Kada koristiti ureju ?

Ja sam hteo na kukuruzu da je primenim eventualno u soji i ne vise od 3-4kg/kj. jer ce kukuruz dobiti 150kg uree predsetveno a ima i zaorano 150kg/kj NP 10 20.
Dulkaarpad, taj sistem nije los, kod mene je ta resetka dosta sitna tako da nebi ni trebale nailon carape i stane oko 7-8kg u njoj, al ja crpim vodu iz cisterne sa pumpom od prskalice, moram nesto da smislim samo da ne rastapam u kante...

- - - - - - - - - -

Goran G. je napisao(la):
Probao sam SAN da sipam i začepilo je celu prskalicu ::sramota::
Kliknite za proširenje...
Haha :haha: vec vidim sebe kako produvavamo!!!
Verovatno je onal prvi filter izmedju tanka i pumpe bio pun kao oko, pa sve ostalo...
 
dragan.kovacev je napisao(la):
Ja sam hteo na kukuruzu da je primenim eventualno u soji i ne vise od 3-4kg/kj. jer ce kukuruz dobiti 150kg uree predsetveno a ima i zaorano 150kg/kj NP 10 20.
Dulkaarpad, taj sistem nije los, kod mene je ta resetka dosta sitna tako da nebi ni trebale nailon carape i stane oko 7-8kg u njoj, al ja crpim vodu iz cisterne sa pumpom od prskalice, moram nesto da smislim samo da ne rastapam u kante...
Kliknite za proširenje...

Psenica "podnosi" i vise %, mislim da je kukuruzu dosta i pomenuta cifra.
Mi smo bacili ~175-185 kg/kj NPK pod brazdu, bice 100 ili 150 kg/kj uree predsetveno, pa kukuruz dobije folijarno samo ako nam bude dosadno... :osmeh:
Inace planiram i to (bas tako 2-3-4 kg/kj), ali videcemo.
Sistem nije los, moze i bez najlon carape, ja sam to stavljao vise zbog prasine i eventualno kamenja (radi sigurnosti), ali je bio mozda 2 kamencica u celoj prosloj sezoni i to ne veci kamencic od 1x1 mm. Mi koristimo 3 te t.z. cisterne od 1000 l, pa moze lepo da se podesi da sporije tece voda kroz slavinu.
Dizne su trojke (ima i starije, i nove, sve mesingane).
 
Prošle godine sam iz čiste dosade razmutio 4-5kg po kj uree u prskalicu i oprskao kukuruz predveče i to u zadnjem momentu kada je već bio na granici da traktor ne može da uđe u njega i list je narednih dana postao tamno zelen i lišće se dosta raširilo. Vidi se da mu je prijalo.
Nećeš pogrešiti ako to odradiš ako budeš u mogućnosti.
 
Po literaturi za kukuruz do 6%, psenica do 30% uree. Na kolicinu vode koju trosite po ha. Ima na netu tablica za vise kultura.
 
Mozda kolega i prepozna tabelu, s kim sam se dogovarao u to vreme kad sam ja prvi pu tako tretirao psenicu, on mi je jos tad ovo poslao :ppozdrav: a ima ista i na netu

KULTURA KONCENTRACIJA
Žitarice do 30 %
Livade do 30 %
Kukuruz 0,6 - 6,4 %
Uljana repica do 30 %
Šećerna repa do 4,5 %
Krumpir do 5,0 %
Vočnjaci 0,5 - 2,0 %
Maslina 3 - 5 %
Vinova loza 0,7 - 1,0 %
Lubenica do 0,5 %
Mahune 0,3 - 0,6 %
Krastavci 0,5 - 1,0 %
Rajčica 0,4 - 0,7 %
Paprika 0,5 - 0,7 %
Celer 0,8 - 2,4 %
Mrkva / peršin 1,2 - 3,0 %
Kupus 0,8 - 1,6 %
Salata 0,6 - 1,0 %
Luk 1,6 - 2,5 %
Cvekla 1,5 - 2,0 %
Radi se o rastopini ureje u procentima na kolicinu vode.
 
nesko2563 je napisao(la):
Prošle godine sam iz čiste dosade razmutio 4-5kg po kj uree u prskalicu i oprskao kukuruz predveče i to u zadnjem momentu kada je već bio na granici da traktor ne može da uđe u njega i list je narednih dana postao tamno zelen i lišće se dosta raširilo. Vidi se da mu je prijalo.
Nećeš pogrešiti ako to odradiš ako budeš u mogućnosti.
Kliknite za proširenje...
Ja sam rastvarao na 400 l vode 12 kg uree a mislim da je koncentracija 5 % za ureu negde sam citao
 
Kiraj je u više navrata pisao kako rastapa ureu za prihranu pšenice,ja sam prošle godine svuda na pšenici ubacivao.
kovačev u jednu kocku (cisternu ) rastopiš ureu i vozaš je sa vodom na njivu.Prskalicu sam punio vodom do 400l a ostatak sa rastopinom ureo 40l koncetracije oko 50% kroz sitotako da je koncetracija u prskalici bila nešto ispod 5%.Ta rastopina se danima mešala nije bilo problema sa začepljenjem.
 
Bio sam kod profesora jutros iiiii ima svasta,da ne kazem u problemu smo,idealnog resenja nema. Ako ovih dana krenemo u prihranu folijarno nista se nece uraditi jer je psenica jos uvek u fazi mirovanja.
Jedina generalna preporuka je da se sto pre uradi prva prihrana za psenice koje su gladne i da se tad ne unese vise od 30% ukupno planirane kolicine azota. Zasto? Opasnosti od mraza i golomrazice se ne nazire kraj,ako bismo sad dali preveliku kolicinu azota(iako je po pravilu da prva prihrana nosi vise od 1/2 azota planiranog za prihranu) biljke bi prenaglo krenule u bujnost zelene mase,sada treba napraviti izuzetak.
Jos mi rece da je 60ih godina u bivsoj Jugoslaviji preorano preko milion ha psenice koja se tad gajila po tehnologiji iz Italije,njihov sortiment i njihova tehnologija su tad primenjivani(a to je bilo da se psenica prihranjuje svakih mesec dana u toku vegetacije).

- - - - - - - - - -

Prosle godine sam u fazi cvetanja isao sa 15% ureje na psenici uspesno bez poleganja biljke i ozegotina.
 
Sta mislite da li je smanjen efekat ureje kada je razbacena i padne kisa a nije zatrpana (spremana) njiva posle razbacivanja?
 
Znao sam da ce biti podeljenih misljenja. Ja mislim da ako je kisa rastopila istim tim je sa vodom usla u zemlju. E sad nisam siguran.
 
Pa naravno ,nema tu nikakvih gubtaka , gubici su ako stoji dugo na njivi odgore i prži je sunce od 20c+
 
Izvadi ureu stavi je na 100% suvu podlogu i za neko vreme ce poceti da se rastapa,Dovoljna je vlaga u vazduhu da dodje do topljenja isto tako i u zemlji suvoj sto kaze Radoslav dovoljna je vlaga u vazduhu koja prodje kroz pore zemlje i rastapa je doduse ne tako brzo ali pokrene se proces.Bar ja tako mislim neka neko strucniji da svoje misljeneje?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh