Kako napredujete sa plasmanom i berbom? Kod mene situacija najgora posle 2014 kada je sve pobio led i industrija bila 5-7din. Zlatni se patim da izvucem bez mrezice itd otpada 70% svega 30% prolazi. Ajdared sam tek nesto malo brao ali mu je cena mizerija. Industrija 9-10din u zavisnosti da li nosis ili salju vozilo. 11din najava ali da cekam nedelju dana dok se potpise ugovor. Poljska izmrzla nemaju robe, ocekivao sam 2x bolje cene kad ono gore nego lane.
Jabuka
- Začetnik teme nb-campari
- Datum pokretanja
nb-campari
Član
ja sam mislio da se proslogodisnja godina, sto se plasmana tice ne moze ponoviti, kad ono eto moze. nijesi me bas obradovao. ipak se necemu nadam, ako poljska nema robe, rusi ce kupovati kako se prica….mora to popraviti cijenu
Kupuju oni i sada. Tander Magnit kupuje, X5, Billa sve to ide i dalje samo niko se ne otvara za bolju cenu.
Drzava je naprabila 2017/2018 problem sa 500t hladnjacama itd sto je broj izvoznika sa 100 smanjilo na 20. Tih 20 su zamislili koliko treba da zarade i ne odstupaju, a Magnit kada im skine cenu, oni i dalje zaradjuju po kili koliko smatraju a nama sta ostane.
U ovom poslu ili napraviti 500t hladnjacu i sam izvoziti ili 2-3 stabla pa za kucu. Zanimljivo je da i dalje se podizu zasadi svega iako je 2 godine voce u banani. Dogodine po tome treba ocekivati jos goru situaciju.
Primera radi. Zlatni placaju na terenu oko 30-32din, a u radnjama je 90-100din. Ajdared ide 25-30din a u radnji 70-80din.
Drzava je naprabila 2017/2018 problem sa 500t hladnjacama itd sto je broj izvoznika sa 100 smanjilo na 20. Tih 20 su zamislili koliko treba da zarade i ne odstupaju, a Magnit kada im skine cenu, oni i dalje zaradjuju po kili koliko smatraju a nama sta ostane.
U ovom poslu ili napraviti 500t hladnjacu i sam izvoziti ili 2-3 stabla pa za kucu. Zanimljivo je da i dalje se podizu zasadi svega iako je 2 godine voce u banani. Dogodine po tome treba ocekivati jos goru situaciju.
Primera radi. Zlatni placaju na terenu oko 30-32din, a u radnjama je 90-100din. Ajdared ide 25-30din a u radnji 70-80din.
Dejaaa
Član
Zlatni je los svima,mrezice naopako.Preberem sta valja u hladnjacu ostatak u industriju i gotova godina
I kod nas je 9 din. Dobiješ džambo džak ili zeleni kontejner za 450 kg. Kamion dolazi na kućnu adresu ili u voćnjak ako je suvo i ravno. Isplata krajem nedelje sem ko preda u petak. Nema mnogo industrije čekamo veću cenu ja je nedam ispod 12din, po toj ceni krčim na 500 kg i tonu.
ubovicratko
Član
Kreozan posle upotrebe se nadje i sledece godine u sistemu biljke reklo bi se da je za njega mala rec da je teski otrov.
NS 25/140, selekcija profesora Ognjanova iz MAVM rsadnika. Prosle godine prekalemljene podvaljene sorte od Antica, ove godine vec dva ploda. Nicim nije prskana, cak ni insekticidom, bilo je vasi, ali zaostajanja u porastu nije. Mozda su tome dorineli kadifica i dragoljub koji su posadjeni oko jabuka. Ukus, 5 puta bolji od ajdareda, negde slican jonatanu. Ono sto se meni najvise svidja, nema onaj tezak miris starih sorti. Meso hrskavo.
Kod kuce imam posadjeno 6 jabuka, sada im je 5 godina.
Najbolja u zivotu koju sam pojeo je jedna od njih, sorta Budimka. Ne mogu opisati, socna, slatka kisela, kozica za zub neosetna, krupne...svakom preporucujem. Lako se prepoznaje, ima crvene sare tj linije preko zuto zelene pozadine.
Ostale sorte su Kanadska Reneta, Crveni Delises, Ajdared, Jonagold i Greni Smit.
Kanadska Reneta je klasicna zuta jabuka, za moj ukus suva.
Crveni Delises slatka ali takodje suva.
Ajdared i Jonagold treba da se zvacu a Greni Smit ko voli kisele.
Najbolja u zivotu koju sam pojeo je jedna od njih, sorta Budimka. Ne mogu opisati, socna, slatka kisela, kozica za zub neosetna, krupne...svakom preporucujem. Lako se prepoznaje, ima crvene sare tj linije preko zuto zelene pozadine.
Ostale sorte su Kanadska Reneta, Crveni Delises, Ajdared, Jonagold i Greni Smit.
Kanadska Reneta je klasicna zuta jabuka, za moj ukus suva.
Crveni Delises slatka ali takodje suva.
Ajdared i Jonagold treba da se zvacu a Greni Smit ko voli kisele.
Druškan
Član
Jel prskate jabuke pre branja sa nečim da bi duže opstale tokom skladištenja? Posto ovo malo kod kuće što imam, kako oberem, dosta brzo krenu da se kvare, a stoje na hladnom mestu.
Berba pri kraju. Ostala druga ruka ajdareda i greni. Nimalo zadovoljni. Tuga šta reći. Nastavljamo sa vadjenjem jabuka.
Bas htedoh da dodam, kozara je zapravo ova Kanadska Reneta sto imam.
Sto se prskanja tice, ja te moje kod kuce uglavnom oprskam kada prskam nesto drugo pa imam hemije, ali ne prskam uvek i napamet. Recimo da godisnje jabuke prskam 5 mozda do 7 puta, jedino sto stvarno prskam kad vidim jesu vasi za koje se desi da moram dva puta u razmaku nedelju dana da bi ih suzbio.
Poslednji put su prskane drugom polovinom jula, znaci skoro pa dva meseca. Tako je bilo i proslih godina tj ne prskam protiv trulezi i uopste bolesti skladistenja. Sve koje iole krenu da trule bacam na gomilu za kompost, ostale stavimo u gajbice pa drzimo napolju na terasi ali da ne kisnu, jedan deo u frizideru. Mogu vam reci da jako dugo opstanu na terasi dok ih frizider isusi (imam onaj na princip klime, suvi, nema leda da se formira).
Treba takodje i pri konzumaciji birati one koje su krenule da trule (sto ne bude puno), kao i one kojima je za truljenje stvorena predispozicija jer imaju rupu od crva ili fizicko ostecenje (nabodu se na kosenu travu kad padnu, grad, ptica).
Na 6 stabala starih 5 godina cu ove godine imati sigurno preko 100 kila sto je daleko vise nego sto meni treba, pa mi nije ni zao da nesto propade, iskoriste to insekti i priroda na kompost gomili, nije bas da je baceno.
Takodje bih dodao da se na stablima vide problemi, bude plamenjace, bude po plodu nekad ozegotina i slicno, ploda sa crvom, sto gljivicnih oboljenja sto insekata al ne marim, ako vidim da je neka grana cela bela i listovi losi ja je odsecem, dovoljno dobro se drze da i dalje imaju odlican porast, kolicinu i kvalitet plodova zadovoljavajuc za licne potrebe. Hteo sam samo reci da ni stabla ni plodovi nisu kao u komercijalnim zasadima jer se manje tretiraju ali im nista ne fali.
Sto se prskanja tice, ja te moje kod kuce uglavnom oprskam kada prskam nesto drugo pa imam hemije, ali ne prskam uvek i napamet. Recimo da godisnje jabuke prskam 5 mozda do 7 puta, jedino sto stvarno prskam kad vidim jesu vasi za koje se desi da moram dva puta u razmaku nedelju dana da bi ih suzbio.
Poslednji put su prskane drugom polovinom jula, znaci skoro pa dva meseca. Tako je bilo i proslih godina tj ne prskam protiv trulezi i uopste bolesti skladistenja. Sve koje iole krenu da trule bacam na gomilu za kompost, ostale stavimo u gajbice pa drzimo napolju na terasi ali da ne kisnu, jedan deo u frizideru. Mogu vam reci da jako dugo opstanu na terasi dok ih frizider isusi (imam onaj na princip klime, suvi, nema leda da se formira).
Treba takodje i pri konzumaciji birati one koje su krenule da trule (sto ne bude puno), kao i one kojima je za truljenje stvorena predispozicija jer imaju rupu od crva ili fizicko ostecenje (nabodu se na kosenu travu kad padnu, grad, ptica).
Na 6 stabala starih 5 godina cu ove godine imati sigurno preko 100 kila sto je daleko vise nego sto meni treba, pa mi nije ni zao da nesto propade, iskoriste to insekti i priroda na kompost gomili, nije bas da je baceno.
Takodje bih dodao da se na stablima vide problemi, bude plamenjace, bude po plodu nekad ozegotina i slicno, ploda sa crvom, sto gljivicnih oboljenja sto insekata al ne marim, ako vidim da je neka grana cela bela i listovi losi ja je odsecem, dovoljno dobro se drze da i dalje imaju odlican porast, kolicinu i kvalitet plodova zadovoljavajuc za licne potrebe. Hteo sam samo reci da ni stabla ni plodovi nisu kao u komercijalnim zasadima jer se manje tretiraju ali im nista ne fali.
Poslednja izmena:
Pre 20 tak godina vocari u Podunavskom regionu su krenuli malo zesce i odlucnije u prosirivanje vocarskih zasada svaki pedalj je bio obradjen i trazila se parcela vise a vocari su rentirali zemlju gde god su nasli ,izvoz je radio savrseno zarade su bile adekvatne i adrenalin je bio prisutan ljudi su planirali i sirio se entuzijazam a onda su dosle NAPRDNE PATRIOTE ukinuli male otkupljivace a OSTAVILI VELIKEi sada ti veliki a ima ih dosta UZIMAJU ROBU BEZ PARA JOS NISU ISPLATILI LJUDIMA 2018 A SADA UZIMAJU ROBU U MILIONSKIM IZNOSIMA BEZ PARA a ishod moze da bude tragican jer vocari duguju bankama,poljoapotekama, privatnim licima,zelenasima a ovi VELIKI STO IH JE DRZAVA OVLASTILA I DALA IM IMUNITET NJIMA iTU SE VISE NEZNA KO KOLIKO I KOME DUGUJE ALI JE MELODRAMA U NAJAVI.Ovi vocari sto su rentirali oni su odustali od tih parcela i smanjili posede na minimum a i te manje posede ne rade kvalitetno jer je skupa hemija i djubrivo i nafta i krenulo je preskakanje i fuserisanje jer su prinudjeni da drasticno smanje ulaganja
