Au ljudi ubiste Peleta u pojam, razocarace se covek u vocarstvo ;-)
Salu na stranu, svi pricate razlike izmedju brda i ravnice, ali posto je Radashin naveo neke vrednosti nadmorskih visina, i da ih drugi ne bi uzimali zdravo za gotovo (mislim same brojeve), moram da dodam da je apsolutna vrednost nadmorske visine relativno nebitna (jeste bitna kad se ode u Brzece podno Kopaonika gde je 1100m, ali nebitna je za vecinu nasih vosarskih krajeva koji su do nekih 500m nadmorske visine)...
Znaci, nije bitno koja je tacno nadmorska visina, nego ono sto je bitno je koliko je parcela sa vocnjakom iznad najnize tacke u okolini...Evo dacu primer kod mene, posto mi je lakse i znam tacne cifre, da mozete da stekenete osecaj o cemu se radi...
Kod mene su uglavnom brda (takoreci prakticno nema ravnice, ono sto mi zovemo ravno, to je skoro 10% pad
), nadmorska visina je malo manje od 400m u najvisem delu mog uzeg kraja, a najniza je oko 225m (kad se sidje nize do morave, tu je oko 155m, ali to je vise od 10km daleko od mene sa veoma blagim padom tako da prakticno ne utice na klimu mog kraja)... Kotlina je uska relativno, 200-300m sirine maksimum, traka od 150m sa jedne i druge strane potoka takoreci ima malu razliku u nadmorskoj visini, i onda krece veci nagib i raste nadmorska visina... Moja jedna prcela gde su sada posadjene tresnje (a do pre 2 godine su bile breskve nekih skoro 25 godina) je visine u najnizem delu (posto je malo vise nagnuta) oko 250m, ali to je dno veceg brda posto ima donji deo od 70m duzine koji je dosta strmiji, a deo koji je manje strm, tj "ravnica" kako je mi zovemo, tu je najniza tacka oko 265m, a najvisa je oko 280m... U toj parceli, otkad imamo breskve u njoj, se za zadnjih 25 godina nikad nije desilo da nisu rodile, tj da su izmrzle od mraza u cvetu... Desvali su se mrazevi i u cvetu skoro svake godine u mom kraju, a pre 2-3 godne i mnogo nakon cveta tamo negde 23ceg aprila, ali jednostavno parcela je iznad najnize tacke u dolini za oko 40m u donjem, a za oko 55m u gornjem kraju... To je najbitnije u svemu, razlika u visini, i ova parcela ima relativno dovoljnu razliku da kad god se desi kasni prolecni mraz usled inverzije, dole u kotlini bude mnogo jaci mraz nego gore na brdu (ako ga uopste i bude na brdu)...
E sad, moglo bi i nize da se sadi mozda, tj u nizem delu brda, ali je onda temperatura prilikom mrazeva u prolece niza zato sto je uska kotlina i ne moze da primi velike zapremine hladnog vazduha koji se sliva sa viseg brda, i veci je rizik da dodje do izmrzavanja.. Po nekim americkim procenama pogodnosti terena za voce, ako imamo brdovit kraj, gde se naizmenicno smenjuju brda i relativno uze doline, ko sto je vecina Sumadije, oni procenjuju da ako je parcela oko 30m iznand najnize tacke utom kraju, onda je rizik od poznog mraza sveden na minimum.. Kako se ide ispod te razlike, rizik raste, i najgora su mesta na dnu...
Evo jedne slike kako to izgleda, posto je lepse kad se vidi slikovito, nego kad se opisuje:
Jos jedna bitna stvar, kad su uske kotline i brda ko u vecini Sumadije, onda je potrebna veca razlika u nadmorskoj visini, posto uska kotlina ne moze mnogo hladnog vazduha da pokupi koji se sliva s brda na dole (posto je tezi od toplog), pa onda taj sloj ili "rezervoar" hlanog vazduha bude dublji, zato je u Sumadiji preporucljivo da razlika izmedju najnize tacke i parcele s vocem bude makar 30m, dok je Vojvodina drugaciji slucaj...
Vojvodina je vecim delom prakticno ravna, i onda nema izrazenih brda, tako da je manje vise debljina sloja hladnog vazduha manje vise ista u svim delovima... U zavisnosti od inverzije, tj od jacine inverzije, to moze da bude od par metara pa do preko 10m, ali nije sigurno ko kod mene u dolini 30 i vise metara... U tim slucajevima je najbitnije ono sto sam gore naveo Peletu, kad e bira parcela za gajenje, cak i mala razlika u nadmorskoj visini od 4-5m mozda (sto vise to bolje naravno) napravice drasticnu razliku u intenzitetu izmrzavanja... Naravno, posto je sve relativno ravno, problem je u Vojvodini bez instrumenta precizno izmeriti nadmorsku visinu (moze google ako je vise izrazena, ali i google earth zna da gresi po par metara)...
