Kalemljenje voćaka u kućnoj radinosti

retko koja divlja kruska baca izdanke
ali i to bih ti preporucio da zaobidjes, jer je ona sklona dobijanju raka korena, e sad zavisi od parcele jel ima imalo uzrocinka, ako ima podloga ce biti zarazena
imam je ja jos nesto za prodaju, nije velika jer ne koristim vestacka djubriva i sejem je u posude bas iz razloga da izbegnem rak korena, al napominjem moje su sitne iz tih razloga a trazim cenu kao i za one sto mozes kalemiti iz ruke
 
Onda da tražim podloge na neki drugi način?
Imamo u dvorištu starog imanja jako lepu lubeničarku koja svake godine baš obilno rodi, pa sam hteo nekako da je sačuvam.

Послато са SM-J510FN уз помоћ Тапатока
 
lubenicarka je tek posebna prica, jaaako kasno ulazi u rodnost - to je bas odlika te sortte
nju i ako mislis kalemiti najbolja opcija je pustiti podlogu da naraste i u visini krosnje okalemiti i to iz dva razloga
sorta jako sporo raste, pa ovim zaobidjes godinu bujanja kao i visok kalem utice da vocka pre prorodi
ja zbo toga u zadnje vreme na mestima za popunjavanje ubacujem divlju krusku i kad stasa onda kalemim u visini krosnje sortu
izbacit cu slike da vidis kako se onda lepo grana sorta
gora od nje po pitanju rodnosti je jerbasima, ali jos treba da ocenim par sorti samo da mi stignu na rod
 
Onda mi za nju ostaje da nađem dobru podlogu pa tek onda da kalemim.
Takođe imamo kući veliko, staro stablo kajsije. Tek sam prošle godine prvi put pokušao da je nakalemim na džanariku na procep i baš mi je bio loš prijem. Našli smo dosta belošljive pa bih sad pokušao da probam sa njom. Koji je najbolji način kalemljenja kajsije da dobijem veći prijem? Kupovali smo i gotove sadnice, ali se redovno nakon 2-3 godine samo osuše.

Послато са SM-J510FN уз помоћ Тапатока
 
ako radis procep, nemoj ga raditi na sredini podloge, vec prvo "naostris" plemku i u zavisnosti od promera plemke cepas isti promer i na podlozi da ti obe strane plemkinih slojeva lepo nasednu na iste slojeve podloge
belosljivu posadi i kada se lepo ukoreni dogodine kalemi na stalnom mestu
kajsije se dosta suse iz rasloga sto njena krosnja vise trosi vodu od sljive - moras redukovati krosnju kasjije da bi ti trajala
i opet visok kalem obavezno jer to smanjuje samo po sebi i bujnost plemke
 
Znači mogu podlogu da cepam na bilo kom mestu, nije striktno da mora sredina? Ja sam se nekako uvek trudio da je cepam na sredini i onda tražim mesto gde se debljina podloge poklapa sa debljinom plemke.
A što se tiče belošljive, mislio sam da sada kalemim na mestu gde je, a dogodine one koje se prime da premestim na stalno mesto.

Послато са SM-J510FN уз помоћ Тапатока
 
Znači mogu podlogu da cepam na bilo kom mestu, nije striktno da mora sredina? Ja sam se nekako uvek trudio da je cepam na sredini i onda tražim mesto gde se debljina podloge poklapa sa debljinom plemke.
A što se tiče belošljive, mislio sam da sada kalemim na mestu gde je, a dogodine one koje se prime da premestim na stalno mesto.

Послато са SM-J510FN уз помоћ Тапатока
bolje obrnuto - posadi na stalno mesto i dogodine kalemi
kod kalemljenja sto imas bolje poklapanje kambijum sloja (sloj izmedju kore i stabla) izmedju plemke i podloge bolja je uspesnost kao i zarastanje
 
Симке,ја бих још само додао да већ када тражиш исту дебљину подлоге и племке, да калемиш на енглески спој. На први поглед делује компликованије, али има својих предности. Калемљење на процеп свакако, када је дебља подлога.
 
Poslednja izmena:
Hvala vam na pomoći. Našli smo baš dosta belošljive pa ću se potruditi da pokušam na više načina.
Meni je deda nekad davno pričao kako je njegov otac kalemio lozu na dud. Kaže da toj lozi nije bilo ravne po porastu i količini roda. Ne bih da ispadnem glup, ne sećam se baš najbolje, ali čini mi se da je valjda bušio malu rupu u dudu i onda u tu rupu na knap ubaci grančicu loze.

Послато са SM-J510FN уз помоћ Тапатока
 
Onda da tražim podloge na neki drugi način?
Imamo u dvorištu starog imanja jako lepu lubeničarku koja svake godine baš obilno rodi, pa sam hteo nekako da je sačuvam.

