Bio sam za prošli vikend na sajmu vina, i pošto je ponuda vina dobra kao i svake godine i to sam solvirao, iskoristio sam priliku da probam neke rakije koje su mi zapale za oko.
Nebi bilo realno da sam naišao na loše na takvoj manifestaciji, ali nemogu se oteti utisku konfekcije, odnosno špiritusa sa pažljivo dodatim aromama i taninima iz buradi.
Mnoge su bile više vinjak nego rakija.
Takođe, razgovarajući sa tehnolozima, konstatovao sam da je primetan nedostatak požeške/madžarke koja se ipak smatra apsolutno neophodnom za dobru srpsku rakiju.
Vidim u prospektima pojedinih sastav: 10% požeška, 30% čačanska rodna, 60% sterlej. Za šećer, kvasac i ostalo nema ništa..
Мало сам проучавао када сам истраживао о томе да у локалној продавници може да се купи виски а не може да се купи шљивова препеченица.
Наравно проблем је у недостатку шљиве тј. плодова за справљање кљука. А можда и има довољно само дестилерије неће да иду сељацима на ноге. Плус, пожегача успева на висини али срБска села тамо одумиру.
Све је то само производ странпутице у коју нас је увукао и наметнуо увозно-извозни лоби. Сељаци су хиљаду пута варани путем цене откупа и онда саде стенлеј који служи за све а није низашта. И онда се са једном таквом неквалитетном сировином покушава да се створи само количина у купажама. А и та количина онда оде у специјалне серије у добру флашу и амбалажу и онда нема довољно за маркете.
Наравно и тржиште ракије није уређено све док на сваком ћошку у флаши кока коле може да се купи ватрена вода нико неће купити ракију у продавници.
И док нам се колективно сервира да ватрена вода мора да буде ''да те изује'' нећемо даље од те флаше кока коле на жутом колондезу од јелен пива. Док не престанемо да лочемо а почнемо да уживамо у ракији нећемо даље од ове тачке.
Мислим да је, сад нисам сигуран, али је било неке приче да се казани запечате удар на слободу човека и пољопривредног пољопривредника али то успешно ради у Словенији.
Колико сам упознат омогућено је да испеку ракију коју пошаљу на анализу и онда је флаширају са налепницом. Имају право да продају у локалном селу и испред куће. И да слободно поклоне пријатељима и родбини. Сад колики је лимит нисам сигуран и да ли морају да имају акцизну маркицу.
Колега
@tine нам у овом помогао а можда је и писао о овоме.
Све би то могло и код нас наравно без да се казан запечати.
Што значи да би први корак био да се не сме продавати ракија без налепнице, само у стакленој амбалажи а да се у кафићима, ресторанима и кафанама продају ракије из дестилерија.
Али то је само пуста теорија..