Ovaj izdanak dudića ima nekih metar i dvadeset a onaj drugi manji pored njega...Da li treba da čekam da porastu, pa iduće godine...
A šta će biti ako ga kalemim na 80 cm od zemlje ....? Zar neće porasti...?
Kalemljenje voćaka u kućnoj radinosti
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
Ovaj izdanak dudića ima nekih metar i dvadeset a onaj drugi manji pored njega...Da li treba da čekam da porastu, pa iduće godine...
A šta će biti ako ga kalemim na 80 cm od zemlje ....? Zar neće porasti...?
miroljubceful
Član
nece porasti jer se povija na dole,zato se i zove zalosni,jer svo drvece ide na gora a zalosno na dole,sto se tice zeljene visine i spratnosti,tj rasporeda to je sve stvar ukusa.
Комадара
Član
Калемиш на обични бијели дуд.
Da, na tu studiju mislim.. I meni je sumnjivo dal je nesto zeznuto u tehnologiji, pa je zbog toga bio problem il je nesto drugo u pitanju.. Mada prof Ognjanov je jedan od pionira ozbiljnije tehnologije gajenja na oblacinskoj visnji i ne verujem da bi zeznuo da ne zalije pred kalemljenje..
Sto se tice zasada, cuo sam za 4 takva od ljudi koji su bili u njima i svi do jednog su imali samo reci hvale, a ono sto je bitno je da je jedan pod protivgradnom mrezom, sa ultra savremenom tehnologijom gajenja i da generalno su zadovoljniji sa njom nego sa gizelom.. A sto se tice najvece mane, tj te inkopatibilnosti tresnje i visnje, i cudnog spojnog mesta, cini mi se da jos niko nije rekao da ima neke preterano velike probleme, mora se imati naslon, ili bar neki stub pored svake sadnice, ali problema generalno nema. Drugo je pitanje sto nema starijih zasada koji bi mogli pokazati neku poznu fiziolosku inkompatibilnost.
Takodje drug sa faksa radi doktorski rad bas na uporedjivanju sorti i podloga, rad je na cini mi se na sve 4 najznacajnije podloge kod nas, i peta je oblacinska visnja. Trenutno i njegova zapazanja su takva da je generalno i rodnost i kvalitet plodova u prvim godinama iznenadjujuce dobri, ali opet treba proci vreme da bi se sve to dokazalo.
Sve u svemu resio sam da podignem zasad na ovoj podlozi, stim da cu ja i proizvoditi sadnice, malo da se igram i da eksperimentisem,pokusacu i sa kalemljenjem iz ruke bez skolovanja, i okuliranjem i kalemljenje iz ruke vec skolovane sadnice, pa cemo videti sta se desava i kako cu proci
Slozio bih se sa tobom da itekako ima prostora za ispitivanja, da li 'uvoznicki lobi' to koci pricom o gizelama i njihovom nadmoci nad svim ostalim, il je nesto drugo u pitanju ne znam, ali tih par primera za koje sam cuo su dokaz da cela prica moze funkcionisati. Eto nasao sam izdanke za 6-7 din, sam cu napraviti sadnice, cela sadnica me nece kostati preko 30ak din (gruba procena).. Ako iole bliske rezultate dobijem kao podizanje na gizeli koje bi bilo visestruko vece, ja cu biti prezadovoljan.
ubovicratko
Član
Covek u Hr ima zasad od preko 50 stabala na oblacinskoj e sad dal je to isit genotip kao ovaj ovde...
- - - - - - - - - -
Da se pohvalim, nabavio sam ovu podlogu, manje je bujna od kolta
Deo sam stavio da se ozili, deo cu iskalemiti na magrivu da imam sa cega skidati grane za dalje razmnozavanje.
Svaka cast za novu podlogu.
A sto se tice genotipa oblacinske u Hr, oni su uzeli nasu visnju i selekcionisali je, tako da u njihovim katalozima postoje tri klona oblacinske, ono sto je trebalo mi da uradimo odavno, oni su umesto nas. Ne bi me cudilo da i oblacinska bude ukradena.
A sto se tice genotipa oblacinske u Hr, oni su uzeli nasu visnju i selekcionisali je, tako da u njihovim katalozima postoje tri klona oblacinske, ono sto je trebalo mi da uradimo odavno, oni su umesto nas. Ne bi me cudilo da i oblacinska bude ukradena.
Nesto slicno se desilo kod nas u CG - dosli su spanski strucnjaci, otkrili 40-50 klonova Vranca, od kojih su najrodniji klonovi ti-i-ti (3 klona). Utvrdili su roditelje Vranca.
Elem, nije mi jasno zasto Srbija ne selekcionise Oblacinku i koristi je kao posrednika ili podlogu za tresnju. (Postoje u svijetu copyright posrednici npr Frutana). Ne vjeruje da je oblacinka losija od Gizele, pojedine vrste gizele su nastale od Satenmarele, pa nisu Njemci pametniji od nas da nam prodaju Satenmarelu visnju pod licencom gizele kad i Srbija ima Oblacinku.
Elem, nije mi jasno zasto Srbija ne selekcionise Oblacinku i koristi je kao posrednika ili podlogu za tresnju. (Postoje u svijetu copyright posrednici npr Frutana). Ne vjeruje da je oblacinka losija od Gizele, pojedine vrste gizele su nastale od Satenmarele, pa nisu Njemci pametniji od nas da nam prodaju Satenmarelu visnju pod licencom gizele kad i Srbija ima Oblacinku.
