Po meni gde postoji opcija komprimovanog vazduha elektro aktuator nema sta da trazi. Vazdusni klip je, ako nista drugo, puno robusniji i jaci. Elektromotor iste snage kao vazdusni klip bi bio jako skup.
....
Na mnogim motorima se menjaju srafovi glave to je po skolski
....
To je tacno, jos od 80ih se glave motora na autima srafe "Torque To Yield" iliti "Stretch Bolt" srafovima. Kako se to zove na srpskom pojma nemam. Torque To Yield u prevodu znaci dotezanje do popustanja, srafovi se toliko dotegnu da se prakticno istegnu i pocnu ponasati kao opruge. Srafovi konstatno pritiskaju glavu motora, te nema potrebe za dotezanjem. Prednost je sto je dovoljno dotegnuti jednom i to ostaje tako. Mana je sto kad se jednom dotegnu, nakon skidanja uglavnom mora da idu novi srafovi. Prava procedura je merenje duzine srafova, ako je duzina presla neku propisanu vrednost moraju novi. Lokalni priuceni majstori ovo NE ZNAJU, najbolje je uvek staviti nove srafove kad se skida glava, za svaki slucaj posto stvarno nisu preterano skupi. Za Mercedes OM605.960 nove srafove sam platio 30e, jeftino osiguranje u poredjenju sa cenom novog dihtunga(55e) i cene rada(100e).
Zanimljivo je da se ti srafovi takodje koriste i za zamajac i korpu i verovatno jos po negde, te bi ih i tad po pravilu valjalo zameniti. Najlakse se ti srafovi prepoznaju tako sto uvek imaju dotezanje momenat + x stepeni, ako imaju takvu proceduru zatezanja onda mogu biti mada ne mora da znaci, ali ako je zatezanje samo u momentu onda sigurno nisu.
Rakovica motori nemaju takve srafove, te je dotezanje nakon ciklusa zagrevanja motora OBAVEZNO, a posle 50 sati rada jako jako pozeljno, ako zelimo da budemo sigurni da dihtung nece popustiti. Nema potrebe za dotezanjem jacem od fabricki propisanog momenta ako se ovo pravilo ispostuje. Jacim dotezanjem samo rizikujemo pokidane navoje u bloku, a ne dobijamo gotovo nista.