Isplativost organske proizvodnje?

pozdrav,

evo ja sam ove godine zvanicno i poceo sa organskom proizvodnjom!

ima zamena i za stajnjak.. tj. tecnost 1l/400-500 litara vode) tj, 1l/1ha zemlje.. BACTROFIL A-10 ili BACTROFIL B-10 zavisi od kulture koju planiras da sejes. inace je na bazi zemljisnih bakterija i ujedno brze razlaze stajnjak i ostale korove i korenje (sasuseno) i zamenjuje 100-150 kg NPK/ha a ujedno i regulise i razmenu a i preuzima azot iz vazduha i doprema ga do korenovog sistema... na netu potrazite malo..

a ove godine sa zasejao elitni ovas na povrsini od 18 ha. i nakon zetve i obrade semena mogu ponuditi seme za setvu ORGANSKOG POREKLA sa sertifikatom.

pa ako ima zainteresovanih, neka se jave na moj mail pa cemo biti u kontaktu.

a ako nekom treba neka pomoc oko ulaska u organsku proizvodnju mogu da pomognem!

srdacan pozdrav :cao:

Sasa
 
Pozdrav yt2aca

Aj ukratko mi objasni kako zamišljaš da baktofil (A ili B) može da zameni stajnjak? To je kultura zemljišnih bakterija koje ubrzavaju proces RAZGRADNJE organske materije. I sam si to rekao. Jel ti neko rekao šta će se desiti posle X godina upotrebe tog sredstva? Ja bi to voleo da znam. Možeš ti druže u prazan želudac da ubaciš kojekakav probiotik i sl. preparate koji pomažu varenje, ali ako nema šta da se vari džaba.
Nekažem da to nevalja, čak šta više verujem da na kratke staze ima efekta. Na duže staze ako se ne unosi stajnjak ili bar žetveni ostatatci+min. đubrivo može doći samo do opadanja nivoa humusa u zemljištu (pisano negde na forumu) i to u ovom slučaju još brže. Zanima me na koji način može da zameni 100-150 kg NPK? N ok, a šta je sa P i K?
 
ali piše na flaši da zamenjuje! ::namigivanje::
i ovaj što prodaje kaže da je jako dobro..povećava volumen do 90%..
 
Pozdrav svima
novi sam na ovom forumu ali moram da se umesam u ovu diskusiju jer sam u zadnjih nekoliko godina dosta toga procitao o organskoj poljoprivredi i ekologiji.
Cinjenica je da upotreba vestackih djubriva dovodi do osiromasivanja zemljista dugorocno gledano dok je u organskoj proizvodnji cilj povecati udeo humusa i biote u zemljistu sto naravno dovodi do vecih prinosa. Da za to treba vremena i para je cinjenica takodje ali dugorocno gledano to se isplati.
Jedna od stvari koje se konstantno "zaboravljaju" je da prakticno nista ne znamo o zivotu u zemlji iako on cini dve trecine sveukupnog zivota na planeti. U tom svetlu se onda desava da recimo prskanjem fungicida unistimo i ostale gljivice koje su kompetitori onim stetnim dok tu stetnu zapravo favorizujemo sadjenjem monokultura i naravno nikad je ne unistimo.
Nebojsa je u pravu kada iznosi racunicu izneseno toliko azota - znaci treba ga uneti ali ni to nije bas tako jednostavno. Selekcijom su dobijene "lenje" biljke koje sada imaju manji koren koji ne zalazi ispod sloja oranja i ne izvlaci na povrsinu hraniva tako da se vremenom ona nagomilavaju i spiraju u podzemne vode. Kada je poceto sa koriscenjem vestackih djubriva preporucene kolicine su bile tri puta vece nego danas jer je koren manji i nemoze da usvoji tu kolicinu hraniva.I valjda je neko shvatio da se ne isplati kupiti duplo vise djubriva zarad deset posto veceg prinosa.
Drugi pogled na celu pricu je energija koje ima sve manje i bice skuplja tako da se sada neki prinosi obracunavaju energetski, naprimer sabira se sva upotrebljena energija po jedinici krajnjeg proizvoda u cemu vestacko djubrivo ucestvuje sa 30-40% u proizvodji zitarica.
I kao sto rece Lakarije ni ja nemam interesa da lobiram za organsku proizvodnju osim svoje "sebicne" zelje da zivim na zdravijoj zemlji.
Posto bi ja ovako mogo ceo dan da tupim bolje da vam preporucim jednu vrlo dobru knjigu pionira organske proizvodnje japanac Masanobu Fukuoka "Revolucija jedne slamke" koja moze da se nadje na gigapediji i prevedena je na srpski odnosno hrvatski. Iako je napisana jos sedamdesetih godina i dalje je bukvar organske filozofije i vrlo aktuelna. Moj omiljeni citat iz njegove knjige je otprilike "Nekad je seljak imao vremena da uziva i da se druzi i neznam kada ga je neko ubedio da treba po ceo dan da kopa, plevi, prska"
 