Послато са SM-J510FN уз помоћ Тапатока

Nećeš naći izdanke kruške u zapuštenim voćnjacima, pa makar i podivljale...Pričam ti iz sopstvenog iskustva, jer je tako u mom kraju.
Pre ćeš ih naći u šumi ili na ivici šuma, pored nekadašnjih staza i šumskih puteva..i to većinom u hrastovim šumama...A dosta toga sam obilazio zadnjih godina skoro svake sezone.
Valjda divlje životinje rasturaju semenje, šta li, uglavnom maltene ima ih skoro kao divlje trešnje, za razliku recimo od divlje jabuke, koju ne možeš naći nigde, nego u starim zapuštenim voćnjacima-zasadima...
Što se korenovog sistema tiče, tu moraš slušati Ratka!
A prilikom vadnje , kad nađeš mesto, bolje je ašovom iskopati dublje i šire, a ne recimo budakom, koji može samo plitke korenove, a i njih ošteti...
 
Pokušaću još jedan dan odvojiti za potragu. Palo mi je na pamet jedno mesto na obodu baš hrastove šume, letos sam iz njive zapazio da ima dosta nekih voćnih izdanaka ali nisam ulazio da gledam šta tačno ima. A što se tiče vađenja podloge to uvek radimo naširoko i naduboko dobrim velikim ašovom i onda se kući obavezno donese i kubik dva zemlje.

Послато са SM-J510FN уз помоћ Тапатока
 
Ratko puno ti je sanduce za poruke...

Pitanje za sve onda, jel ima neko 3-5 sadnica sljive, neke dobre za kod kuce za sebe, imam par stenleja i par lepotica, dodao bih nesto onako drugacije, ekstra da kazem, moze i par sorti, ove Top ako ima il nesto kapiras... :)))
 
Može tri, nije greška....Ja lično, ostavljam dva...
Nekako sam iz teorije (ovde na forumu i iz različitih vuideo prikaza na Ju-tubu a i nekoloko pdf-udžbenka), a i iz prakse ( nevelike, doduše ...evo četiri sezone kako sam uzeo kalemar u ruke) zaključio da je dva prava mera...
Nekad znaju poterati sva tri ostavljena pupoljka...pa do kraja razvoja propadnu sva tri zbog mnogo upotrebljene snage, da se izguraju sva tri...
U suštini nama treba jedan da dobro istera...
Mada kažem i tri nije greška, možda treba više zalivati i paziti ,a i kruška je na neki način, malo lenja...a sigurnije je radi nehotičnog očenjivanja u kasnijem periodu...
 
Imam pitanje za iskusnije vocare jer sam pocetnik, amaterska sadnja na okucnici, posadio sam dve stare sorte kruske u dvoristu e sad ne znam koja je podloga sadnica koje sam kupovao a sorte su Karamanka i Vodenjara (jeribasma) zanima me koja je brzina rasta ovih sorti? posadio sam na jesen 2017 god pa me zanima dali te sorte sporo rastu ili vocke lose napreduju jer vidim da prirast nije veliki ali ga ima.
Drugo pitanje imam u dvoristu placa koji sam kupio staru krusku verujem da ima 50-70 god, i idalje radja ne znam koja je sorta u pitanju, postavicu slike kad bude roda u drugom delu foruma, a ono sto me zanima je na koju podlogu bih mogao da kalemim tu krusku kako bi sacuvao staru sortu?
 
Imam pitanje za iskusnije vocare jer sam pocetnik, amaterska sadnja na okucnici, posadio sam dve stare sorte kruske u dvoristu e sad ne znam koja je podloga sadnica koje sam kupovao a sorte su Karamanka i Vodenjara (jeribasma) zanima me koja je brzina rasta ovih sorti? posadio sam na jesen 2017 god pa me zanima dali te sorte sporo rastu ili vocke lose napreduju jer vidim da prirast nije veliki ali ga ima.
Drugo pitanje imam u dvoristu placa koji sam kupio staru krusku verujem da ima 50-70 god, i idalje radja ne znam koja je sorta u pitanju, postavicu slike kad bude roda u drugom delu foruma, a ono sto me zanima je na koju podlogu bih mogao da kalemim tu krusku kako bi sacuvao staru sortu?
Sorte su bas bujne da znas i kod mene su na sejancu starosti 50+ god, preko 6, 7 m. Moguce je i cesto se desi da u prvoj godini sadnice kilave, a i dunja kao podloga im smanjuje bujnost. Videces ove godine da li sve ok.


Sent from my Lenovo S1a40 using Tapatalk
 
Imam pitanje za iskusnije vocare jer sam pocetnik, amaterska sadnja na okucnici, posadio sam dve stare sorte kruske u dvoristu e sad ne znam koja je podloga sadnica koje sam kupovao a sorte su Karamanka i Vodenjara (jeribasma) zanima me koja je brzina rasta ovih sorti? posadio sam na jesen 2017 god pa me zanima dali te sorte sporo rastu ili vocke lose napreduju jer vidim da prirast nije veliki ali ga ima.
Drugo pitanje imam u dvoristu placa koji sam kupio staru krusku verujem da ima 50-70 god, i idalje radja ne znam koja je sorta u pitanju, postavicu slike kad bude roda u drugom delu foruma, a ono sto me zanima je na koju podlogu bih mogao da kalemim tu krusku kako bi sacuvao staru sortu?
iz kojeg radsadnika si ih uzeo?
 
Narucio sam za kod kuce po jednu sadnicu sledecih sorti sljive, sve su tkz japanske sljive, pa cemo videti kako to izgleda i kakav je rasadnik za dve godine, pa cemo imati i grancice:

Friar
Black Amber
Black Diamond
Angelina
Santa Rosa
 
Nazad
Vrh