Kajsija
- Začetnik teme krcinac
- Datum pokretanja
evo interesantnog teksta, nadam se da će pomoći nekome:
Pseudomonas syringae– patogen voćaka u SrbijiVeljko Gavrilović
Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Teodora Drajzera 9, 11000 Beograd, Srbija(vgavrilo@yahoo.com)
''Infekcija višegodišnjih grana se može ostvariti i preko rana nastalih prilikom rezidbe. Pokazalo se da najveće štete nastaju ukoliko se rezidba obavlja tokom oktobra i decembra, a da su zanemarljive kada se rezidba obavlja tokom marta i aprila.''
''Suzbijanje P. syringae podrazmeva integralni pristup koji uključuje primenu agrotehničkih, mehaničkih i hemijskih mera zaštite. Agrotehničke mere podrazumevaju korišćenje zdravstveno ispravnog sadnog materijala i rezidbu voćaka što kasnije tokom perioda mirovanja(mart-april) (Kenelly i sar., 2007).
Za zaštitu koštičavih voćaka za preporuku je i bojenje debla belom bojoma smeši je potrebno dodati i neki od preparata na bazi bakra. Ova mera se koristi za tretiranje debla šljive u Nemačkoj i daje zadovoljavajuće rezultate u zaštitiod P. syringae (Hinrich-Berger, 2004b).
Hemijska zaštita uključuje primenu preparata na bazi bakra u jesen, sa ciljem da se zaštite ozlede tkiva nastale tokom opadanja lišća. Primena ovih preparata se preporučuje i u rano proleće, ali tada treba voditi računa o dozi i vremenu primene, pošto oni mogu delovati fitotoksično, naročito na koštičavim voćkama (Kenellyi sar., 2007).
Ova tretiranja bi značajno mogla smanjiti brojnost epifitne populacije bakterija, koja, kao što je napomenuto, ima važnu ulogu u epidemiologiji bakterijeP. syringae. Međutim, česta i nekontrolisana primena bakarnih preparata može dovesti do pojave rezistentnih sojeva bakterije prema ovim jedinjenjma, što je eksperimentalno potvrđeno (Hinrich-Berger, 2004b; Kenellyi sar., 2007).
Korišćenje nematocida je takođe mera koja se preporučuje za hemijsko suzbijanje P. syringae. Ova mera je korisna pošto je potvrđena interakcija između prisustva nematoda u zemljištu i aktivnosti P. syringae, ali često nije ekonomski opravdana. Stoga se u ove svrhe peporučuje primena vodene pare. Primena acibenzolar-metila(BION), jedinjenja koje podstiče otpornost biljaka prema patogenim organizmima, dala je zadovoljavajuće rezultate u zaštiti leske od bakterioznog izumiranja, prouzrokovanog P.s. pv. syringae, ali se pretpostavlja da bi zadovoljavajući rezultati mogli biti postignutii u zaštuti drugih vrsta voćaka (Scortichini iLigouri, 2003).
Poslednjih godina se naročita pažnja posvećuje gajenju otpornih sorata i podloga voćaka prema P. syringae.Tako su istraživanja u Španiji pokazala da podloga za krušku Winter nellis ispoljava nižu osetljivost prema P.s. pv. syringae u odnosu na ostale široko korišćene, ali i da su sve komercijalne sorte obe voćke osetljive prema bakteriji (Moragrega i sar., 2003). Takođe, postignuti su određeni rezultati u selekciji podloga breskve otpornih prema P. syringae i prstenastim nematodama, faktorima koji imaju veoma važnu ulogu u pojavi iznenadnog sušenja stabala breskve (Almehdi i sar., 2009).''
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1820-3949/2009/1820-39490903153G.pdf
Pseudomonas syringae– patogen voćaka u SrbijiVeljko Gavrilović
Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Teodora Drajzera 9, 11000 Beograd, Srbija(vgavrilo@yahoo.com)
''Infekcija višegodišnjih grana se može ostvariti i preko rana nastalih prilikom rezidbe. Pokazalo se da najveće štete nastaju ukoliko se rezidba obavlja tokom oktobra i decembra, a da su zanemarljive kada se rezidba obavlja tokom marta i aprila.''
''Suzbijanje P. syringae podrazmeva integralni pristup koji uključuje primenu agrotehničkih, mehaničkih i hemijskih mera zaštite. Agrotehničke mere podrazumevaju korišćenje zdravstveno ispravnog sadnog materijala i rezidbu voćaka što kasnije tokom perioda mirovanja(mart-april) (Kenelly i sar., 2007).
Za zaštitu koštičavih voćaka za preporuku je i bojenje debla belom bojoma smeši je potrebno dodati i neki od preparata na bazi bakra. Ova mera se koristi za tretiranje debla šljive u Nemačkoj i daje zadovoljavajuće rezultate u zaštitiod P. syringae (Hinrich-Berger, 2004b).
