Anti frost sistem sa orosavanjem se projektuje u zavisnosti od toga koliki mraz treba da izdrzi... koliko se secam, to je neka kolicinavode od od oko 5-6mm po satu (tj 5-6l po metru kvadratnom) za recimo mraz od -5 do -6... Ako je manji mraz, manje se dodaje vode, i obrnuto ali postoji racnica za koji mraza koliko vode treba dati na sat....Sustina je da se stalno dodaje voda (dok temperature na preje iznad nule), tj prska se orosavacima po vockama odozgo, koja kad prelazi iz tecnog u cvrsto stanje (tj "ledi se") ona otpusta energiju, tako da je temperatura cveta oko -1 do -2, pa cvet to nekako moze da izdrzi...Inace celo drvo bude puno leda, sloj moze i par centimatera debeo da bude ako se orosava skoro celu noc... Postoji i pravilo kad se pocinje sa orosavanjem, ali raditi to atomizerom ili bilo cime drugim je nemoguce (treeba ti po hektaru 50 do 60 hiljada litara vode na sat prakticno, ako je manji mraz, onda je malo manje, recmo 20 do 30 hiljada litara na sat)
Ko sto vidite, treba vam prilicno veliki sistem za snabdevanje vodom koji moze ceo vocnjak da pokrije sa tom kolicinom vode, ti sistemi se specijalno prave za tu namenu (samo za to su uglavnom, ne koriste se za polivanje posto su rasprskivaci na vrhu vocki pa bi kvasili ceolo stablo i izazivali povecani pritisak bolesti u sezoni) tako da cisto sumnjam da moze da se improvizuje sa necim...
Ko sto su neki preporucili (jeste da malo "zagadjuje" vise, ali sta je tu je, nemamo mi toliko vocnjaka da je to kriticno ko u nekim americkim regionima, gde su nekad takve magle pravili da se danima nista ne vidi od dima i smoga) bolje ti je da napravis manje gomile nekog materijala koji gori (moze trska od kukuruza, mogu raznorazne improvizacije, nekad su stare gume koristili, onda tu je i gas samo sto je on skup, tako da to meni deluje ko najjednostavnoje (nije jednostavno bas ni to) resenje u slucaju nekog mraza... Ali mora sve da se pripremi pre mraza naravno...
Postoje i oni veliki ventilatori, ali oni samo pomazu ako je mraz veliki pri samoj zemlji (recimo par metara od zemlje), tj ako se javi temperaturna inverzija i temperatura na recimo 7-8 i vise metara je pozitivna (za to je primer u pozeskoj kotlini najbolji ali ima i drugih krajeva tipicnih za inverziju) i kad je mirno vreme tj nema vetra i nema ni oblaka... Ako je mraz, i duva iole neki manji vetar, onda nema inverzije, tako da tu ni ventilator ne pomaze, jedino zagrevanje ili orosavanje...
Sve u svemu, zastita od mraza je skupa stvar, i osim ovog gorenja raznoraznog materijala koji moze da se nadje kao otpad u domacinstvu, sve ostalo je po meni komplikovano i skupo..
Po meni, najbolja odbrana od mraza je biranje povoljnog polozaja za vocnjak... znaci ako je kraj brdovit, onda vocnjak treba da bude negde na sredini padine... Ako je na dnu, javljace se nize temperature kad god je hladnije, u dolini moze par stepeni hladnije da bude, a ako je na samom vrhu, onda je problme obicno jak vetar, ali temperature su nesto izmedju sredine i dna brrda, pa je opet bolje nego u samoj dolini...Takodje su neki krajevi vise podlozni poznim mrazevima, Pozeska kotlina (i vecina kotlina u Srbiji) su znatno podloznije poznim mrazevima, pa i to treba uzeti u obzir pri odabiru kulture (znaci, kajsija i breskva kao toploljubive kulture koje rano cvetaju tesko da mogu bez velikih ostcenja da se gaje tamo)...Jabuke su na primer i otpornije na pozne mrazeve, a i cvetaju dosta kasnije, pa je i to nacin borbe protiv poznih mrazeva...
Postoje i neka istrazivanje oko obrade zemlje, gde kazu da je obradjeno zemljiste (bez trave) manje osetljivo na mraz, nego kad je zatravljeno (poenta je da je grejanje gornjih slojeva zemlje, koji se hlade zracenjem u vazduh) slabije zato sto je trava izolator... Takoodje, manje je podlozno mrazu zemljiste koje je tvrdo (da je dobro sleglo ili da nije obradjeno) nego ono koji je izorano u jesen, posto je isti princip, javlja se rastresiti sloj zemlje koji lose provodi toplotu iz dubljih slojeva, pa se povrsinski lsojevi lakse hlade... Sve su to sitnice ali svaka po malo pomaze kad su temperature tu nege na grranici izmrzavanja...
Takodje, ako potoji veci rizik od poznih mrazeva, nije preporucljivo gajiti niska stabla, posto je mraz uvek jaci sto si blize zemlji, i to treba uzeti u obzir pri izboru nacna rezidbe i gajenja..
Ovo gore u vecini slucajeva (osim za orosavanje i delimicno paljenje) vazi za takozvane konvektivne tj radijacione mrazeve, kad je noc vedra, mirna, nema vetra i zemlja se brzo hladi na povrsini ali na 7-8 metara i vise postoji sloj koji je topliji... Ako naidje hladni talas sa severa i donese hladan vazduh, uz vetar i turbulencije pa su i gornji slojevi hladni, onda nista osim orosavanja ne pomaze, pa i orosavanje moze da bude neefikasno...
Eto, malo saveta sta i kako raditi, na zalost vecina su vam beskorisni u ovom trenutku kad vec imate zasad, parcelu, nacin gajenja i sve ostalo vec uradjeno (ali makar znate sta deluje i sto je bitnije sta ne deluje), ali mozda nekom pomogne pri izboru kulture i parcele kad bude hteo nesto novo da sadi...
I za kraj, ovo sto je Sloba uradio, tj osiguranje, je jedan od najbolljih nacina borbe, ali bez subvencija to zna da bude skupo, pa i to treba uzeti u obzir...Pogotovu je skupo za krajeve gde se cesto desava pozni mraz i cesca su ostecenja, zato sto je premija koju placate mnogo veca zbog povecanog rizika...
Evo naso sma i sliku kako izgleda vocnjak (ovo je jabuka) posle rada anti frost sistema...