Ima tu jedan poveliki problem sa stajnjakom, a to je njegova količina - statistika kaže da se sa obzirom na broj grla stoke kod nas, može đubriti na taj način tek oko 2% površina, odnosno svaka njiva tek na oko 50 godina. ::lose::
 
Malo mi je sumnjiv taj podatak, znam naprimer da Holandjani imaju visak stajnjaka sa kojim neznaju sta da rade jer vec imaju zagadjenje azotom. Mi svakako imamo manje stoke ali to nije sigurno na nivou dva posto. Osim toga tu je i celi niz ostalih organskih djubriva koja su nama prihvatljiva pa do onih koja se koriste milenijumima u Kini a od skora i po evropi, urin koji je sterilan i bogat azotom je djubrivo samo po sebi, fekalije iz gradske kanalizacije se vec obradjuju u Nemackoj da bi se izvukao fosfor koji ce jos malo postati strateski resurs jer ga mnoge drzave nemaju a zalihe su ogranicene.
To je jos jedan razlog vise da se seljak vrati onom starom oprobanom samodovoljnom domacinstvu u kome se gaji razna stoka i usevi u plodoredu.
 
dzionik@ Koliko zemlje radis kao organsku proizv.? Moze li neko tvoje iskustvo,prinosi...
 
Tako je to kad se ne predstavis :-(
Nazalost nemam zemlje, nisam poljoprivrednik al bi hteo da budem, neznam bogzna sta o konvencionalnoj poljoprivredi ali sam dobro informisan o organskoj poljoprivredi i ekologiji.
Radim pet ari baste sa povrcem za familiju i prijatelje, gde eksperimentisem sa raznim metodama manje ili vise uspesno. Od jeseni planiram jos pola hektara al jos razmisljam sta posto je zemlja upropascena.
Eto tako dicki vise teoretskog nego prakticnog znanja :)
 