Hemijska zaštita uključuje primenu preparata na bazi bakra u jesen, sa ciljem da se zaštite ozlede tkiva nastale tokom opadanja lišća. Primena ovih preparata se preporučuje i u rano proleće, ali tada treba voditi računa o dozi i vremenu primene, pošto oni mogu delovati fitotoksično, naročito na koštičavim voćkama (Kenellyi sar., 2007).
Ova tretiranja bi značajno mogla smanjiti brojnost epifitne populacije bakterija, koja, kao što je napomenuto, ima važnu ulogu u epidemiologiji bakterijeP. syringae. Međutim, česta i nekontrolisana primena bakarnih preparata može dovesti do pojave rezistentnih sojeva bakterije prema ovim jedinjenjma, što je eksperimentalno potvrđeno (Hinrich-Berger, 2004b; Kenellyi sar., 2007).
Korišćenje nematocida je takođe mera koja se preporučuje za hemijsko suzbijanje P. syringae. Ova mera je korisna pošto je potvrđena interakcija između prisustva nematoda u zemljištu i aktivnosti P. syringae, ali često nije ekonomski opravdana. Stoga se u ove svrhe peporučuje primena vodene pare. Primena acibenzolar-metila(BION), jedinjenja koje podstiče otpornost biljaka prema patogenim organizmima, dala je zadovoljavajuće rezultate u zaštiti leske od bakterioznog izumiranja, prouzrokovanog P.s. pv. syringae, ali se pretpostavlja da bi zadovoljavajući rezultati mogli biti postignutii u zaštuti drugih vrsta voćaka (Scortichini iLigouri, 2003).
Poslednjih godina se naročita pažnja posvećuje gajenju otpornih sorata i podloga voćaka prema P. syringae.Tako su istraživanja u Španiji pokazala da podloga za krušku Winter nellis ispoljava nižu osetljivost prema P.s. pv. syringae u odnosu na ostale široko korišćene, ali i da su sve komercijalne sorte obe voćke osetljive prema bakteriji (Moragrega i sar., 2003). Takođe, postignuti su određeni rezultati u selekciji podloga breskve otpornih prema P. syringae i prstenastim nematodama, faktorima koji imaju veoma važnu ulogu u pojavi iznenadnog sušenja stabala breskve (Almehdi i sar., 2009).''
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/1820-3949/2009/1820-39490903153G.pdf
Jel više kao paučina? To insekti polažu jaja.
Nije kao paucina, nego bas kao recimo deterdzent ili brasno.
marceta.b.
Član
Prvi koraci u formiranju krune, uklonjeno sve što sam mislio da je nepotrebno.
Zdravo svima. Znacio bi mi savet, moze i bez objasnjavanja, samo kratko. Da li vredi 17 ari njiva na kojoj ima 70 stabala kajsije koje su prosle godine imale prvi rod za 4000 evra??
I jos jedno pitanje, znam da zavisi i od sorte i od godine i od mnogih drugih faktora, ali ako neko moze gruuubo da kaze koliko kilograma u punom rodu moze da da jedno stablo? Hvala svima unapred.
I jos jedno pitanje, znam da zavisi i od sorte i od godine i od mnogih drugih faktora, ali ako neko moze gruuubo da kaze koliko kilograma u punom rodu moze da da jedno stablo? Hvala svima unapred.
Upravo za tebe 
4.000 eur / 70 stabala = 57 eur/stablo * 120 = 6857 dinara / 50 dinara/kg = 137 kg/stablu.
Ili su to rane sorte, pa su još i rodile preko 60 kila po stablu i prodavane za preko 100 dinara, a bilo je slučajeva baš rane za 180 dinara što bi dovelo do realnih 30 kila....ali te rane sorte nikako nisu realne, sve da se to i desilo prošle godine, narednih 7 sa tom sortom sigurno neće.
Raspitaj se koje sorte i koja je bila prosečna cena.
4.000 eur / 70 stabala = 57 eur/stablo * 120 = 6857 dinara / 50 dinara/kg = 137 kg/stablu.
Ili su to rane sorte, pa su još i rodile preko 60 kila po stablu i prodavane za preko 100 dinara, a bilo je slučajeva baš rane za 180 dinara što bi dovelo do realnih 30 kila....ali te rane sorte nikako nisu realne, sve da se to i desilo prošle godine, narednih 7 sa tom sortom sigurno neće.
Raspitaj se koje sorte i koja je bila prosečna cena.
Sloba31
Član
Prvo nam reci koliko bi vredela njiva da na njoj nema voca?
Sto se tice kajsija one prorode obicno u trecoj godini mada se desava da rode i u drugoj. Pun rod pocinju da daju od 7 do 10 godine. Mozes racunati na prosek od 60 kg po drvetu u punom rodu mada sam ja cuo i za slucajeve da rodi 200 do 300 kg. Ali zavisi i od razmaka kao i od puno drugih faktora, djubrenja, orezivanja, prskanja, navodnjavanja.
Upravo za tebe
4.000 eur / 70 stabala = 57 eur/stablo * 120 = 6857 dinara / 50 dinara/kg = 137 kg/stablu.
Ili su to rane sorte, pa su još i rodile preko 60 kila po stablu i prodavane za preko 100 dinara, a bilo je slučajeva baš rane za 180 dinara što bi dovelo do realnih 30 kila....ali te rane sorte nikako nisu realne, sve da se to i desilo prošle godine, narednih 7 sa tom sortom sigurno neće.
Raspitaj se koje sorte i koja je bila prosečna cena.
Nisam siguran da te razumem
Covek prodaje njivu za 4.000 evra, a na njoj ima 70 stabala. Prosle godine je bio prvi rod, i ne znam koliko je uzeo. Nesto malo, jer je bila slaba godina.- - - - - - - - - -
Prosecne cene njiva idu od 150 - 300 evra, znaci bas je velika razlika. Desavalo se da covek proda praznu njivu za 250 evra, a drugi prodao bas skoro 45 ari breskve koje su tek rodile za 8000 evra, sto je ispod 200. Moje pitanjeza vase misljenje je bilo vise u fazonu koliko mogu godisnje da izvucem para nazad, iako sam svestan da zavisi od mnogo faktora. Sadjena je na 4 metra.
Recimo, taj sto je prodao 45 ari pod breskvom za 8000, gruba racunica kaze da ce taj sto je kupio za 3 godine povratiti ulozeno i dobiti prakticno njivu dzabe... Pa bih ja neku sturu racunicu: Jedno dtvo x toliko kila, puta 70 drveta. Od 4.godine i u punom rodu. Pa da racunam
Ja sam ovu tvoju rečenicu razumeo kao da je tih 70 kajsija prošle godine imale prvi rod koji je prodat za 4000 evra
Ja lično sa kajsijom ne bih da imam posla nikad više, osim ako njiva nije na izuzetno povoljnom položaju za kajsiju, a takvih je u Srbiji malo.
Možeš da računaš ako ćeš da budu krupne upravo oko tih 50-60 kila, ali možeš i da računaš da ti se desi dve godine za redom 0 kila. Da, upravo tako.
Kajsija je metiljava, cveta kad su pozni mrazevi, pa ili nema pčela, ili ih mraz dokači, ili na zimu se smrznu...ma zezancija.
Tako da je svaka tačna računica zapravo ubeđivanje sebe da kupiš tu njivu. Ja bih za te pare kupio prazne koje pominješ pa sadio nešto drugo.
Hvala na ovako iskrenom odgovoru. Ipak mislim da nije bolje kupiti praznu Mogu da "isprobam njivu" neku godinu. Covek je 4 godine ulagao u nju, ja je prakticno dobijam gotovu. Orezane su. Kad bih kupio, ostaje mi djubrenje, kosenje trave i par prskanja... Cini mi se da nije to mnogo ulaganja da se vidi da li ce dati nesto... Sta znam, njiva je u mestu za voce, kilometrima okolo su vocnjaci.
Mogu da "isprobam njivu" neku godinu. Covek je 4 godine ulagao u nju, ja je prakticno dobijam gotovu. Orezane su. Kad bih kupio, ostaje mi djubrenje, kosenje trave i par prskanja... Cini mi se da nije to mnogo ulaganja da se vidi da li ce dati nesto... Sta znam, njiva je u mestu za voce, kilometrima okolo su vocnjaci.
Sloba31
Član
Pa ako je min. cena po aru 150e onda i nije mnogo 4000e za 17 ari sa 70 vocaka u 4. godini u vocarskoj zoni. Naravno pod uslovom da su vocke dobro razvijene i u dobroj kondiciji.
Najbolje, kao sto rece oktopod, da potrazis nekog vocara iz tog kraja pa da se sa njim konsultujes. Bilo bi dobro i da on pogleda taj zasad.
Najbolje, kao sto rece oktopod, da potrazis nekog vocara iz tog kraja pa da se sa njim konsultujes. Bilo bi dobro i da on pogleda taj zasad.
ubovicratko
Član
Nemojte isprobavati nesto sto ni instituti na hvale, kajsija kad se sadi jedini faktor izbora sorte kod nas je da kasno cveta i koliko-toliko cvet otporan na mraz.