Ja imam nekoliko tresanja na podlozi visnje (ne znam koja je sorta visnje u pitanju) i zadovoljan sam sa njima, prorodi brzo i obilno radja.
A imam i na oblacinskoj visnji nekoliko mladih sadnica tresnje koje bi za 2-3 godine trebale poceti cvetati i radjati.
A imam i na oblacinskoj visnji nekoliko mladih sadnica tresnje koje bi za 2-3 godine trebale poceti cvetati i radjati.
Kajko misliš " nisu pametniji od nas"....
Pa očigledno da jesu...
No , možda nisu, ali imaju "sistem" ma šta to da znači, a mi nemamo ništa, ama baš ništa, ova država, polako, ali sve sigurnije odlazi u k...c
Upravo o tome pričam..pišem...lupam...šta bilo...
Kod njih to ne rade neki državni instituti ili slično , nego privatna inicijativa...koja zahvljujući zdravom i stimulativnom sistemu (svakako državnom...pomoću raznih zakona i drugih akata...ali pre svega dugotrajnom praksom, koja u nekom momentu postane zakonski okvir)...A kad će to kod nas...???
Pa evo jedan sveži primer iz politike...danas ,ili juče , je "naš" uvaženi predsednik upoređujući naše odnose sa susedima...naveo primer Norveške i Švedske koji se nisu podnosili , toliko da su tokom celog poznatog toka istorije, neprestano ratovali...Međutim zadnji takav rat se završio 1905-te godine, i otada nisu ratovali samo su unapređivali svoje odnose...( pa računam 2018-1905= 113 g.)
Mislim da nama još nije došla ta 1905-ta...a ni njima...
Kod njih to ne rade neki državni instituti ili slično , nego privatna inicijativa...koja zahvljujući zdravom i stimulativnom sistemu (svakako državnom...pomoću raznih zakona i drugih akata...ali pre svega dugotrajnom praksom, koja u nekom momentu postane zakonski okvir)...A kad će to kod nas...???
Pa evo jedan sveži primer iz politike...danas ,ili juče , je "naš" uvaženi predsednik upoređujući naše odnose sa susedima...naveo primer Norveške i Švedske koji se nisu podnosili , toliko da su tokom celog poznatog toka istorije, neprestano ratovali...Međutim zadnji takav rat se završio 1905-te godine, i otada nisu ratovali samo su unapređivali svoje odnose...( pa računam 2018-1905= 113 g.)
Mislim da nama još nije došla ta 1905-ta...a ni njima...
Pod tim da nisu pametniji od nas mislim da njihovi kalemari nisu pametniji od nas. Ali oni imaju zestok marketing.
Ima li neko ovaj full pdf da mi posalje na pm: http://www.actahort.org/books/410/410_87.htm
Kod:
The concept of high-density planting usually relies upon the use of low-vigour rootstocks and interstocks. The sour cherry cultivar 'Oblacinska', which is indigenous to Yugoslavia, is approximately 50% less vigorous than the standard sour cherry cultivars. The objective of the work described in this paper was to study the possibility of using 'Oblacinska' sour cherry as a rootstock for the establishment of high-density sweet cherry plantings.
Studies on 'Burlat', 'Yunskaya Rannyaya' and 'Stark Hardy Giant' on 'Oblacinska' sour cherry rootstocks or interstocks, which were conducted over five years, showed that the trees were less vigorous, came into bearing earlier and produced heavy and regular crops of good-quality fruits. The use of 'Oblacinska' sour cherry on its own roots as a sweet cherry rootstock (1,000 trees per hectare) is recommended for home gardens and smaller commercial plantings. Staking, pruning and sucker removal are necessary. For more extensive plantings at slightly lower tree densities (666 trees/ha) 'Oblacinska' sour cherry should be used as an interstock (50–80 cm long). Winter and summer pruning should be combined to achieve a more compact crown.
Sweet cherry yields per hectare with 'Oblacinska' sour cherry used as rootstock and interstock amounted to 27–31 t and 28–41 t, respectively.Inace, evo kako stranci rade testove sa visnjom kao posrednikom:
http://www.insad.pl/files/journal_pdf/journal_2006/Full9_2006.pdf
Nas naucni rad ne zaostaje za strancima; ali ono sto oni imaju jeste zestok marketing i licenciranje podloga/posrednika/sorti, e tu mi zaostajemo. A ne vjerujem da je Oblacinska losiji posrednik nego Satenmarela (Gizela) ili Nort Star visnja.
Srdacan pozdrav
Poslednja izmena:
miroljubceful
Član
Pa i sljivovica nije nase pice vec Nemacko,a ima jos sto sta,recimo zasto nasa drzava ne dozvoljava da neko uveze kalem grane ili sadnice odredjenih sorti recimo jabuke,a i ako to neko uradi na crno cim se plod pojavi na trzistu krce mu zasad. Znaci interesi pojedinaca pre svega a mi da nadnicimo kod njih za 150-200e
milos.jovic.140
Član
Поздрав људи. Када смо већ код калемљења питао бих вас која је разлика између калемарске беле траке што доста личи на тефлон траку и оне провидне што више подсећа на селотеп траку. И која је по вашем мишљењу боља? 
Послато са GT-I9506 уз помоћ Тапатока
Послато са GT-I9506 уз помоћ Тапатока
Nisam siguran kakva je razlika i koja je bolja. Ja koristim samo providnu 'streč' foliju. Nisam probao ni selotejp ni izolir traku ništa.... samo tu foliju. Čak ne premotavam posle kalem običnom kesom kao što radi kolega Misoo a mislim da je to dobra stvar. Nisam siguran da li sam ti pomogao.
