IMT

Pa takvi sto ne izlaze iz traktora kupuju novo ili par godina staro preko 30.000€ zato kazem svakom nesto drugo treba…
 
Sad dolazim do zaključka da je prosečan životni vek paora na početku prošlog veka bio 25g
Onda su došli bolji konji i mašine za njih životni vek se produžio na 35g
Došli prvi traktori vek otišao na 45g
Došli malo bolji traktori 55g
E sad savremeni traktori otići će vek na 65g
I kako je moj djed živeo 85g a tek u svojoj 45godini kupio T40 do tada imao 2 para konja jer jedan par nije mogao da izdrži njegov tempo

Sent from my moto e5 using Tapatalk
 
Čekaj Luka, 'oćeš da kažeš da je tvoj deda jedan par konja odmarao a drugim radio a on nije morao odmarati uopšte..:osmeh:
Deda bio jači od konja?
I moj deda je orao sa dva para konja i to dvobraznim švapskim plugom. Konji bili naučeni, da prostiš pametniji od mnogih današnjih ljudi.
Pretpostavljam da pomalo u sebi upoređuješ sebe i dedu, ali budi siguran da ti je deda bio od tvrđeg materijala nego ti, što znači da je i radni rok trajanja nešto drugačiji (u dedinu korist)..:osmeh:
 
Poslednja izmena:
Da konji jedan dan rade sutra odmaraju ne mogu da izdrže tempo
A on može

Sent from my moto e5 using Tapatalk
 
Pričali su mi ljudi da je imao jako doobre konje ali da su mu vrlo kratko trajali
Vozio je kamen i ugalj
I vrlo često ih je menjao i samo jednom je imao kobilu, uvek kastrate


Sent from my moto e5 using Tapatalk
 
U mom kraju su govorili da su kobile bolje radile, ali pod uslovom da se ne pripuštaju kada traže oplođenje.
Verovatno jer je hormon imao ulogu dopinga..
Inače, konji si bili brzi, ali nisu u vuči imali šanse sa jakim volovima..

Poslato sa PPA-LX2 pomoću Tapatoka
 
Ima jedan starac ovde kaze da je imao kobilu koja se sama pomerala kad se ubacuju kukuruzi sa gomilica po njivi kad se rucno bere… dok jedan drugi kaze da mi je konj ako vidi da ima mnogo na kolima slame nije hteo da krene, a dzakove koji su tezi je vukao jer se ne vidi velika gomila iza njega.
 
Meni je otac pričao da su naši konji znali da sami dodju do njive. On kao klinac tražio od dede da tera do njive. Deda mu dao i zadremao u kolima. Kad posle nekog vremena stanu konji. Ćale na njih Dje, naprave dva koraka i opet stanu. Probudi on dedu i kaže da konji neće da idu dalje. Deda ustaje i kaže pa stigli smo na njivu...

Послато са SM-A515F помоћу Тапатока
 
Od uvek je deda imao dobre konje,pricao je da kada ore i zavrsava njivu i pusta uzglavnice konji pocnu da skacu i vuku mnogo bolje nego tokom celog oranja,znali su da se zavrsava njiva...A bilo je i situacija kada je vozio zito u mlin pa se ponapijaju da su ga konji sami vracali kuci dok on lezi pijan u kolima znali su put do kuce.

Послато са SM-A515F помоћу Тапатока
 
I ovde su naši po najvećoj magli gde se nije video prst pred okom nepogrešivo dolazili kući samo im pusti kajase...
Ja nekada ni sa navigacijom ne mogu potrefiti😃😁🤣
 
Мој деда са мајчине стране се једном отровао на њиви и само је успео да легне на шпедитера, а коњи били упрегнути довезли га кући осетили да није добро и тако га спасили сигурне смрти. Иначе стари људи који су радили коњима су зато и били дуговечни. Замислите колико је човек правио километара пешке у шпартању или орању. А јели сапуњаре, киселог млека и проје али зато пешке за шпартачем или плугом. Код мас их ке било који су невероватних 7кј шпартали дневно са два коња на смену замислите ту километражу?
 
