To sve treba dobro pročešljati, kojom matematičkom progresijom se od 1991 godine i 10 hektara stiglo 2020 g. do 1000 hektara, pa to može samo deobom ćelije...Još se od 1992-1998 nije moglo ni krivog Sebastijana zaraditi, 4 ozbiljne suše je bilo, tu nešto ne štima...
Ima i jednih i drugih.
U mom kraju cena zemlje je od 7-8 € po metru.
Nije neki ekstra černozjom od 6 m u dubinu, tanak sloj zemlje i ispod šljunak od topljenja ledenika pre nekim milijun godina.
Ali..
Taj kraj je još za vreme SFRJ bio bogat jer su se bavili krompirom koji je bio tad nerealno skup i u uspoređenju sa recimo Nemačkom.
Znači, oni su ušli u devedesete u proseku sa mašinskim parkom koji je još i danas mnogima tu na forumu samo želja i san.
Svako imanje od njih je i tad bilo u stanju obradit nekoliko puta više nego su imali.
Nalazi se u okolini razvijenih industrijskih gradova, između Kranja, Kamnika/Domžala i Škofje loke.
Ako se radi o stočarskim imanjima, obično je na imanju osigurana generacija od 40-60 godina, mlađi idu na posao, ima ga. Kad se stari umirove, mladi ostave posao. Ako su ratari, često idu svi na posao. Često nisu osigurani na imanju ni oni što drže neki broj junadi i imaju sređeno sve, da se radi bez kolica.
Znači ima imanje svoju 'zaradu' plus plate od naslednika, koji ulažu nekad i od svoga, a sigurno manje uzimaju od imanja koliko 'zarade'.
I tako mic po mic se stvara neka finansijska baza.
Zbog mogućnosti zapošljenja neki mali su i u tim godinama prestali radit imanje, jer su procenili ili da im to nije cilj ili su im roditelji ostavili tehnički neopremljeno imanje u koje nisu bili spremni ulagat koliko je tražilo.
Imaš i imanja bez naslednika, moja sestra od strica i muž su nasledili koliko znam dvoje manjih imanja od nekih njegovih starih rođaka. Nisu imali svojih i onda daju onom iz rodbine, koji se pokaže da je najvredniji.
Baš sam pričao s jednim poznanikom koji je bio od top uzgajivaća krava, od njega došao jedan od najvboljih bikova. Sad idu sa ženom u osamdesete, naslednika nemaju, nisu imali dece. I on će dat zemlju mladom komšiji, koji dobro radi i vodi imanje.
Pored toga su se u regionu izgradile neke industrijske cone, pa su dobili i po blizu milijuna € za hektar šume ili nekih loših livada u šumi. Oko aerodroma u poslednjihpar godina izraslo je nekoliko ogromnih logističkih centara velikih kompanija.
I sad, ako prodaš šumu po 100 € metar, baš te briga ako platiš za njivu 10.
I tako se tu sve proda za dobru cenu, i oni što kupe imaju računicu, makar na dugi rok. Ne kupe samo ti kojima je slučaj dao novac jer su slučajno imali zemlju na lokaciji koja se prodala za dobre pare. Jer ako se nešto pojavi, ko prvo ne znaš kad će se opet nešto i kodrugo ako si danas u stanju kupit nemaš nikakvu garanciju da ćeš imat para ako se ti isto/slično nudi za godinu.
Malo sam se razvukao tekstom.
A želio sam da kažem, da ne mora bit svako ko je nešto napravio baš baraba. Možemo nazad u temu i nađe se postova u kojima pisac žali što nije nešto kupio, jer mu se činilo skupo, a često je i imao novca.
