljno ribnjaka i manjak šarana. Imamo dovoljno njiva, a manjak žita, imamo dovoljno polja, a manjak suncokreta i zejtina. Eto, to je ta naša pedesetogodišnja muka.

Šaran iz kaveza

Smatrajući da je to jedna od novinarskih bajki, dr Velimira Đorđevića pitamo s podozrenjem da li je tačno da se u Kini šaran gaji i u - kavezima.

Video sam to na jezeru Mijum koje ima oko 200 kvadratnih kilometara što je nekih dvadeset puta više od svih srpskih ribnjaka da se šaran gaji u kavezima. Smešteni su u područjima koji su zaštićena od vetra, a postavljeni su u "baterije" od po 20 komada. Na jezeru je te 1984. godine, bilo pet takvih baterija na dubini od dvadesetak metara. Svaka baterija ima sopstvenu kompjutersku komandu iz koje se za svaki kavez programira hranjenje. Uzgoj ribe traje pet do šest meseci. Šarani iz kaveza su izuzetno ukusni jer se ne zavlače u mulj, moraju stalno da rade, da plivaju, pa nemaju gotovo ni grama sala, sve je izuzetno ukusno, belo meso... Znam da se i na nekim našim jezerima nešto slično radi, ali je to daleko od onog što sam video u Kini.

Trpe NIKOLOVSKI
 

kvadrat

Novajlija
Učlanjen(a)
24 Nov 2010
Poruka
4
Postovana gospodo
Pratim ovaj forum vec neko vreme i vidim da ima dosta zainteresovanih za kavezni uzgoj sarana i soma. Glavna pitanja su osim tehnike gajenja i sama isplativost posla, pokusacu da vam odgovorim na ta pitanja u jednom dahu.
Saran se moze gajiti na tri nacina:
1. Ekstezivni je uzgoj sarana jedinici povrsine gde se poribi ribljom mladji i hrani kukuruzom, zitom, jecmom, i ostalim nuz proizvodima iz mlinarske industrije. Na takvim povrsinama se uglavnom dobijaju vrlo losi rezultati i prakticno je neisplativo.
2. Poluintezivni je uzgoj gde se na jedinici povrsine 1 ha ocekuje 1000-1500kg sarana. U takve se ribnjake posle poslednjeg leda ubacuje dvogodisnja mladj tezine oko 0,700kg i hrani do svetog nikole tj dokle temperatura vode dozvoljava. Gustina naseljenosti u takvim ribnjacima je svega 0,1 kg ribe po 1m3. U zavisnosti od toga koja se hrana daje saranu konverzija se krece od 2,5 kg pa cak do 4kg hrane po kg. prirasta. Da bi takav ribnjak nesto zaradio mora da ima veliku povrsinu na kojoj bi se obavljao uzgoj a to nisu povrsine manje od 100 ha. Veliki rashodi na tim ribnjacima su i potreba za velikil brojem radnika.
3. Intenzivan uzgoj sarana je ono sto mnoge od vas vidim interesuje kavezni sistem. Zasniva se na baterijama od 6-8 kaveza po 80-100m3. Takav nacin uzgoja sarana je vrlo isplativ jer se na maloj povrsini moze gajiti puno ribe. Na takvim ribnjacima netreba puno radne snage vec 2 radnika mogu proizvest i do 100.000kg konzumne ribe. Konverzija hrane u takvim uslovima je vrlo mala jer se krece od 1.3 – 1.5 kg po 1kg prirasta, Naravno pricamo o koncentrovanoj hrani. Ono sto mnoge interesuje je koliko sarana se moze gajiti u kavezima. Po 1m3 moze se gajiti od 50 – 80 kg sarana, naravno da za takvu proizvodnju treba imati konstantnu aeraciju vode. Postoje i neki eksperimenti gde je gustina naseljenosti jos veca i krece se do 180 kg po 1m3.
Poenta je dali se ovaj posao isplati. Pre toga moramo utvrditi rec isplativost, u nasem narodu izplativost ( srpski san ) je mesecna plata 4000-5000 eur. Ako smo utvrdili rec isplativost za to nam je potrebno da imamo ili kupimo:
1. Vodu, najlakse se moze doci do bivsih sljunkara:
2. Dozvole raznih ministarstava ( vodoprivrede, ekologije, poljoprivrede,
3. projekat, ......) sto ni malo nije jeftino ( veoma skupo ) i ne traje kratko da bismo dosli do gradjevinske dozvole;
4. Infrastruktira a to je put, prateci objekti i mozda najvaznije struja koja je i najskuplja.
5. Kavezi,
6. I na kraju brdo pratece opreme.
Sto na kraju iznosi oko 170.000-200.000 eur. Bilo bi odlicno da je sam objekat uknjizen jer banke daju kredite za kupovinu istih, cak kod Prokredit banke mislim da se moze dobiti kredit sa subvencijom drzave i to po kamatnoj stopi ispod 7 %..
Uz osnovni posao gajenje riba pored se moze organizovati sportski ribolov sto uopste nije mali prihod a kasnije i restoran gde se ista riba ne prodaje po ceni od 2 eur vec kroz tanjir dostize do 10 eur po kg.
Investicije u ovo vreme poprilicno visoka ali ako uzmemo da jedan stan od 100 kvadrata kosta isto toliko i da isti mozete rentirati za ne vise od 400-500 eur dolazimo do zakljucka da ga nemozemo isplatiti kroz kiriju za 25-30 godina. Kupovinom ribnjaka kalkulacija je mnogo povoljnija
Kalkulacija je da na 50 tona ribe godisnje se moze po trenutnim cenama zaraditi oko 50.000 – 60.000 eur.
Iz ove price neka svako izvuce svoj zakljucak.
 
Vrh