Zdravo svima
Novajlija sam na ovom forumu,al bih da svojim iuskustvom nadogradim temu.
Bavim se organskom poljoprivredom [organsko vocarstvo]vec 7 godina. I verujte, nit je lako, nit je jednostavno. Svake godine, bar jednom ,dolazi vam organski inspektor, kome morate pokazati sve dokumente, kada ste orali, kada ste rezali, kolko vas je sta kostalo..hrpa dokumenata. Nije tacno da ne smete uporeblavati pesticide, smete, ali samo one koje su odobrene Evropskom Regulativom, a to su Bakar, Sumpor, belo ulje ....Medjutim, ne smete nista upotrebiti, ako pre toga ne zatrazite, i dobijete, dozvolu od inspekciskog organa.. Ne smete ni nasumice upotrebuti stalsko djubre, i za njega morate dobiti dozvolu, tek kad inspektor sazna kako su hranjene krave-ili ovce-od kojih cete uzeti djubre [da nisu hranjene hranom koja sadrzi GMO]-teka tada dobijate dozvolu sa tacno odredjenom kolicinom koju smete baciti po Ha. Sve zavisi i po kojoj regulativi inspektirate. Na primer, ako planirate organski proizvod prodavati u Svajcarskoj, onda trebate primeniti BioSuisse standard, koji je jako rigorozan, na primer, ne smete imati nijedan konvencionalni nasad, mora sve biti organsko, zatim, pri berbi morate koristiti rukavice koje ne sadrze latex, [a njih morate kupiti od Svajcaraca]-morate 7 % povrsine ostaviti neobradjeno-kao ekoloska zona i.t.d. Puno je jednostavnija organska inspekcija po EU standardu, ali i po tom standardu treba hrpa dokumenata, a i novca.Prosecna cena inspekcije i sertifikacije po ha je oko 300 eura.[to opet zavisi od inspekciske kuce] Kad pocnete inspekciju, prve godine, vas prinos NIJE organski. Morate biti 3 godine u konverziji, pa tek posle trece godine dobijate "organski" sertifikat. Ako samo jedne godine ne inspektirate, gubite organski sertifikat, i sve iznova.
 
Zanimljiva tema, posebno sto su svi sagovornici u pravu. Posto to nije moguce, znaci da govore sa razlicitih stajalista i u tome je i problem i odgovor.
Meni se cini da savremena poljoprivreda ide u dva pravca :
1.Industrijska poljoprivreda na velikim povrsinama uz jaku mehanizaciju u znacajnu primenu hemije. Znaci pesticidi i vestacka djubriva. Ovo je jedini nacin da se proizvedu velike kolicine relativno jeftine hrane za ljude i industrijsko stocarstvo. To je proizvodnja koja ce "dotuci" mala gazdinstva prvo u oblasti ratarstva, zatim stocarstva a odmah za tim i u vocarstvu i povrtarstvu
2. Da bi opstala, mala gazdinstva moraju da napuste ratarstvo I da se okrenu npr povrtarstvu ali osluskujuci puls zahtevnijeg dela trzista. Da li ce proizvodi biti “egzoticni” kao sto su na nasem trzistu spargle ili chery paradajzi a samo njih ima vise stotina vrsta, ili ce to biti eko-organik proizvodnja ili najbolje I jedno I drugo.
Slicno je I u vocarstvu. Nece moci mali proizvodjac da prezivi tako sto ce prodavati jabuku ili bilo koje voce ali hoce sa vecim stepenom prerade. Na primer neko ce proizvoditi suseno voce I vocne cajeve, neko rakiju(ako se registruje na vreme), neko dzemove I sl. Mali proizvodjaci mleka nestace ako se ne preorijentisu na proizvodnju sira = mala proizvodnja, visok kvalitet = dobra cena….
Proizvodi sa oznakom organic imace sve bolju prodju I na nasem trzistu ali to nikada nece moci da bude masovna proizvodnja. Dakle time ce se baviti samo neki. I jos nesto posto ce svaka proizvodnja preradjevina morati da ima profesionalnu kontrolu strucnog tehnologa, mali proizvodjaci ce morati da se udruzuju i da tako vise njih zajednicki placa takve usluge. Po tom principu rade proizvodjaci mnogih cuvenih sireva ili vina ili sunki ili meda ili.... u Evropi

Bio je interesantan prilog na TV o Nemici I njenom “decku” npr Dancu koji od skora zive negde u Banatu I bave se proizvodnjom organic povrca. Ne znam da li imaju sertifikat ali dobro im ide, zele da kupe jos 10-20 ha. Na praksu im dolaze studenti iz celog sveta da uce taj nacin proizvodnje. Pa zar nije poucno? Studenti iz celog sveta dolaze u Srbiju da uce, ali od Nemice.
Pitam se koliko je nasih otislo da nauci nesto?
 
Bio je interesantan prilog na TV o Nemici I njenom “decku” npr Dancu koji od skora zive negde u Banatu I bave se proizvodnjom organic povrca. Ne znam da li imaju sertifikat ali dobro im ide, zele da kupe jos 10-20 ha. Na praksu im dolaze studenti iz celog sveta da uce taj nacin proizvodnje. Pa zar nije poucno? Studenti iz celog sveta dolaze u Srbiju da uce, ali od Nemice.
Kliknite za proširenje...
Tar gledao sam to
 
@ jhona DERU
::svaka cast:: , trebalo bi svi to da vide.

...a da, zaboravio sam. Nisam video da ta Svabica kuka na drzavu, premije, niske otkupne cene i sl.
 
Nisam kompetentna da komentarišem proizvodnju na veliko, jer o njoj ne znam ništa niti imam interesa da se time bavim ,ali....Moja mama već godinama u svojoj bašti primenjuje gajenje povća za naše lične potrebe na bazi organske proizvidnje!
Ona je od onih ,,zaludjenika,, zdravog života u svakom segmentu života-a bašta joj je izvor energije i žive hrane! Posle duge bolesti uzela je stvar u svoje ruke i rezultat je vidljiv. Veštak koristi u krajnje minimalnim količinama, kompost pravi sama , nabavila je i kalifornijske gliste. U kraju nema lepše i plodnije bašte!
Ne gaji baš svo povrće već ono što joj ide od ruke-a ušeda na novcu je znatna kada se ode na pijacu da se dokupi ono što fali!!!! - kombinuje ih sa zasadima cveća i to po kompatibilnosti vrsta, vinovom lozom koja se ne prska i raznim voćem!
Dosta je čitala a pošto je teški idividualac sve prekraja po svojim potrebama. Stalno traga za novinama i primenjuje ili menja ako joj ne odgovara.
Jako puno truda i rada-ali se isplati u svakom slučaju.
Ušeda u novcu, fizička aktivnost i zdrava hrana-a o zadovoljstvu da ne govorimo!!!!
Svako ko poseduje imalo zemlje-bašte ima pravo bogatstvo, samo ga treba dobro i pravilno iskoristiti-a mislim da će budućnost portvrditi ovo-ješće taj ko bude imao odkle da ubere!
 
agika 2 :D neka nabavi knjigu organska bašta tu ima more korisnih informacija , a mogu vam reći da sam i ja tu sličan sa proizvodnjom kao i ona :cao:
 
"Osnovni zadatak poljoprivredne proizvodnje je da obezbijedi dovoljne količine hrane i sirovina organskog porijekla za postojeću ljudsku populaciju. Pravdajući se tim zadatkom, s naročitim osvrtom na stalnu potrebu povišenja produktivnosti proizvodnje, zbog još uvijek velikog broja gladnih širom svijeta u .................. ..............................................Međutim, u 2000.g. proizvedeno je žitarica dovoljno da ishrani 8 milijardi ljudi (trenutno na našoj planeti živi oko 6 milijardi), a ipak je bilo oko 790 miliona gladnih, jer tako “napredne” tehnologije proizvodnje, zbog veoma skupih inputa, nijesu dostupne onima koji su još uvijek gladni. U isto vrijeme u razvijenim zemljama se pojavljuju viškovi proizvoda i proizvođačima se plaćaju premije ukoliko odluče da ne proizvode poljoprivredne proizvode u određenom periodu ili se gotovi proizvodi uništavaju kako ne bi došlo do pada cijena proizvoda. S druge strane, nekontrolisana primjena agrohemikalija, intenzivna primjena teške poljoprivredne mehanizacije u obradi zemljišta, kao i narušavanje prirodnih procesa, doveli su do značajnog narušavanja životne sredine.......
......Prema definiciji FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu pri UN) i WHO (Svjetske zdravstvene organizacije), organska poljopriveda predstavlja sistem upravljanja proizvodnjom koji promoviše ozdravljenje ekosistema uključujući biodiverzitet, biološke cikluse i naglašava korišćenje metoda koje u najvećoj mjeri isključuju upotrebu inputa van farme."
Ceo clanak koji po mom misljenju pogadja sustinu nalazi se na http://www.poljoprivreda.info/?oid=12&id=78
Dakle argumenti o "svetskoj gladi" su argumenti hemiske i GM industrije iz USA i satelita.
U okviru emiseije o organskoj hrani opet je bio prilog na TV o Holandjanki (tako da mi se cini da postoje dve zene??) a ono sto je zanjimljivo je da je u Holandiji 3% poljoprivredne proizvodnje organsko sa trendom rasta. Na prvi pogled to se cini kao jako malo.Medjutim, ako odbacimo proizvodnju cveca, industrijskog bilja i veceg dela stocne hrane taj procenat osetno raste. U istoj emisiji spomenuto je da nase ministarstvo tezi da organska polj. dostigne 1% povrsina.
U Srbiji gde je prosecan prihod verovatno 5 X manji nego u EU manja je i traznja za cistim(skupljim) proizvodima. Ipak ona Holandjanka "sve rasproda cim dodje na pijacu". Sa rastom standarda logicno je predpostaviti da ce rasti i potraznja za organoc proizvodima.
 
Da bi u srbiji registrovao bilo sta (djubrivo, pesticid) za organsku proizvodnju moras prvo da ga registrujes za klasicnu, a to kosta brdo para, pa tek onda za organsku. (dupla registracija)
Nije uopste jednostavno.
Pusti televiziju i dobru volju drzave u praksi od toga nema nista (jos uvek)

Ono sto je registrovano za celu evropu kod nas ne vazi nego mora ispocetka.
Ono sto je registrovano kod nas ne vazi u evropi.

ITD......

Da ne govorim o kontroli namirnica, svi su videli uzorkovanje u tempu pre neko vreme na TV-u, jesu li te namirnice povucene iz prodaje dok se cekala analiza, sta mislite?
 
aremane je napisao(la):
Pusti televiziju i dobru volju drzave u praksi od toga nema nista (jos uvek)...........
Da ne govorim o kontroli namirnica, svi su videli uzorkovanje u tempu pre neko vreme na TV-u, jesu li te namirnice povucene iz prodaje dok se cekala analiza, sta mislite?
Kliknite za proširenje...

Prijatelju ne mozes istovremeno da negiras informacije sa TV i da se pozivas na njih.

Ako mislis da ja hvalim nasu vlast grdno se varas. I ja se sa tobom slazem da nista ne valja i nista ne treba ni zapoceti.....Samo posle se upitam kako to da mi svi kukamo a neka Holandjanka dodje ovde i radi ono sto nama ne valja i ne isplati se, a njoj je OK i isplati se.
Ili isto sa TV. Poljaci imaju 3 X veci prosecan prihod a poljoprivredni proizvodi su im u proseku jeftiniji.? Posto svaki napredan poljoprivrednik sam sebi racuna i svoju platu kao trosak a posto je Poljakova 3X veca kako on napravi jeftiniji proizvod?
Ili je vredniji ili bolje radi. Ili sto je verovatnije po malo i jedno i drugo. Uslovi ovde nisu sjajni ali isti su za sve (ne racunam tajkune i politicki podobne) pa ima ljudi, ne mnogo ali ima, koji vrlo uspesno rade, zahvaljujuci pametnom izboru proizvoda, zahvaljujuci dobroj poslovnoj strategiji i zahvaljujuci primeni savremenih postupaka u proizvodnji.
 
@ Tar mozda zato sto su subvencije vece i ima ih

Sa tobom se slazem da je negativno razmisljanje i stalna kuknjava pooveliki prag spoticanja kod nas a i utice na one malobrojne koji pozitivno razmisljaju
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh