Elixir Zorka Sabac mineralna djubriva

Shale pa valjda znas da citas formulacije 33-34% N +/-0.5% i 20% N i 24 % S . Sta sam lose objasnio? Ne mozes samo pitati koliko da rasturim .... da bi dobio povratnu informaciju treba da das podatke .
 
Nikola hvala na odgovoru.

Dragane, naravno da u Amosulfanu ima manje azota ali tu je i ovaj sumpor koji valjda treba da teškopristupačni azot pretvori u lakopristupačni, ako sam ja dobro razumeo? Pa pitam koliko taj sumpor može da nadomesti, tj da li mora ovog amosulfana da se baca više? Analizu neradimo, jesenas bačeno 100 kg negde eliksirove 15 a negde ruske 16... rokovi setve 08.10., 27 do 29 10.
 
Odgovor je malo teze dati , neki strani izvori kazu da je moguce da se odredjeni procenat N mobilise iz zemljisnih rezervi ali se ja ne bih bas pouzdao dok se ne ispita . Te rane rokove setve mogu slobodno u prvoj prihrani da se rade sa Ureom + amosulfan u drugoj. Treba ti oko 100-110 kg cistog N po hektaru u prihrani.Znaci prva sa ureom oko 80 kg N/ha -100 kg urea po kj + 100 kg /kj amosulfan
Ove kasnije rokove AN/San 130 /kj + Amosulfan druga prihrana 100 kg /kj Dovoljno azota dovoljno sumpora sa tim osnovnim djubrenjem.

Послато са GT-S7500 користећи Тапаток 2
 
Nevidim neku smisao UREJE u prihrani pšenice,jer treba dosta vremena da se pretvori u usvojiv oblik,a hrane treba dok se prolepša vreme,a nije preporučljivo bacati ureju dok temperature nisu konstantno u plusu
Molim stručne kadrove za objašnjenje,jer sam ja ipak mašinac i neuki seljak :ppozdrav:
 
Ako se pogodi idealan "tajming" i vremenske prilike , ureina prednost bi bila kao najjeftinija količina azota za te pare. Isto neuki seljak,.
 
mindjušar je napisao(la):
Nevidim neku smisao UREJE u prihrani pšenice,jer treba dosta vremena da se pretvori u usvojiv oblik,a hrane treba dok se prolepša vreme,a nije preporučljivo bacati ureju dok temperature nisu konstantno u plusu
Molim stručne kadrove za objašnjenje,jer sam ja ipak mašinac i neuki seljak :ppozdrav:
Kliknite za proširenje...
Ekseprimentisao sam ja i sa sanom i sa ureom, i nema tu neke razlike. Prehrana u dva puta, titranje jaja i na kraju isto i tamo gde je dobila
jednom ureu. Naravno u jesen dobije npk sa dodatkom uree. Mislim da se teorija i praksa cesto nepoklapaju.
 
Caka je sto je dao skoro dovoljno azota u osnovnoj obradi a psenica mu je sigurno u zavrsnim fazama bokorenja. Sto kaze Momo Urea je najjeftiniji izvor N ...ako ona dobro izgleda ,a parcela je u dobroj kondiciji i sa humusom oko 2,5-3 % moze urea . prosle god sam radio jednu parcelu 10 kj samo 1 put prihrana ureom 120 kg / kj i imao 4200 po jutru .. stedeo na drugoj prihrani a dao vise na zastitu. I kada temperatura krene u + psenica se nece odmah aktivirati , potrebno je da temp zemljista bude u + tri -cetiri dana. Sa dobrim tajmingom moze se ubosti lepo. Za psenice na pocetku bokorenja i do sredine mora ici AN u prvoj prihrani.

Послато са GT-S7500 користећи Тапаток 2
 
Mora se samo umreti, bar mi smrtnici, a da se u prvoj prihrani mora samo anom to nisam siguran. Nasa zadruga je recimo prosle godine posle Nmin analize dobila preporuku od PS Novi Sad da ide prvu prehranu sa 100 kg/ha uree, a drugu po potrebi sa sanom. Drugu nisu ni radili jer je Nmin analiza pokazala da ima dovoljno lako pristupacnog azota u zoni korena biljke. Dakle ovu preporuku je iradila strucna sluzba, a ne bilo ko.
 
Radio sam ja uvek sa ureom i prvu i drugu prihranu i koliko vidim rezultati ne izostaju (ph zemljište 7-8,5) e sad negde zbog zemljišta mora kan,san,an, azot pšenici treba dodati i ujesen da bi se što bolje razvila i izbokorila a i vreme setve je bitno, nemogu one u novembru i decembru da stignu da se razviju kao iz optimalne setve upravo da ih hranimo na kašikicu (mada umu da budu bolje od ovih u optimumu, više volim na vreme da obavim setvu nego da mislim šta bi bilo kad bi bilo) tako da je kod tih kasnijih setvi teško pogoditi šta od prihrane (koji oblik azota) njoj godi, po meni bolje je ujesen dati malo više azota tako da kad krene sproleći vegetacija ona ima hrane dok nestigne prihrana pošto ni ona nije odmah dostupna ma koji oblik azota bio, sad će neki reći ako bacim ujesen više azota ispraće ga kiša u veće dubine, hoće možda u baš peskovitim zemljištima i lako propusnim ali u većini neće sigurno.

Ja sam uradio n-min analizu i mislim da neće trebati veće količine azota u prihrani ali videćemo.
Ja malo možda davim al šta ću, mora neko:osmeh:, toliko od saleta. Izvinte za :off_topic:.
 
Pozdrav svima.
Narode, kada koristie ureu u jesen racuna se da je ona ostavila neke kolicine azota za proleće (to vole oni koji oru pa onda se razlažu ostaci itd. - to nije tacno). Urea uneta u jesen treba da služi naročito kod osnovne obrade da unese nešto azota kao rezervu u dublje slojeve. U "normalnom" svetu poljoprivrede to se radi anhidrovanim amonijakom i opremom. U Evropi ne i kod nas ne.
Ako koristite Amosulfan ne vidim potrebu da pšenici koja vole više N od S dodajete toliku količinu S. To neka Dragan potroši na uljanoj repici i sam zna da će efekat biti odličan u odnosu na pšenicu. Količina S koja padne kišama u nas dovoljna je da obezbedi S za proizvodnju pšenice, dok zemljišta kod nas ne pokazuju nedostatak. Proizvodnja ovakvih đubriva u nas ima smisla ako se seje bar 500,000 ha uljane repice i slačice zajedno.
Onaj ko je kupio AN pa se zgrudvao nije dobro skladišten jer ako je ot bilo loše ili ako je od prošle godine nema šanse da ga razlupaš. On upija vlagu momentalno ako ima rupica za to i eto kamenja.
Rana primena uree sada kada je sve u mirovanju. E pa dragi moji neću da se ponavljam. Ako vašu pšenicu stavljate na "infuziju" onda se i vi stavite! E tako.
Pozdrav svima.
Gariša.
 
Citiram knjigu iz Agrohemije profesora dr Momčila Ubavića i prof. dr Darinke Bogdanović .

"Na biljkama se retko uočavaju simptomi nastali nedostatkom sumpora usled povećanog sadržaja SO2 u atmosferi , u industrijskim rejonima. Godišnje količine sumpora koje sa padavinama dospevaju u zemljište su od 10-40 kg S."

E sad ono što je pitanje, je kada su radjena ta istraživanja Ivović 1974.god. Osjek 37 kg, Priština 7,6 kg, Prizren 13,9,Mitrovica 37,2 (nije navedeno koja Mitrovica,verovatno Kosovska zbog rudnika ),kao industrijski region i ekstrem naveden je Bor sa 200 kg . Dakle, za proizvodnju 7 tona /ha pšenice potrebno je oko 30-35 kg S, kukuruza sa 10 tona/ha oko 60 kg . Uzmimo u obzir ondašnju jačinu industrijske proizvodnje i broj fabrika i današnju, kao i sve one zakone koji su uvedeni o čistoći otpadnih gasova i ugradnji filtera u dimnjake. Po mom mišljenju odredjenim regionima definitivno ne treba toliko S preko djubriva npr. šira okolina Pančeva (Naftna industrija Srbije ,a i BG je blizu). Sa druge strane apsolutno neindustrijalizovani rejoni kao što je npr. sever Bačke sa malo velikih gradova ili srednji Banat, čak jednim delom i južna Bačka. U svakom slučaju, na alkalnim-karbonatnim zemljištima ima još jednu ulogu ,više zemljišnu nego što hrani biljku, a to je snižavanje pH i vezanje Ca u gips i oslobadjanje blokiranog P. U principu može samo da pomogne.

Što se tiče Ureje, svestan sam da volatizira... i da gubici mogu biti i do 30 % (neki izvori kažu i više,ali uzmimo kao pandan) lepo sam nagovestio, gde je korišćeno pri osnovnoj obradi oko 40 -50 kg N ,a rani i srednji rokovi setve ,parcele u dobroj kondiciji i pšenica pred kraj bokorenja može da se koristi i Urea pod uslovom da se pravilno korisiti tj. da se volatizacija smanji na što je moguće manji nivo. Pod ovim mislim ciljana prihrana prema vremenskoj progonozi ,pre nekih padavina . Svestan sam da onaj ko radi veće površine neće moći na svim parcelama ovo da ispoštuje,tako da u svakom slučaju ostaje AN ,San , UAN i Amosulfan kao neko realno rešenje.
 
Au, bog te vido čoveče, napravste nauku. Šalim se naravno, u jednu ruku to jeste nauka, jer su đubriva skupa i nisu da se bacaju tek tako... U svakom slučaju hvala svima na koji su pomogli odgovorima, mislim da ću ipak tražiti SAN, a ako ga nenađem onda amosulfan kao neko rešenje.
 
Dobro sad meni vise nista nije jasno. Da li je PS Novi Sad dala pogresnu preporuku da se prehrani prvi put ureom, ili sta ?
 
Meni danas stigao kamion AS direktno sa trake,kazu da je guzva poprilici,vuce se za Madjarsku,Bosnu,Hrvatsku.
 
Svaka parcela,region, proizvodna godina je posebna prica ...nemozemo se bas frljati sa preporukama nasumicno. Uostalom preporuka na slepo je informativnog karaktera.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh