Ово моје искуство је дошло да епилога, па да напишем шта ми се догодило са мојом 804-ком, са 1200 моторних сати на цајгеру.
Почело је то претпрошлог лета, када сам угарио стрњику. Приметио сам, када мотор достигне радну температуру и у неком оптерећењу, плавичасти дим иде из одушка мотора, по мом субјективном мишљењу, у већој мери у односу на уобичајено "пувкање" уљних пара и гасова из картера. Обзиром да нисам имао никаквим пропратних појава - губитка снаге, прегревања мотора, промене звука мотора, прављења милк-шејка од моторног уља или масне недељне супе од антифриза, а да су ми ситни кварови које сам имао у последњих неколико година због пропалих семеринга, о-рингова или цреваца и којекакве друге гумене галантерије, ја сам посумњао да је и ту проблем са нечим гуменим. Мислио сам да су отишли у аут семеринзи на вођицама вентила, али истовремено сам био у ребусу зашто немам уобичајен симптом тога - повећану потрошњу уља. Реално, све је било нормално, осим тог приметног "пувкања" на одушку.
Какогод, завршио сам ту сезону без дирања трактора јер сам имао којекаквих других занимација тог лета, па започео и прошлу сезону и онда при крају, у орању приметио да ми се после достизања раде температуре блесави манометар за уље - опао притисак и све се догађа у пола бара: на леру је притисак 2 и нешто ситно бара, а у раду око 2,5 бара. Када покрећем хладан мотор, притисак буде стандардних 4 и нешто ситно бара, у путу до њива 3-3,5 бара, али када радим казаљка манометра се улењи на онај дијапазон 2-2,5 бара, па сам чак и заменио тај "Телеоптиков" манометар за исти такав, сумњајући да са њим нешто није у реду, али и после постављања новог манометра, ситуација је била иста и опет без пропратних појава.
И када се пролетос овременило, договорио сам се са мајстором из моје улице и старим познаником, да ме стави на "чисту чекања", да до орања средимо трактор. И тако, дошао сам овог лета на ред код њега и испричао мајстору све то што сам запазио, па смо почели од основних ствари, замене уља, од тог полусинтетичког 10W-40 на минерално 15W-40, што по мом очекивању није променило ситуацију ни за мршку.
Потом је мајстор поскидао дизне и мерио компресију, сумњајући да је негде на усису повлачио прашину која је појела карике. И ту је све било ОК - компресија како ваља. Када су дизне већ биле скинуте, проверио их је и нису му се свиделе, па сам их носио у Панчево код Дејана Анушића. Он је заменио улошке и урадио шта је већ требало, али је потрага и достава од ко зна одакле тог одређеног типа уложака одузела недељу и више дана. Нови улошци и Дејанове руке коштале су ме око 17 хиљада.
Када је мој мајстор намонтирао дизне, скинуо је вентил деклу, да ми је да да је однесем код стругара у суседном месту, да ми направи и набије чеп, да не испада напоље, уместо пластичног чепа за уље који је био ту и како се показало, мало, да простите, по'ебо и није вршио функцију чепа. Колеге YTO-џије се сећају да сам питао да ли и они на својим тракторим имају такве чепове и које су им мере - то је било док сам тражио одговарајући чеп да га просто ту завијем. Пошто тај чеп, овако како је мотор спакован у трактор, са добрим комадом плочевине постављеним на заиста само пар сантима изнад вентил декле, нема никакву функцију (уље сипам на чеп на боку мотора), нити сам могао да нашем одговарајући, решење је било да се направи чеп и просто упресује у вентил деклу. Пан Мартин, поменути стругар, је за пет минута узео меру и од АБС-а направио и упресовао чеп и све то за ситних 500 динара.
Још док сам био на путу до стругара, овај мој мајстор ме је звао да ми каже да је нашао нашао узрок проблема кога сам описао. Он је хтео да док се ја не вратим са зачепљеном вентил деклом, прештелује вентиле, па је наишао на то што "'ебе наше коке, а није наш кукурику". Имао сам шта да видим по повратку - вентили су у вођицама имали луфта само тако! Џагнеш прстом, а све се мрда! Мајсторова претпоставка је да је кривац за то био поменути по'ебани пластични чеп на вентил декли, који је ко зна кад попустио и пропуштао прашину на главу, која је остругала вођице и вентиле да добију толики "луфт", што је могао да потврди муљ од уљем слепљене прашине на глави, испод чепа на вентил декли. Мени је тад лакнуло - квар је поуздано нађен!
Ал' беше један моменат - мајстор се спремао на море, а није хтео да ме пушта да са таквим кваром истерам трактор, него је остало да скида главу када се врати са мора и да је носим негде. И кад се после две недеље вратио, договор је пао, по његовој препоруци и консултацији (мајстора) са оним оног типа из Будисаве што има делове за "Перкинсе", да главу носим у Ковиљ, у машинску радионицу код неког Горана, чак ми је и уговорио да је носим сутрадан.
Ја главу однео у Ковиљ, они видели шта има да се ради, ја питао да ли треба ја нешто да обезбедим делове, а они рекоше да ће то они и да имају две варијанте, неке наше вентиле или оригинал "Перкинс". Ја сам им оставио да они сами одаберу шта сматрају за боље решење и оставио телефон да ми јаве када да преузмем главу. У повратку кући, по' сата касније, негде код Мола, зове ме Горан из Ковиља да ми јави да делове узимају из суседне им Будисаве (претпостављам јер је био петак, па да чим пре заврше тај посао). Истог дана, око три поподне, зове ме тај Горан да ми каже да могу да идем по главу, што сам због својих обавеза урадио, по договору са њим, урадио тек у недељу. Ови из Ковиља су из Будисаве узели вентиле, вођице, опруге, и семеринге/тефлоне, упресовали, обрадили сицеве, леповали вентиле, глацнули главу каменом или шта су већ радили и све то ме је укупно коштало 50 'иљада. Што се мене тиче - алал им ћуфта на обављеном послу!
Нисам се сетио да овима из Ковиља кажем да ми уз те делове који су им потребни за ремонт главе, узму и пар потребних дихтунга јер ми је у глави стојало да за то треба да зовем мајстор Божу Марјановића, што сам и учинио када сам чуо да ће се ови из Ковиља сами снабдети деловим који су им потребни. И зовем мајстор Божу по други пут јер првог пута, када сам га звао пре мајсторовог одласка на море, није хтео да ми шаље дихтунге јер како каже "Немој да морам да ти шаљем двапут делове, ако ти буду требали вентили и вођице!" и тада ми је ипак послао сет дихтунга јер није има посебно дихтунге главе, вентил декле, усиса, издува и шта већ има ту на глави. "Ловолов" сет дихтунга за тај мотор коштао ме је око 13 хиљада.
И то би било све од делова.... у ствари, било је још нешто потребно и то наравно, мало гумене галантерије - око двадесет пет сантима неког цревца са кривином од 180 степени на једном крају, које доводи (или одводи, шта већ) антифриз у компресор за ваздух. Такво црево су ми по узорку направили у Панчеву, у фирми "Ивон" за 1200 динара.
И онда је мој мајстор имао само да то све спакује, провери да ли и како ради, и зове ме да преузмем "хранитеља", што се и догодило овог преподнева. Пре него сам истерао трактор из радионице, лепо ми је напоменуо на шта да обратим пажњу и шта да пратим у прво време. Све то расклапање, склапање, провере и шта је већ било још, код мог мајстора су ме коштале 22 хиљаде.
И то би била читава прича са до сада највећим кваром на "Фотону", а ако треба да се извуче нека поента, то би могао да буде савет да обратите пажљу на присуство беспотребних и скривених детаља попут тог мог скривеног глинџавог чепа за сипање уља на вентил декли, да вам беспотребно не избију паре из џепа.