Takodje su veoma bitne velike vodene povrsine... Radili su nasi merenja neka u 3 tresnjara u Vojvodini jedne godine kad je bilo mrazeva u cvetu, jedna parcela je Rimski Sancevi, kod Novog sada, ali udaljenost od Dunava je skoro 10km ako se ne varam, drugi je Sombor cini mi se koji je 20tak km, i treci je Karavukovo, koje je na 500m od Dunava.. Merili su temperature kako su se kretale u toku noci sa mrazom, a bilo je dosta istih sorti tresanja u sva 3 zasada, i istrzivanje je pokazalo da su najmanja ostecenja imale tresnje u Karavukovu pored Dunava, gde se najniza temperatura spustila ne toliko nisko ko na ostale 2 lokacije...
Evo sad i slike kako izgleda inverzija u ravnim krajevima, i to kako se menjaju temperature po visini od zemlje, i u zavisnosti od doba dana... Ovo je vec slucaj sa Vojvodinom i sirokim ravnim dolinama (ko kod Smedereva recimo), gde je sve manje vise ravno...
Kao sto vidite na slici, pri zemlji temperatura u 4-5 ujutro moze da bude 25F ( to je oko -4 stepena Celzijusa), dok vec na visini od 2-3m imamo pozitivne temperature (iznad 32F tj iznad 0 u Celzijusima)...Ovo je blaza inverzija na slici, nekad znaju da budu vece razlike naravno, i dublji sloj vazduha ispod nule.. U ovakvim slucajevima zna da pomogne i visoka krosnja (koja ima nedostatke za branje i za rezidbu, ali mislim da bi puno znacilo gajiti vocke sa visokom krunom, mozda i preko 5m, ako je moguce)..Ako ste primetili u nekim godinama u prolecnim mrazevima, u proseku vise plodova prezivi u visljem delu krune nego pri samoj zemlji, mada ima tu i drugih efekata koji uticu na izmrzavanje a nije bas tako ni jednostavno)...Radili su i istrazivanja (cak i kod nas) i na primer izmrzavanje u cvetu na slabobujnim podlogama je u proseku vece i zbog niske krune, u odnosu na bujne podloge, koje i imaju znatno vislju krunu izmedju ostalog...
Tako da, ako neko insistira da gaji voce u Vojvodini (pogotovu kosticavo, posto je jabucato osetno otpornije na pozne mrazeve i kasnije cveta), onda mora pazljivo da ispita lokaciju gde zeli da gaji, i ako uspe da nadje u svom kraju lokaciju koja je makar 4-5m (sto vise to bolje naravno) iznad okolnih delova oko njegove parcele, onda smanjuje rizik.. I ako je moguce da bude zasad blizu vecih vodenih povrsina (Tisa ili Dunav), to isto moze da pomogne u nekim slucajevima... Vrsac i Bela Crkva su pogodni krajevi na primer, zato sto su izdignuti od ostalih krajeva, pa je manji rizik od inverzionih mrazeva...Fruska gora i njene padine su idalne za voce i vinograde, predeli oko Dunava cak i ako su ravniji su povoljniji (ali mozda nekih 500m do 1km, vec dalje od toga se gubi uticaj velike vodene povrsine, tako da sto blize reci, to bolje)... Idealne su i juzne padine kod Krcedina i Slankamena i u tim krajevima koji su takoreci poveca brda u odnosu na sam Dunav (cak i do 100m iznad Dunava)...
Temerin (bez uvrede Peletu) koji ima nadmorsku visinu izmedju 77 i 80m nema bas najpovoljnije lokacije za uzgoj voca (pogotovu kosticavag) i tu je rizik uvek veci od poznih mrazeva..
U takvim predelima gde je bas ravno, kao Temerin na primer, bi mogli da pomognu ventilatori veliki u vocnjaku, ili eventualno anti frost sistem sa sprinklerima, ali to sve kosta puno da se napravi pa je pitanje isplativosti celog projekta... I treba uzeti da svi oni deluje kad je mraz takozvani radijacioni (mirne noci, bez vetra i oblaka, kad se stvara inverija opisana gore) ali ako dodje hladan advektivni talas sa severa i nema inverzije , onda skoro nista ne pomaze...I za te hladne talase je vojvodina vise otvorena, nego na primer dole nasi krajevi u Sumadiji, gde ima gmila kotlina i skretanja, tako da to sve uspori kretanje vazdusnih masa...Tu dodju hladniji talasi, ali pretezno zimi kad to traje danima pa i nedejama, ali u prolece je obicno dan dva samo hladnije, i ne stigne hladni talas da se uvuce kroz sve te kotline i useke...
Inace stigla je uredba iz min.poljoprivrede o kretanju ljudi noću(za vreme pol.casa) a radi zastite vocnjaka od mraza.Treba da se javite na navedene telefone i ostavite podatke i dan za kada vam treba dozvola kretanja,broj ljudi itd...Telefon za juznobacki region 0648818449.Zahvaljujem se javno mom prijatelju(prepoznace se) na podeljenoj informaciji.
