Chat u Živinarstvu 4

Kakva je situacija sa izvozom pilica, kad bi se izvezlo npr u Rusiju da li bi bila veca zarada?
 
Filip Car Bajic je napisao(la):
Kakva je situacija sa izvozom pilica, kad bi se izvezlo npr u Rusiju da li bi bila veca zarada?
Kliknite za proširenje...
Sigurno da bi potraznja povecala cenu,al kako stoje stvari nista od toga.Rusi traze sigurnu isporuku i garantovanu cenu za minimum 5 godina.U ovoj drzavi se ne zna,sta ce biti sutra.Drzava naravno ne garantuje ugovore te vrste,kao sto je slucaj Nemacka -Rusija,gde je drzava nadoknadila stetu farmerima,nastalu ruskim kontrasankcijama.Kod nas toga nema.Subvencionisu se samo proizvodjaci sa zapada,za sve i svasta,a mi smo prepusteni sami sebi.Koliko smo mocni,dobro nam i ide.::jako_besan::
 
755ab67dfc8a495dca1a4475c8d6cfaa.jpg

Jaja od domaće guske i od Saseks koka


Sent from my iPhone using Tapatalk
 
Beograd, 17. april 2018.
Izvor: Večernje novosti

  • Upotreba antibiotika u uzgoju živine u svetu van kontrole, cilj je što jeftinije meso. Nadležni ističu da je strah bespotreban, jer su kontrole redovne
Trebalo bi da se koriste samo u borbi protiv bolesti, ali se u uzgoju živine i stoke antibiotici često upotrebljavaju bez kontrole. Cilj je dobiti što jeftiniji proizvod. Nadležni tvrde da u Srbiji nisu zabeleženi slučajevi pojačane upotrebe lekova na farmama, ali zato na naše rafove stižu tone mesa iz uvoza. Najveći rizik krije se u švercovanim polutkama i malim farmama koje su nevidljive za inspekciju.U Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede naglašavaju da naše zakonodavstvo iz oblasti bezbednosti hrane i zdravstvene zaštite životinja i celokupne kontrole od farme do stavljanja na tržište, uključujući i uvoz, daju visok stepen sigurnosti da je hrana koja je dostupna krajnjem potrošaču bezbedna.- Kontrolisana upotreba antibiotika počinje dobrom proizvođačkom i veterinarskom praksom na nivou farme - kažu u Upravi za veterinu. - Kod lečenja životinja, gde postoje kliničke indikacije za primenu antibiotika, veterinar propisuje vrstu i količinu antibiotika, kao i vreme karence, odnosno vreme koje je neophodno da prođe od trenutka aplikacije leka do stavljanja mesa u promet, kako se ostaci antibiotika ne bi našli u mesu živine. Kada živina dospe u objekat za klanje, subjekat u poslovanju hranom je u obavezi da vrši periodično ispitivanje mesa živine na prisustvo antibiotika.Tehnolog Borko Vukajlović, međutim, smatra da u Srbiji tržište još nije dovoljno regulisano.- Industriju živinskog mesa porede sa automobilskom, po sofisticiranosti, tehnologiji i konkurenciji - objašnjava Vukajlović. - Vrhunski kvalitet proizvoda obezbeđuje integrisani lanac proizvodnje, gde proizvođač mesa i proizvoda pokriva ceo proces, od jaja, preko inkubatora, proizvodnje stočne hrane, kontrole, prerade mesa i proizvodnje prerađevina, pa do distribucije.Doktor veterinarske medicine Nikola Rokvić, iz Odeljenja za ispitivanje namirnica životinjskog porekla i hrane za životinje u Naučnom institutu za veterinarstvo Srbije, kaže da svi proizvođači moraju da zadovolje zakone Republike Srbije u pogledu bezbednosti hrane, ali da ipak ima i onih koji ne postupaju u skladu s propisima.- U proizvodnji hrane neophodna je kontrola "od njive do trpeze", odnosno kad je meso u pitanju, od matičnog jata do potrošača, što obuhvata kontrolu sirovine, procesa proizvodnje, gotovog proizvoda, distribuciju i uslove čuvanja - kaže doktor nauka Jasna Kureljušić iz Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije.NAJBOLjI - NAJGORI
Apsolutne kontrole nema ni u razvijenim zemljama. Tako je u piletini u Britaniji pronađen rekordno visok nivo superbakterija otpornih i na najjače antibiotike. U Nemačkoj su pre nekoliko godina u piletini iz masovnih uzgajivališta našli klice "imune" na antibiotike. U Hrvatskoj je pre dve godine otkriveno da se pilićima povećava težina tako što im se u batake ubrizgava slana voda ili životinjski otpad.Iz regiona je pozitivan primer Slovenija, gde je upotreba antibiotika u živinskoj ishrani svedena na najmanju meru. Neslavni primeri u Evropi su Kipar, Španija, Italija, Mađarska, Belgija...
 
Nedavno je jedna od najvećih evropskih kompanija koja se bavi živinarskom proizvodnjom –PHW – Gruppe iz Nemačke potpisala strateško partnerstvo sa izraelskom start-up kompanijom Super Meat. Oni planiraju da proizvode pileće meso bez uzgoja i klanja životinja. Da li je to moguće?
Pomenute kompanije žele da ekstrahuju stem ćelije iz živih pilića i da proizvode čisto meso tako što će te ćelije uzgajati u idealnim uslovima u laboratoriji. Peter Weshjohann iz PHW grupe kaže da će na ovakav način kompanija u potpunosti ispoštovati koncept dobrobiti životinja i ojačati svoju ponudu veganskih proizvoda. Oni veruju da će se u bliskoj budućnosti u potpunosti savladati tehnologija proizvodnje ovakvog mesa po pristupačnim cenama. Naravno, potrebno je da se postigne i zadovoljavajući miris, ukus i tekstura, što ranije nije bilo moguće, iako je bilo pokušaja.
Druga opcija je da se stvori adekvatna biljna zamena. Primenom najsavremenije tehnologije do sada je ostvaren značajan napredak u pravljenju biljnih zamena za meso koje imaju dobru teksturu, ukus i nutritivnu vrednost koja može da parira mesu. Ipak, ostaje da se vidi da li će ovakvi proizvodi biti prihvatljivi za potrošače, jer činjanica da su veštački proizvedeni sigurno ne ide u prilog ljubiteljima zdrave hrane.
 
branko je napisao(la):
Možda i ti treba da prilagodiš tvoje kilaše takvoj proizvodnji. :osmeh:
Kliknite za proširenje...
Dok sam ja ziv,moja deca ce jesti one uzgajane po mojoj recepturi.Te sinteticke nek jede ko mora,ili je dovoljno lud,ako ne mora,a jede. :osmeh: Sve u svemu,to je veoma zalosno.Ljudima ce biti prikazano,kao provereno i toboz bakterijoloski ispravno.Mocice da se drzi van frizidera.Bice ne pokvarljivo_Ono sto bakterije nece,nebi trebali ni ljudi. :haha:Sve sto nije Bogom dano,a priroda je savrsenstvo,za mene je lose.A sto se neki igraju stvoritelja,nek za isto ispastaju.::samo bes::
 
Зна ли неко која живина једе скакавце? Ове године сам имао праву најезду па да се припремим за следећу.
 
YT1RDI je napisao(la):
Зна ли неко која живина једе скакавце? Ове године сам имао праву најезду па да се припремим за следећу.
Kliknite za proširenje...
Curke ih tamane u velikim kolicinama i ekstra napreduju.Skakavci su puni proteina.To je moje licno iskustvo.Verovatno bi ih jele i kokoske,ali pitanje je koliko bi im trebalo da ih potamane.:ppozdrav:
 
[h=2]U SRBIJU STIŽU PILIĆI HRANJENI GMO?[/h]
Beograd, 22. oktobar 2018.
Izvor: Večernje novosti

  • Ukrajinski Tajkun Jurij Kosjuk, vlasnik kompanije MHP, preko "Perutnine Ptuj" poslovaće i u našoj zemlji. Stočna hrana u Ukrajini najvećim delom potiče od GM zrna soje i kukuruza, pa je jeftinija
Ukrajinska kompanija MHP, u vlasništvu tajkuna Jurija Kosjuka, "teškog" 1,16 milijardi evra, na korak je do preuzimanja slovenačkog prehrambenog giganta "Perutnina Ptuj", koja je vlasnik i srpskog "Topika" iz Bačke Topole. Iako su Ukrajinci već objavili i zvanično da su pazarili ovu kompaniju, čekaju se reakcije slovenačke države, ali i regulatornog tela koje se bavi monopolima. Ukrajinska grupacija predala je zahtev za odobrenjem i kod srpske Komisije za zaštitu konkurencije.Od "Perutnine", koja je u našoj zemlji vlasnik fabrike "Topiko", živi oko 700 porodica u Srbiji. Čak 70 odsto "Perutninine" proizvodnje u Srbiji čine lokalni dobavljači. Dolaskom novog vlasnika moguće je da će se ta politika promeniti, naročito ako se zna da se poslovni model MHP grupacije bazira isključivo na jeftinoj proizvodnji pilića u Ukrajini.Problem genetički modifikovane hrane u Ukrajini nije najbolje regulisan, pa stočna hrana najvećim delom potiče od GM zrna soje i kukuruza.- Proizvođači su dužni da obaveste kako je nešto i čime hranjeno, ali životinje koje su jele GM hranu, a mi to kao "druga ruka" konzumirali, ni po kojoj regulativi EU se ne računa kao GM proizvod - kaže profesor Miša Dimitrijević, genetičar sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. - To bi trebalo da se stavlja na deklaraciju, ali mislim da u mnogim zemljama EU nije zabranjeno hraniti životinje GM hranom. Teško je i da se kontroliše takvo meso, da se otkrije šta je životinja jela, teorijski je moguće ali to se ne radi. Generalno, ne možemo da znamo šta je životinja jela, a sumnjam da iko to i kontroliše.I dok je proizvođačima pilića u Srbiji glavni adut to što je u Srbiji zabranjen promet, prodaja i sve što ima veze sa GMO, stručnjaci objašnjavaju da je nije isključeno da dobar deo mesa, koje se uvozi u našu zemlju, potiče od životinja hranjenih GM stočnom hranom. A, to je gotovo nedokazivo.- Prema zvaničnom godišnjem izveštaju ove ukrajinske kompanije, u 2017. cena proizvodnje po kilogramu pilećeg mesa iznosila je 1,07 evra, dok "Perutninu" taj isti kilogram košta tri evra - objašnjava izvor "Novosti". - Samo u prošloj godini izvoz ukrajinskih pilića u EU je porastao za 67 odsto. Inače, ova ukrajinska kompanija već je imala aferu u EU, gde su je lokalni farmeri optuživali da zloupotrebljava trgovinski sporazum između Brisela i Kijeva. Kako su tvrdili, evropsko tržište bilo je preplavljeno ukrajinskim pilićima, koji su bili upakovani pod oznakom EU.ČEKAJU KOMISIJUPrivredno društvo MHP, sa sedištem u Ukrajini, podnelo je prijavu koncentracije radi sticanja kontrole nad društvom "Perutnina Ptuj" - kažu u Komisiji za zaštitu konkurencije. - Postupak je u toku i tek po njegovom okončanju, rešenje će biti objavljeno.
 
Slusam danas EPP ................
---------------------------------u MAXIJU pilici 189.90 din
---------------------------------u DIS-u pilici.. .149.oo
---------------------------------u IDEI batak .. 179.99

jos niko da dostigne LIDL:haha: , pa sta je ovo neka TRKA NADOLE :sta:

Ljudi sta jedemo , da ne bude naknadnih posledica :sjasi:, i kako to da se vec nisu pojavili neki zdravstveni problemi :svinja:
 
Poslednja izmena:
Beograd, 27. maj 2019.
Izvor: Politika

  • U „Zajednici živinara” objašnjavaju zbog čega je primena novih propisa odložena za početak naredne godine
Početkom ove godine na snagu su stupila nova pravila za proizvodnju i promet jaja. Domaći proizvođači nisu u mogućnosti da se, u tako kratkom periodu, prilagode ovakvom načinu poslovanja. Zbog toga je prvobitni rok – 1. juli ove godine, odlukom Ministarstva poljoprivrede sada produžen za još šest meseci, na 1. januar 2020.Šta se od proizvođača očekuje?Usvojeni propisi bi trebalo da donesu dosta novina pre svega u načinu obeležavanja ovih živinskih proizvoda. Svako jaje će morati da ima neku vrstu „pečata” ali propisani su i: drugačija klasifikacija, uslovi koji se tiču izgleda, dimenzija i pakovanja…– Kada nešto traje 30 godina, a tačno toliko traje prethodni pravilnik, i naučite proizvođače da rade po određenom sistemu onda je njima teško da sve to izmene u kratkom vremenskom roku. Nije reč o usaglašavanju deset velikih proizvođača već oko 800 farmera – kaže Rade Škorić iz Udruženja „Zajednica živinara”.Podsećamo, umesto dosadašnjih sedam klasa u prodavnicama bi trebalo da se nađu samo sveža jaja „A” klase. Takozvana „B” klasa biće namenjena prehrambenoj industriji. Oznaka „A” godinama je bila težinska kategorija a sada postaje kvalitativna, ističe naš sagovornik. Što se tiče obeležavanja, do sada su postojale težinske kategorije (A, B, C, D… S) i razlika između njih bila je po pet grama. Sada se usaglašavamo da te težinske razlike budu 10 grama i biće četiri oznake. Najkrupnije jaje, teže od 73 grama, biće obeleženo oznakom XL. Potom slede nešto sitnija razvrstana na kategorije: L, M i S – što će biti sinonim za jaje čija je težina manja od 53 grama.– To su značajne razlike koje mogu da stvore konfuziju kod kupaca. Smatram da je potrebno vreme za usaglašavanje tumačenja i da svi treba da radimo na tome – kaže naš sagovornik. Međutim, za proizvođače jedno od možda najznačajnijih pitanja je šta od podataka treba da bude utisnuto na jajetu. Kako kaže, od toga zavisi ne samo cena uređaja, koje će sada proizvođači morati da nabave, već i dodatni troškovi koje će imati prilikom štampanja.– Pravilnik definiše da je potrebno da se na jaje otisne veliki broj karaktera. Mi smo tražili da ne bude tako. Jer, ako dobijete kutiju na kojoj postoji datum proizvodnje zašto bi tu istu informaciju štampali na svakom proizvodu? Uz to treba da bude obeležena i država u kojoj je proizvedeno jaje, kao i broj farme, koji se sastoji iz 12 karaktera. Smatramo da je to previše, da je takav sistem komplikovan i da ga treba uprostiti – ističe Škorić i dodaje da proizvođači iz više razloga traže da se datum ne štampa na svakom pojedinačnom komadu.Kako kaže, ne samo da je to skuplje i da se neće dobro videti na jajetu već i zbog toga što u većini evropskih država to nije obaveza. Smatra da bismo u tom slučaju imali diskriminaciju domaćih proizvođača jer samo dve države – Rumunija i Švajcarska imaju obavezu da ističu i datum na svakom komadu u ambalaži.Škorić smatra da posle odlaganje primene pravilnika postoji dovoljno vremena da se utroše zalihe ambalaže, unesu neke izmene, proizvođači nabave opremu ali i da se potrošači i trgovci dobro informišu o tome šta ih čeka.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh