Da li spaljujete žetvene ostatke

[milossoumi]

svakako da ima efekta manje,ali itekako ima,trebace ti samo nekoliko sezona vise da bi popravio strukturu zemljisa,samo nikako ne pali,ako baliras ostavi barem pola u njivi i za neku godinu videces napredak,po mom iskustvu za tri-cetiri godine,a promene su ocigledne nece ti promaci,sto u laksoj pripremi u setvi,sto u oranju,sto u rodu,ipak se potrudi da bacis koliko toliko ureje u brazdu...

 

[Djole71]

kakv je efekat ako se zaore masa kukuruzovine a ne baci se veštak pod brazdu nego u proleće

Ako zaoravas veliku biljnu masu,a ne bacas vestacko djubrivo odma,dobro bi bilo da masa pokisne pa da je zaores mokru ili polu mokru.Pre dolazi do pocetka razgradnje-truljenja,a sa pogodnom temperaturom i pojacan rad mikroorganizama..Posle odredjenog vremena 2-3god primetices bolji efekat...Laksa obrada
zemljista.....izvrsis analizu itd.

 

[Krlemrle]

pa oprosti na mom neznanju ali tako su mi rekli,znaci sa hektara sam isterao 11 tona mozda i malo jace,tad je sejan 704 zemun polje hibrid,cini mi se da je podatak od trideset tona dosao od nekog strucnog lica al nemogu da se setim,al nije iz moje glave,a kolicina ostataka je bila velika tako da sam poverovao u to,e sad ako gresim izvinite na losim podacima,ali sve sto sam rekao ostalo stojim iza toga,jer je to moje licno iskustvo,pogledacu na nekom sajtu ili pitati agronoma,ali ako sa 1 hektara izvucu 50 tona silaze sa hibridom 704 koji ovde daje najvece prinose iz nekih razloga mu odgovara ovaj kraj,odbi deset tona na zrno i dese tona na vodu,ostaje trideset tona tako da mi je to logicno al ajd da vidimo sta kaze agronom pa ti javljam
inace vise ne sejem 704 jer kasno stize,pa nemogu da sredim za psenicu i slicno,a sporo se susi pa ga nekad i do februara nemogu kruniti,inace kod nas jos nije tako nesto rodilo kao 704 sto se tice prinosa po hektaru

Drugo je silaža, tada se skida u zeleno. Zelena stabljika je daleko teža od suve. Eksperiment je moja omiljena naučna metoda - probaš pa vidiš. Probaj da podigneš snop zelene kukuruzovine, pa uporedi sa težinom snopa suve kukuruzovine podjednakog obima! Za ostalo se slažem.


---------- Poruka napisana u 20:39 ---------- Prethodna poruka je at 20:27 ----------

Ako zaoravas veliku biljnu masu,a ne bacas vestacko djubrivo odma,dobro bi bilo da masa pokisne pa da je zaores mokru ili polu mokru.Pre dolazi do pocetka razgradnje-truljenja,a sa pogodnom temperaturom i pojacan rad mikroorganizama..Posle odredjenog vremena 2-3god primetices bolji efekat...Laksa obrada
zemljista.....izvrsis analizu itd.

A ako na primer baciš MAP(12:52:0) ili DAP(18:46:0) preko ostataka pa zaoreš? Da li u tom MAP-u ima dovoljno azota da potpomogne truljenje organske materije ili mora baš UREA da se doda MAP-u u tu svrhu? Svakako, bez MAP-a ili DAP-a pod zimsku brazdu na parcelama koje ja obrađujem ne može.

 

[CVEJA Po]

Ja sam mlad poljoprivrednik ali,otkad ja radim poljoprivredu i pamtim mi nikad nismo palili ni kukuruzovinu ni slamu(to najvise sejemo).Jedino je prosla godina bila izuzetak i morali smo da spalimo kukuruzovinu,taluzinu da bi sejali zito zato sto je zemlja bila BETON!Na tin njivama gde je paljeno je vidno losije zito nego na 2 na koje nije paljeno.

 

[Djole71]

@Krlemrle
Sve je bolje nego nista-mislim na vestacko djubrivo.100kg Map-a(12:52:0)sadrze samo 12kg aktivne materije azota DAP koji si naveo 18kg,a 100kg ureje sadrzi 46kg
aktivne materije azota u karbamidnom obliku...
Ja sam jesenos bacao MAP (10:46:0) i (12:52:0).....,cim je pala kisa uzorao.(kukuruziste)

 

[CVEJA Po]

Ja radio analizu zemljista i u preporuci pise da u zaoravanj ide:
psenica 11:52:0--- 200kg
soja 15:15:15---300kg
kukuruz 10:30:20---350kg
suncokret 15:15:15--300kg

 

[Krlemrle]

Zato se i radi analiza da ti preporuče šta je za konkretnu njivu i za koju kulturu potrebno u kojoj meri. Kod mene analiza kaže da ide MAP za svaku kulturu pred osnovnu obradu i UREA u proleće, samo su različite količine u pitanju. Mene je samo zanimalo da li ako zaoravam masu mogu da bacim samo taj MAP ili moram i da dodam pre oranja i neki deo od predviđene količine UREA koju bih inače bacio u celosti na proleće. Problem kod preranog unosa azota je taj što se azot lako kreće po vertikali, odnosno prodire u dublje slojeve, za razliku od fosfora i kalijuma koji se lenjo kreću po vertikali.

 

[milossoumi]

koj bre map i dap,de vi odoste,mozete to meni da pricate,sto znam i razumem,i zagovaram analizu zemljista,al dodji u moje selo kod Kragujevca,ima da te gledaju ko ludaka,pa ovde u prodaji ima samo KAN,UREA,15-15-15,AN i 16-16-16,i nesto po deset kila dzacici sa manje azota za voce ujesen,a to djubrivo o kome vi pricate ovde vidjeno nije,pa i to je razlog zasto zaoravam ostatke,mada mi kolega koji se bas razume oko struktura zemljista kaze da bez ureje 100 kg\h pored NPK u brazdu za kukuruzovinu nema nista,i to vazi za ove nase smonice,e sad za vojvodjanske zemlje kaze da je dovoljno i tri sesnestice zbog vise mikroorganizama koje ima i bolje mikroklime tokom zime,danas sam posejao kukuruz u njivi o kojoj sam vam pricao,prvi put u zivotu sam terao valjak trecom brzom,a da mi traktor ne poskoci,zemlja je ko pesak,utanja pola tocka od imt 558,a kad sam je poceo raditi to je bilo ko beton i ako je jesenja brazda,treca spora oranje,pa tanjiraca,pa drljaca,pa filozofija da RUDNE MALO,i opet busike po njivi,sacuvaj boze,znaci uz UREU i ostatke tacno tri godine od betona do peska,i jednom sam izvuko kravlju osoku,da ne zaboravim,100m3 na hektar.,prosle godine na onu susu imo sam 7t psenice,a u toj njivi kad sam je kupio ni trava nije htela da raste vise,samo zazeleni u prolece,i cim leto pocne zuteti,za celu godinu izraste 15cm,toliko o zaoravanju ostataka i mom iskustvu

 

[bojcetic]

Citajuci vase komentare moracu na jesen da cuvam kukuruzista da mi ih ne upale Kod nas "obojeni" pabirce i zapale njivu, da bi lakse videli gde je kukuruz. Proslu jesen nisam zaoravao Ureu, ali jesam kojekakve NPK formulacije. Ove jeseni ce definitvno inovacija biti dopuna sa 100kg/ha Uree.

 

[milossoumi]

e sad jos jedan nacin da se zemlja poboljsa je sejanja perka ili uljane repice i zaoravanje istih u ranoj fazi,ja to nisam radio,samo citao o tome,po knjizi to se radi kao druga setva u godini posle psenice,al sam zaboravio detalje,uglavnom ako si vec primoran da palis ostatke,onda moras da radis ovo,zemlja u sumadiji i ako je losijeg kvaliteta,ima jednu osobinu da na susama kao prosle godine puca do metar u dubinu,i tako uvuce vazduh,i nema zbijanja kao kod mekih i humusnih zemlja u vojvodini,tako da je zaoravanje ostataka za vojvodinu vise znacajno zbog zbijanja zemljista,nego li kod nas koji isto to radimo zbog strukture,ipak iz iskustva mog prijatelja uljanu repicu moras poprskati totalom pa za tri dana je zaorati inace nemozes je iskoreniti iz njive,opet kazem da ovo radio nisam ali posle skidanja psenice sejem perko i probam pa cu pisati sta sam uradio i kako,a bojceticu ureju tri godine pa batali,bacaj nesto sa manje azota,ureja posle samo zakiseljava zemljiste,i ako sam vam bio od koristi dragomi je,to mi je bila namera,a ne da se pravim pametan,jer skupo su mene kostala ova iskustva koja vama prenosim u nekoliko sazvakanih recenica

 

[Krlemrle]

e sad jos jedan nacin da se zemlja poboljsa je sejanja perka ili uljane repice i zaoravanje istih u ranoj fazi,ja to nisam radio,samo citao o tome,po knjizi to se radi kao druga setva u godini posle psenice,al sam zaboravio detalje,uglavnom ako si vec primoran da palis ostatke,onda moras da radis ovo,zemlja u sumadiji i ako je losijeg kvaliteta,ima jednu osobinu da na susama kao prosle godine puca do metar u dubinu,i tako uvuce vazduh,i nema zbijanja kao kod mekih i humusnih zemlja u vojvodini,tako da je zaoravanje ostataka za vojvodinu vise znacajno zbog zbijanja zemljista,nego li kod nas koji isto to radimo zbog strukture,ipak iz iskustva mog prijatelja uljanu repicu moras poprskati totalom pa za tri dana je zaorati inace nemozes je iskoreniti iz njive,opet kazem da ovo radio nisam ali posle skidanja psenice sejem perko i probam pa cu pisati sta sam uradio i kako,a bojceticu ureju tri godine pa batali,bacaj nesto sa manje azota,ureja posle samo zakiseljava zemljiste,i ako sam vam bio od koristi dragomi je,to mi je bila namera,a ne da se pravim pametan,jer skupo su mene kostala ova iskustva koja vama prenosim u nekoliko sazvakanih recenica

To sa uljanom repicom ili perkom(stočnim keljom) ne bih preporučio jer su u pitanju ozime kulture, pa mogu posle da ti se pojave kao korov u toj njivi. Tačno je da su te biljke osetljive na herbicide, ali zašto to sebi raditi. U tu svrhu zelenišnog đubrenja ja bih preporučio slačicu koja je isključivo jarna kultura i izuzetno je osetljiva na niske temperature, tako da zimi(pod uslovom da je zima zima) sigurno izmrzava.

Drugo, to sa ispucavanjem zemlje u potpunosti važi i za Severni banat gde je zemlja i ako u glavnom plodna, u isto vreme glinovita i izuzetno teška(Moj kraj je neka druga Vojvodina, ne ona koju znate), ali se ne slažem da to pucanje potpomaže aeraciju zemljišta jer između pukotina je zemlja jednako zbijena kao i pre otvaranja pukotine u koju možeš pesnicu da gurneš i zna da bude duboka do jednog metra.
Važno je da zemlja diše, a to mogu samo rastresita zemljišta. Aeraciju teških zemljišta potpomaže jedino zaoravanje što je moguće više organske materije i češća obrada, tj razbijanje monolitne strukture(plitko oranje strništa pa ponovo duboko u jesen, obavezno špartanje i zagrtanje širokorednih useva bez obzira na eventualno odsustvo korova itd.)

Što se tiče uporne upotrebe UREA i zakišeljavanja zemljišta, to kod mene u Banatu ne predstavlja problem jer je većina obradivih površina alkalna. Tako da se opet vraćamo na isto - analiza i samo analiza, ništa od prilike. I zaoravajte što je moguće više krtoga, škoditi neće!

---------- Poruka napisana u 13:26 ---------- Prethodna poruka je at 13:14 ----------

Citajuci vase komentare moracu na jesen da cuvam kukuruzista da mi ih ne upale Kod nas "obojeni" pabirce i zapale njivu, da bi lakse videli gde je kukuruz.

I kako planiraš da je sačuvaš? Ja preporučujem tanjiračom, da li neko ima možda i bolji, jeftiniji predlog?

 

[bojcetic]

@Krlemrle
Upravo tanjiracom. Posle skidanja useva prodjem tanjiracom da pomesam zemljiste sa kukuruznim ostacima. Ostavim neko vreme da odlezi, bacim vestak za sledecu kulturu i sve to zaorem.

 

[dukej]

Ja nemam ni traktor, a ni tanjiraču kadre za ovaj posao. Zato sam razmišljao o nekom manjem malčeru, jer ako je masa dobro usitnjena, da nema dužih komada kakvi sigurno ostaju iza tarupa berača ili kombajna, mislim da ne bih imao problema da zaorem takvu masu, pa makar bila debela i više nego što ostaje iza tarupa. Znam da malčer prilično srče goriva, al' negde moram platiti ako hoću da zaorem masu. Jedino me je strah da neko ne upali njivu nakon što ja već odem u trošak. (Ranijih godina sam ja morao sam da upalim svoju njivu, doduše uvek uz obražđivanje njive plugom, a u poslednje vreme je najčešće zateknem već upaljenu.)

Kolike su cene malčera, i koliki malčer bi došao u obzir za traktor od 60ks? Naravno, malčer bi se koristio isključivo za malčiranje žetvenih ostataka, a ne za šiblje i drvenaste izdanke.

 

[Krlemrle]

Malčer te neće spasiti od paljenja, a za da pomeša ostatke sa zemljom i učini ih nezapaljivim dovoljna je i laka tanjirača.

 

[Farmer II]

Mislim da je za 560 optimalni tarup od 3 reda, posto fergusoni vuku od 2 reda. Najbolje je npr poselpodne istarupati i sledeci dan ujutru to uzorati, jer bolje se sitni masa kad je uprzena nego kad je vlaznija, a sutradan je lakse orati po hladovini, nego poslepodne kad upece sunce.
Tanjiraca da bi to izmesala sve treba da bude vucna , npr v 22 ili v24, diskovi 56 cm.
560 ce s tarupom da uradi vise i potrosice manje goriva i vremena

 

[dukej]

Malčer te neće spasiti od paljenja, a za da pomeša ostatke sa zemljom i učini ih nezapaljivim dovoljna je i laka tanjirača.

Ako mi malčer usitni masu da nemam pojedinačne komade duže od 20-tak cm, onda je mogućnost zagušenja mnogo manja nego kad postoje dugački komadi koji se ispreče i postaju prepreka za prolazak mase pa dolazi do gušenja pluga. A sa lakom tanjiračom nisam baš siguran da može efikasno izmešati masu sa zemljom, pogotovo ako je masa velika. To nekad ne polazi za rukom ni onima koji rade sa vučenim tanjiračama, npr. ako je masa jako suva i "naduvana".

 

[sremac88]

Ja sam predprošle godine radio kukuruzovinu malčerom, i bilo je odlično urađeno.Kukuruzovina se pretvorila gotovo u piljevinu, jedini je problem što kukuruzovina mora biti suva jer ako je mokra hoće da zaguši malčer.Taj vaš 560 bez problema može da radi sa malčerom od 190 cm, jedino je problem što su malčeri skupi.Nov malčer tog zahvata košta od 2700-3000 evra kako gde, a polovan je jako rizično kupovati pošto je uglavnom takav malčer pred krajem svoje radne karijere, bar ono što sam ja mogao da nađem.Kad se uradi malčerom bez problema se zaorava i ne guši se plug.

 

[galki]

meni kukuruzovina ne predstavlja problem ako nema poponca (slaka) sa lakocom je zaoravam

 

[Krlemrle]

Ja ne govorim o upotrebi tanjirače u cilju lakšeg zaoravanja nego sprečavanja spaljivanja mase od strane neovlašćenih sakupljača ostataka. Garantujem da laka tanjirača može da učini ostatke manje zapaljivim, ali i da uništi preostale klipove koji su mamac za pabirčare.
Ja sam do sada radio lakom, nošenom V-tanjiračom. Verujem da može i X za toliko da napravi rusvaj da spreči paljenje.

 

[pidikanac]

ja ne palim žetvene ostatke jer su mnogo pametniji i stručniji ljudi došli do zaključka da ako si upalio žetvene ostatke ti si automatski " spalio " i 133kg/h čistog azota tako da je čista glupost paliti kada se to može zaorati i iskoristiti neki ljudi se trude da posejeju sudansku travu ili neku drugu biljku i da izvrše zelenišno đubrenje a ja koi imam šta da zaorem to ne uradim jeste da se kukuruzovina malo teže zaore ako nemaš malo veći plug i oranje može biti i malo ruzno ali sve je to ništa naspran onoga šta se time dobija