Jabuka

e to vec ne znam,ao ides preko carine to kosta mnogo,a ako ides prewko Drine tu je vec povoljno

- - - - - - - - - -

inchillout je napisao(la):
Dobrevsadnice 6000 komada po ceni od 3600,3700 e?
Kliknite za proširenje...

ti uvek mozes kupiti kod pijacnih i raznih preprodavaca
ja pricam o ceni kod direktnog proizvodjaca,i to je kolicina od 6000 komada a ne o 60,i zasto mislite da sve sto je skupo i vredi,rec je o jednogodisnjim sadnicama standardnim
 
ovo sto sam rekao su cene u Srbiji,kod vas stvarno ne znam
ali ti mogu dati br telefona od rasadnika iz Samca,naravno ako ste zainetersovani pa se cujet sa njima neka vam oni kazu svoje cene i koje vam sve usluge mogu pruziti
 
Cena od 40k po hektaru je za knip sadnice + taraba+sistem za navodnjavanje+konstrukcija i mreza za sencenje
Inace knip kosta oko 4e u delti koliko sam upucen i po njihovom proracunu pricam(4 x 4 000 =16k evra), e sad svako ima svoje veze i nacine kako do kojega materijala dolazi - i sa tim cena se smanjuje
Mada realno cena knip sadnice i ove obicne se vrlo razlikuje - ne znam racunicu ali mislim da se knip vise sadi zbog toga da mozes pokriti ratu koja ti stize - rodom, nego sto je sad ona ultra isplativija od obicne sadnice na krzljavoj podlozi, koja kasni godinu za ovom - naravno ako imas ceo sistem (navodnjavanje, mreza...)
Taraba ti treba samo da se zastitis od divljaci i donekle od ljudi - zica oko stabala te stiti od zeca e sad ako ima srndaca imaces problem (znaju da jedu mlade grane) ako nemas ogradu, ako nema i ako je komsiluk donekle normalan moze i bez ograde
Ograda ti nece doneti sadnice, a sadnice mogu podici ogradu a ostalo sam ti napisao sta je tu i zbog cega
 
Ja cu vam napisati moje misljenje a na vama je da odlucite. Sadnice kod rasadnicara iz Krusevca (ne znam ime, zaboravio sam na zalost) koje sam sadio 2012. su mnogo bolje se pokazale neko sadnice iz poznate firme koje sam pritom placao 3e, a krusevacke 1e. Poucen iskustvom, kad budem ozbiljnije remontovao vocnjak idem direktno kod rasadnicara i cak unapred cu ugovoriti sa njima sta hocu i koliki broj. Sadnice su im odlicne, nemaju virusa, odlicno su se razvile. Po meni je cisto bacanje novaca za nas obicne smrtnike uzimati knip sadnice i zakucavati se u investiciju. Industrijska jabuka je jesenas na kraju sezone pala na 4din/kg! Malo racunajte, vocarstvo je skup sport gde kad pucas pucas sa stilom. Radim i ratarstvo, tu je tesko biti u minusu bez obzira na cene, a u vocarstvu kad uzlozis 40k evra za hektar po meni svake nedelje u crkvu da se molis Bogu da to isplatis. Na papiru mnogo to lepo sve deluje, u realnoj proizvodnji svasta se desava. Rezaca kvalitetnih jako malo ima! Dosta ih ima sto misle da znaju, a u stvari poseku rodne grade i ne izbacuju ramene i slicno.

Za neku osnovu vam treba 4m x 1.3m ako hocete bez zalivanja. Tri reda zice i stubovi na 7-10m. Bagremovi stubovi su 3e, zica je oko 1e/kg ako se dobro secam. 10m zice koje sam uzimao izlazilo je oko 0.9-1e. Ono sto vidim da dosta zanemarujete je ZNANJE. Voce nije KUKURUZ da oprskas jednom i ne ides na njivu do jeseni. Potrebno je mnogo rada, kao i BLAGOVREMENIH reagovanja u toku vegetacije. Ako niste spremni na to, NEMOJTE se igati. Nisu mali novci. Napisacu jos nesto u sta sam siguran 100%. Najlakse je od svega podici vocnjak, nakon toga krece borba.
 
Ulaganja i rad su ogromni ali su i vece sanse za zaradu. U odnosu na ratarstvo koje sam radio i koje sam batalio, iz razloga sto mi nikad nije ostalo vise od 150-200evra zarade po hektaru. Ovde nisu prinosi kao u Vojvodini...
 
