Najveća je glupost tabela na koliko izmrzava voće i u kom stadijumu.
Zavisi od mnogo činilaca, ne samo od temperature.
Kolika je vlažnost vazduha, koliko je dugo trajao taj minus, položaj parcele, stanje, tj. kondicija voćnjaka...
Ne može se reći - u tom i tom stadijumu, kajsija pri - 2°C izmrzavaju toliko i toliko %
To jednostavno ne može biti uvek tačno.
Pa mora od necega da se podje i da se ima neka referenca... naravno da tabela ne kaze da ce SVUDA na -3.7 stepeni da izmrzne 23.6%...
Posto je nekima malo problem da citaju tabelu, ajde da probam da pojasnim malo..
Na drvetu postoje cvetovi koji se ranije otvaraju, i koji se kasnije otvaraju, na gornjem delu krune i na donjem, pa okrenuti prema nebi u prema zemlji itd itd... u zavisnosti od toga su i svi oni manje ili vise osetljivi na mraz...
Na primer, cvet koji je otvoren na gore, prema nebu, je mnogo vise osetljiv na mraz, nego cvet koji je okrenut ka zamlji, zbog prirode zracenja toplote koja se znatno vise emituje prema nebu, nego prema zemlji..
E sad, sta ova table kaze je to da ce na -2.7 (uzmite u obzir da je u decimalima zato sto su originalne temperature u Farenhajtima, siguran sam da je mereno u Celzijusima, da bi to bili celi brojevi) da izmrzsne oko 10% i to je upravo to, u tih 10tak posto spada bas onih 10 posto najosetljivijih cvetova, koji prvi izmrzavaju (neki od njih ce i na visoj temperaturi da stradaju)..
Po meni je
najbitniji podatak sa ove tabele to sto ona kaze, u pojedinom stupnju razvoja, koje su otprilike granicne temperature na kojima se desava 10% (sto ce reci u prevodu da prakticno nema ostecenja, sto je npr. za kajsiju u punom cvetu -2.7 stepeni), i jos vaznija druga temperatura koja kaze kad ce 90% izmrznuti (sto je za kajsiju u punom cvetu oko -5.5 stepeni), sto ce reci da su ostecenja prakticno totalna i da ce rod biti znatno umanjen.. I sto je neko primetio gore,
merenja su bila za 30 minuta izlozenosti ovim granicnim temperaturama, ako je duze trajala, naravno da ce steta biti i na visim temperaturama (verovatno ce -1 ako traje ceo dan da izazove mnogo vece stete od 10%)
Znaci tabela daje okvirni dijapazon temperatura za prag gde prakticno nema stete (10%) i prag gde je steta skoro potpuna (90%) i veoma je korisna pri proceni kako je voce proslo taj dan tj jutro (ili proceni sta moze biti, ako se oslanja na prognozu prethodnog dana)...
Slazem se da mnogo sto sta utice jos (na primer, najvise utice, posle same temperature, koliko vremena je trajala, nije isto ako je pola sata, i ako je 6 sati), vlaznost vazduha bi trebalo pozitivno da utice posto u sustini sam vazduh ne dozvoljava da temperatura padne ispod tacke rose (sto ce reci, sto je veca relativna vlaga, i samim tim tacka rose, temperatura nece nikad da se spusti nize od tacke rose, tj napravice se magla i temperatrua nece vise padati psoto ce se vazduh prakticno "grejati" od prelaska vodene pare (gas) u tecno stanje).. vetar isto puno deluje, naravno negativno, sto je jaci vetar, vece je i odavanje toplote itd itd..
Tako da, slazem se u principu sa tobom da ne mozemo da utvrdimo koliko ce tacno stete temperatura od -3 da izazove na konretnoj lokaciji (cak i da mozemo da izmerimo tacnu temperaturu na toj lokaciji, bas ispod konkretnog drveta) ali su veoma korisne za procenu potencijalne stete (ako je najnize bilo -2, mozemo da kazemo da ce stete biti minimalne, osim ako imamo neku bas osetljivu sortu, a ako je bilo ispod -6, onda je steta najverovatnje totalna, bez obzira na sortu, nagib parcele, tip zemljista i zemljisnog pokrivaca i svega ostalog)..
Najbitnije u svemu je i to, da kad se izmeri temperatura, onda se drugi faktori ukljucuju u smislu da ce pozitivno ili negativno da deluju na izmrzavanje na konretnoj lokaciji: npr, ajde moj slucaj, ja sam na 280m na brdu, 15km od krusevca, i koritim RHMZS Krusevac izmerenu temperaturu psoto imaju precizne termometre... Krusevac je u dolji i ono sto znam sigurno (ne znam koliko u apsolutnim ciframa ali znam na koju stranu ce vuci): kod mene ce na brdu, zbog izdignutosti parcele u odnosu na ostatak terena, sigurno biti visa temperatrua... Zbog nagnutosti ka jugo zapadu ce biti za nijansu visa tempetratura.. S druge strane, ako imam na primer visoku travu u vocnjaku koju nisam pokosio, zbog toga ce biti niza temperatura sigurno (ne znam koliko, mogu da nagadjam da je stepen dva samo zbgo toga, ali ce sigurno biti niza, to mogu da znam)... Ako imam na primer ispod vocnjaka neku gustu sumu, onda ce ona da zadrzava oticanje hladnog vazduha pa ce napraviti jezero hladnog vazduha, pa ce nizi delovi parcele sigurno imati nizu temperatruru nego da te brane nema... Itd itd, poenta price je da ako uspes da vecinu, ili sve ove dodatne faktore izborom parcele nateras da budu u tvoju korist (oni koji negativno uticu da se izbegnu, a da se favorizuju oni koji pozitivno uticu) onda je i mogo veca verovatnoca da ce stete biti manje.. Ako vecina faktora ne idu u tvoju korist (dolja to jest uska ravnica, velika brda okolo, velika ttrava u vocnjaku, gajenje ranocvetnih sorti, suva zemlja bez vlage itd itd) onda ce i temperatura u vocnjaku biti najverovantije niza od izmerene na RHMZS, pa ce i stete biti vice najverovatnije..
I druga stvar, ko ima neki sistem za zatitu, aktivirace ga u odnosu na prognozu, i kako se stvarna temperatura bude kretala, pojacavace ili smanjivace njegov rad (dal paljenje necega, ili anti-frost a rasprskivacima i vodom ili slicno) posto se na primer kolicina vode iz antifrost sistema direktno proporcionalan temperaturi (niza temperatrua, treba vise vode) i jacini vettra (jaci vetar, treba vise vode, pri istoj temperaturi)..
Sve ovo je bitno kad se bira parcela za sadnju ko sto smo pricli... Kad je vec izabrana, malo sta se moze uraditi (na primer, ne obradjivati zemlju tokom i pre cvetanja, nego nakon, ali zato pokositi travu pred cvetanje).. ko ima sistem za polivanje (vecina nema), moze da zalije pred cvetanje, ako je zemlja bas suva...