Jednog od mojih pra rodjaka kazu da su obavezno iz erduta vracali pijanog u zoru pred kapiju samo kobila stane na kapiju i rze dok neko ne otvori.. e sad vi na mapi vidite koliko je erdut od nas…
Inace isao po vina gazda pa se probajuci i napije…
 
Kao sasvim mali dečak se sećam jednog dede strica koji je imao volove od '20 metara' koji su bili naučeni da oru bez stukača(vodiča), kada ih okreće i kada plug prevrće na drugu stranu.
Volovi su tačno znali kako koračaju i ni jedan pogrešan korak nisu pravili. Takođe su dedu kući dovlačili nepogrešivo kroz naše brdske puteve i jendeke.
Fergusona zaglavljenog su izvlačili iz blata kao mlečni zub..
Možda malo preterujem kada često ponavljam da sam iz njihovog pitomog pogleda procenjivao veću strpljivu pamet od većine 'homosapiensa', posebno danas..

Poslato sa PPA-LX2 pomoću Tapatoka
 
Kod nas na prvom mestu kravama se pretezno radilo pa volovima pa na kraju konjima. U paru,u trojke,u cetvorke,kako je ko imao. Konj se voleo i pazio, pokojni deda je imao jednu opaku zdrebicu,cist nonius ukrsten sa engleskim punokrvnjakom kupljen od gazda iz sela koji su je prodali kao zdrebe kad su je dobili kao ratnu reparaciju. Kod dede je bila 19 godina a kad mu je umro otac morao ju je prodati i prodao ju je tu u selu ona je jadna za dve ipo godine uradila koliko kod njega za 19. Baba mi pricala da kad god je kobila prolazila nasom ulicom jer smo na kraju sela pa pocinju njive,stane na kapiju nasu i zanjisti. Deda nikada nije pricao o njoj. Jednoj kerusi sam dao njeno ime, Larka.
 
Nikad ne mogu zaboraviti dedine price, i dan danas ga nekad vratim u to vreme da mi prica, neverovatno koliko je interesantno, nisu imali nista a grcali su i vukli napred, bukvalno borba za zivit.
I dalje stoji stara stala koja je bila za konje nekad a pre toga su bili volovi, par volova, i maksimum dve krave i tele. (dedi zao da je porusimo a i ja ne insistiram i ako mi zasmetala vise puta, postao nam mali kucni plac....)
Kasnije je napravio stalu za goveda a konji su uzivali tu u toj staroj, imali su vecu komociju.
Isto mi pricao koliko su bila pameta stvorenja, pa mu mnogo puta kroz pricu suza potekne, bas je voleo konje, a i dan danas zivitinje.
Po imenu je izdavao naredbu i svaki je znao kad i kako treba da postupi, te neke reci su znali kad im kaze sta treba da urade, kajasi mu nisu toliko ni znacili.
Kaze kad bi dolazio kuci, nocu ili danju, taj jedan sto je bio vezan do zida obavezno bi provirio kroz prozor stale i njistao dok on prilazi dvoristu i ako ga nije mogao videti, valjda oseca, samo je na njega reagovao.
Kad ga je prodao na pijaci, niko drugi mu nije mogao prici, nogama je sevao kao Ilija munjama, kaze tad mi je bilo najteze ali trebale pare za traktor i jbg.




Послато са SM-G970F помоћу Тапатока
 
Скоро код нас дошао комшија, Блажо Вуковић можда га неко и зна трговац и, накупац стоком али велики љубитељ и познавалац коња. И тако постакнемо га отац и ја да нам прича како су радили коњима чули смо доста прича али сада само је он остао од те старе гарде. Штета што нема ко то да укоричи да се чита као лектира. Цео њихов живот и мукотрпан рад али без икакве кукњава једноставно за њих је то било сасвим нормално да се човек толико мучи и пати. Сретни кад имају, а кад немају нису кукали већ засукали рукаве и радили и живели, кафане, вашари чак и затвори то је за њих било као добар дан. Поносни када имају добре коње, киријали дању и ноћу, лети и зими али на те жквотиње гледали као на члана породице.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh