Ne rece izlazis li na proteste??
Haha, nisi zaboravio!
Jesam pisao kraći post kao odgovor..
.. pa odustao od objave, jer je tok teme u međuvremenu otišao u drugom smeru .
Nema toga ovde kod nas. Čini mi se. Nemoj da me držiš za reč.
Ovde.. pa, da prenesem sliku..
Pre nekoliko dana, kada smo bili do Sokobanje, tamo toliko ljudi napolju, da se bukvalno sudaramo na šetalištu.
Svuda život, priče i osmeh.
Ne može se videti niti čuti ništa od protesta i sl.
Ne kažem da niko ne priča, učestvuje ili šta god. Ali ono što se videh, nema veze sa tim.
I onda, u takvoj sredini u kojoj se živi.. pa, tako isto se i oseća.
Pazi, svestan sam ja da u firmama (ili u državi, kao celini) ima javašluka.
I sâm sam svedok koliko pogrešnih ljudi ima na rukovodećim pozicijama.
Kombinacija koja može i dovodi do tragedija poput one u Novom Sadu.
Svedok sam i odgovarajućih ljudi na takvim pozicijama. Ljudi koji svesno rade kako ne bi došlo do takvih tragedija i štete uopšte.
Svedok sam i da plate, penzije i standard života odavno nije bio na ovako visokom nivou. Još od osamdesetih.
Jeste, hrana jeste skuplja. Verovatno i ostali troškovi života. Tako da to dodatno opterećuje kućni budžet. Ali i pored toga, živi se lagodno u smislu da za neophodno ima dovoljno.
Inače, jedno lično viđenje..
Od kada smo živeli od proizvodnje hrane, smatram da hrana i treba imati cenu.
Tipa, svi bi domaće jaje za 10 dinara, kako bi im ostalo dovoljno da odu do mora 10 dana i potroše 100.000 dinara.
A ja da ostanem kući, radim na polju, čuvam kokoške i da im pripremim ta jaja od 10 dinara, da imaju kada se vrate.
Što jedna baka ovde u selu reče, kada se vratila sa pijace na kojoj je otišla da proda domaći koziji sir:
"Kaže ona meni (neka žena koja je htela sira kupiti), da je skupo i da mi na selu ionako sira imamo džabe. Kao da ja celi dan gledam TV, dok koze same prave sira u kuhinji.."
I opet, ok. Dođu ovde ljudi koji žive ili su bili do inostranstva i kažu kako su tamo zarade veće, a hrana jeftinija.
Ne znam kako, ali znam da nama ovde nije tako jednostavno živeti od svojih proizvoda.
Nije, ako gledamo da ovde ljudi imaju nekoliko desetina kokoška, po koju kravu, svinju ili ovcu. I nešto veću baštu od one koju bi inače imali samo za sebe.
Oni koji se bave poljoprivredom na desetine hektara i desetine krava, oni već spadaju u baš bogate. Tj, imaju više za ostati, nego oni prvi.
Gledam komšiju. Proizvodi domaći sira i kada pitam kako je, kaže - ne postiže se.
Bila supruga da uzme filiju, trebalo za burek ili šta već.
Kaže, pogledao otac sina i kaže mu: "Idi sada, omanji nekome od spremljenog. Ko te je terao da toliko obećaš ljudima."
Samo reči hvale imam za takve domaćine koji znaju kako da iskoriste ono što im je od dedova ostalo, i u granicama koje im država odredila.
Tako da, ima propusta, ima javašluka, ali ima i lepog i organizovanog života.
I nema protesta. Čini mi se, rekoh.
Promeni se gradonačelnik na izborima kada budu.
Ali se ništa posebno ne menja genijalno, bez obzira ko je na toj funkciji.
Izgleda da drugi kroji našu sudbinu. Neko ko ne živi u zemlji.
Tako meni izgleda.
