Poštovani,
Meni se lično više sviđa bezbojni ED ali nije od velikog značaji. Ne obraćajte pažnju na to (dok god obojenje nije jakog intenziteta, jer ED se u ne boji, a ne bi trebalo da se skladišti sa bojenim derivatima; tek jako tamna boja znači loš kvalitet)
Dodatak:
Boja dizel goriva (i uopše goriva) nije znak kvaliteta, makar u kategoriji po propisima. Benzin bi doduše (ako se ne farba) MORAO da bude bezbojan, ako je kvalitetan (takav je u poslednje vreme) ali dizel može biti i blago žute (zlatkaste) boje (pa i neke od nijansi koje ste naveli). Naravno bezbojan dizel uliva više poverenja ali ne mora nužno da bude bolji. Oni sa blagim obojenjem takođe mogu biti visokog (Euro 5) kvaliteta. Boja zavisi od načina prerade (isti teh. proces, možda mala korekcija parametara u zavisnosti od vrste) i vrste nafte koja se prerađuje. Dakle i obojeni ne mora da ima sumpora više od 10 ppm ili cet. br. manji od 50, a kamoli nešto drugo.
Sa druge strane, bitnija je prozirnost goriva (što nema direktne veze sa bojom) jer blaga mutnoća može ukazivati i na višak vode i drugih primesa (potencijalnih taloga).
I na kraju, ni boja a ni kvalitet (u smislu sadž. sump. i/ili cetanskog broja) ne garantuju npr. otpornost na niske temperature (samo kom. hem. sastav koji se ne daje u specifikacijama), baš (ili čak?) se na bezbojni ED par ljudi žalilo prošle godine (na planinama i oko -20, neki i na -15 ali je pitanje da li je samo toliko bilo a -20 je ionako granica "izdržljivosti").
Da podsetim da je i ED (možda i više) podložan razvoju mikroorganizama ("alge" (plesni), bakterije). Do pojave može doći i ranije od gore navedenih rokova (naročito ako do goriva dopire kiseonik). Za duža skladištenja (naročito kada se kontejner (bure) ne potroši iz jednog) preporučuju se aditivi protiv mikroorganizama i/ili za stabilizaciju goriva pri skladištenju (Liqui Moly ima obe vrste).