Nama ostaje 150-200e po jutru na zemlji u vlasnistvu u ratarstvu. Na vocu ostaje u proseku vise, medjutim radi se krvnicki u odnosu na ratarstvo. Jako bitno je plasman. Kukuruz se uvek proda i samo je pitanje da li po 120 ili 200e po toni. Jabuke idu nekad i ispod cene kostanja!
 
pa isplati li se za 1 godinu roda dati 18.000 eura vise samo za sadnice? Pa i da je 3 eura knip to ej 12.000,za te pare imas da kupis 1.5 hektar zemjle i sadnice
 
Nemam iskustva sa jabukom ali imam sa kruskom i mislim da je slicno. Pre dve godine ne jesen sam posadio 1200 stabala na dunji i samo mi se jedno osusilo sto mislim da je vanredna prica ali je sve odradjeno po ps a godina extra kisovita. Da ne sirim pricu imao sam oko 10% sadnica koje su imale prevremene grane da ne kazem knip sadnice. Kasnile su sa vegetacijom i cele godine tavorile dok su ih prutici stigli i pretekli samo tako i u visini i u broju grana! Kod mene knip nece dolaziti moze se reklamirati do mile volje!
 
sve je to diskutablna stvar,za knip sadnice mora da se radi ranija sadnja,jesenja,odmah politi,konstantna polivanja,vise djubrenaj i odrzavanja da bi to bilo kako treba,sto se tice klasicne sadnice ona trazi dosta manje vlage kao i djubriva,sa istom kolicinom djubriva knip samo zadovoljava potreba za postojecim granama kako rece prethodni post samo tavore,dok je za prutice to dovoljno pa se lepo razvijaji,sve ima svoje,inace knip sadnicu mogu da proizvedem ali samo po narudzbini,ovako mi iskreno nepada napamet
 
Knip sadnice treba znati isforsirati prve godine nakon sadnje inace da, sto se i meni desava da prutici stignu skroz knip i eto das vise paa a istu stvar dobijes posle I vegetacije.
Mislim da se tu radi o preciznom i kolicniski vecem prehranjivanju vocaka vestackim djubrivima,pogotovo da bi se dobio plod odmah nakon sadnje - e sad kvalitet ploda za moje kriterijume je vrlo upitan, licno ne bih ga hteo ni probati.
 
Kod mene je na pola hektara baceno 50 tona pretezno ovcijeg stajnjaka i 800 kg vestaka(malo azota) i palo je 1000 litara po metru. Sadjeno 9-og novembra a tu noc i sutra dan pala dobra kisa! Knip NE!
 
A jbg. zato to uglavnom i rade firme koje imaju agronome, znam npr. da su u selu Ridjica kada su podizali takav neki zasad (oko 30ha cini mi se) npr sadnju odlagali do aprila sa drzanjem sadnica u hladnjaci pa su ih iznosili potapali 2-3 dana u vodi i onda sadili (bar sam takvu pricu cuo).
Pretpostavljam da se ovde radi pre o folijarnom djubrenji preko sistema kpk, jer na taj nacin biljka mnogo brze usvaja.
 
Ma ok je sve to samo da nijednu tu firmu ne pitamo odakle im zemlja i lova... Mozda je kod jabuke bolja knip ja ipak samo pricam o krusci i mom skromnom pocetnickom iskustvu!
 
isto ti je sa cime god radio,amada je sad i tu pitanje isplativosti za tu jednu godinu,pored skupljih sadnica jso evca ulaganja u odrzavanje,svako iam svoju matematiku,aj koji se inace bavim proizvodnjom sadnica sebi licno niakda nebih sadio zasad sa knipom jer ejdnostavno pre svega nemam toliko vremena da im se posvetim,inace lepo je to ko ima malu povrsinu i visak vremena a o parama da ne govorim
 
Vidi, realno, ti voćnjak možeš da kreneš samo sa 1ha zemlje i sadnicama :) Naš inžinjer je krenuo sa 1ha višnje zato što su tada sadnice višnje najjeftinije bile i sasvim super živi od toga, isto smatram i za jabuku.. Do duše ne možeš dobiti prve klase toliko ali ukoliko godina bude okej oprskaš sve kako treba, možeš ostvariti neki profit da polako ulažeš kroz neke godine u mrežu, navodnjavanje, stubove i ostalo.. Nemojte me bukvalno shvatiti, slabobujna podloga mora biti sa žicom, neke syvari moraju.. Ali pričam vam o tome da je 50 ha kod nas bilo bez mreže i bez vode do pren2-3 godine.. Sistem za navodnjavanje od Avital firme, namenjen za 400ha zemlje, ali nismo imali vodu kad je bilo potrebno, firmabje super radila... Doduše još 4 kulture smo imali pored toga, ali smatram da nije striktno neophodno sve to. Naravno nemoj bez toga očekivati 95% prve klase ali kroz par godina, uz štekanje love možeš doći do mreže, navodnjavanja, ograde, voćarskog novog traktora i bitne stavke a to je što boljeg atomizera.. Nadam se da ste me shvatili šta sam hteo da kažem :) Ukoliko imaš love, uzmi sve, ukoliko ne, idemo polako, nit će biti lepo, biće veoma bolno, ali smatram da je moguće. A vezano za knip sadnice, moje lično mišljenje je to da ja ne bih dao toliko više para za njih, ne čini mi se isplativim :) Na novi zasad smo stavljali jednogodišnje sadnice, jer realno nismo imali potrebe da stavljamo knip, ali opet, sve zavisi od dosta faktora :) Opet kažem moje mišljenje, ne znači da sam u pravu :)
 
"Ulaganja i rad su ogromni ali su i vece sanse za zaradu. U odnosu na ratarstvo koje sam radio i koje sam batalio, iz razloga sto mi nikad nije ostalo vise od 150-200evra zarade po hektaru. Nama ostaje 150-200e po jutru na zemlji u vlasnistvu u ratarstvu. Na vocu ostaje u proseku vise, medjutim radi se krvnicki u odnosu na ratarstvo. Jako bitno je plasman. Kukuruz se uvek proda i samo je pitanje da li po 120 ili 200e po toni. Jabuke idu nekad i ispod cene kostanja! pa isplati li se za 1 godinu roda dati 18.000 eura vise samo za sadnice? Pa i da je 3 eura knip to ej 12.000,za te pare imas da kupis 1.5 hektar zemjle i sadnice."

Toliko su mi se svidele ove vaše poslednje rečenice da sam morao da ih iskopiram. Valjda su one i presek naše situacije u poljoprivredi i različitog razmišljanja o zaradi i isplativosti 'vrabac u ruci ili golub na grani'....
 
B92:

Stigle jabuke otporne na truljenje

IZVOR: B92Američke regulatrone vlasti odobrile su u dve vrste genetski modifikovanih jabuka koje su otporne na truljenje.


39133376754df37ec47176980527809_640x427.jpg
​

Foto: Thinkstock.com​
​
Jabuke su odobrene usprkos protivljenju industrije organske hrane i ostalih kritičara koji su pokušali da spreče odluku.
Uprava za inspekciju ministarstva poljoprivrede odobrila je nove jabuke koje je razvila kanadska kompanija Okanagan Speciality Fruits Inc. uz obrazoloženje kako je “malo verovatno da će predstavljati rizik za poljoprivredu zbog pojačanog tretiranja pesticidima”.

Okanagan planira da prodaje jabuke pod nazivima Arctic Granny i Arctic Golden i tvrdi da su potpuno identične običnim jabukama, osim što neće trunuti.

“To je velika stvar za nas, jedva čekamo da ih ponudimo potrošačima”, rekao je direktor kompanije Neal Carter koji je odluku nazvao “istorijskom”.

Genetski modifikovane jabuke biće u manjim količinama dostupne krajem 2016.

Direktor udruženja za organsku hranu Ronnie Cummins kaže da se jabuke i inače tretiraju različitim pesticidima, a GMO još i više.

“Cela ova stvar je još jedan veliki eksperiment na ljudima bez opravdanog razloga”, istakao je Cummins.
.
 
Ima puno faktora koji mogu uticati na odabir sadnica ali generalno i na odabir sistema gajenja. Pre svega, vecini je problem novac, zatim sta je cilj proizvodnje (za licne potrebe, za trziste, za preradu itd.). Ipak ukoliko se planira prozivodnju za trziste i samim tim radi zarade ono sto je najbitnije je postaviti stvari tako da troskovi proizvodnje po kg I klase budu najnizi moguci. Prosecno, u dobrom vocnjaku, u danasnje vreme proizvodna cena jabuke I klase trebalo bi da bude 0.25-0.27 eur/kg. Da li ce se postici zavisi od mnogo stvari. Ali pre svega najbitniji je pocetak, tj odabir nacina gajenja. Zatim idu pripremne radnje, sadnja a onda odrzavanje tokom proizvodnje. Cilj bi trebalo da bude da se poveca prinos a smanji ucesce druge klase i industrije na minimum. Tj. II klase sto manje (10-20 % maks) a industrije manje od 5 % ili najbolje oko 1-2 %. U sustini ako imate manje od 80 % I klase u rodu, vec ste u problemu. Neke stvari se moraju uraditi, neke ne a neke se mogu improvizovati. Samo je bitno da krajni rezultat bude dobar. Ukoliko ostvarite pomenutu prosecnu cenu i ucesce I klase, retko koje sezone cete biti u minusu, osim kada su neki drasticni poremecaji.
Sto se tice KNIP sadnica, to zavisi od gore pomenutog. U osnovi one imaju svoju prednost, bujnije su, brze prorode i pre ulaze u punu rodnost. Ali su zato skupe, i u slucaju jako gustih zasada kakvi se danas podizu cine i do 50 % troskova podizanja. Stvar je procene i potreba onih koji sade vocnjak da li ce se odluciti za njih ili za druge tipove sadnica. Cak iako se odlucite za jefitnije sadnice, jedna stvar mora da bude jasna, ako zelite da proizvodite jabuku za trziste a niste spremni da ulazete u navodnjavanje, mrezu i adekvatnu prihranu onda je bolje ni ne pocinjati jer ce oni koji to budu uradili uvek biti konkurentniji posto ce naprosto imati veci prinos, vece ucesce I klase i samim tim nizu proizvodnu cenu po kg.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh