vlada vlasanica
Član
Prodato jutros 8kom po 140 din prosek 122kg! Kupac Mosa agromacvanin!
Cena tovljenika na tržištu
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
nesvanulica
Član
hoce li malo jos gore,sta je sa robnim rezervama,niko nista nezna,jel tovario ko
Quercus
Član
Rtv.rs:
[h=1]Ко смрзнуто месо продаје као свеже[/h]БЕОГРАД - Пошто увоз свињског меса "гуши" домаће тржиште држава је одлучила да помогне домаћим произвођачима откупом товљеника и да пооштри увоз и употребу замрзнутог меса. Наша влада је, пре десетак дана, недвосмислено саопштила да замрзнуто месо више неће моћи да се продаје као свеже и да се на тај начин потрошачи доводе у заблуду.
Ова друга мера је, практично, заштита потрошача, а надлежни нису саопштили шта их је на то натерало, јер је продаја замрзнутог као свежег места против прописа, пише данашња Политика.
Подаци из Управе царине и званичне статистике показују да је прошле године увезено преко 14.000 тона замрзнуте свињетине и преко 300.000 живих свиња. Највише је увезено замрзнуте свињетине без костију, око 12.000 тона. Реч је о највећим фирмама у индустрији меса.
Илустрација (freeimages.com)
"Политика" је писала, а на то су јој указали познаваоци прописа, да је разлог великог увоза замрзнуте свињетине што су код нас рокови за употребу тог меса дужи него у ЕУ па је тамошњим извозницима исплативије да га нама продају, и по дампинг ценама него да плаћају његово уништавање у кафилеријама.
Међутим, у Управи за ветерину кажу да за такве тврдње нема основа. "Закон о безбедности хране, као и постојећи прописи о општој и посебној хигијени меса усаглашени су са захтевима и стандардима ЕУ. Рок употребе за смрзнуто месо није прописан у ЕУ, постоје само препоруке да то буде од 18 до 22 месеца, јер одрживост меса зависи од више фактора, као што су: квалитет меса, услови чувања и друго. Рок употребе од шест месеци није прописан у ЕУ, такође ни од једне године, већ је субјекат који послује храном, односно месом, обавезан да утврди, документује и, када ставља у промет, декларише рокове одрживости меса и производа од меса", навели су у одговору.
На наше подсећање да су надлежни саопштили да "замрзнуто месо више неће моћи да се продаје као свеже и да се на тај начин потрошачи доводе у заблуду" у Управи за ветерину кажу да се смрзнуто месо не продаје и не декларише као свеже, већ као охлађено, смрзнуто и одмрзнуто.
"У овом изразу се не крије никаква службена или друга намера да се било ко доведе у заблуду или омогући увоз ’бајатог’ или меса лошег квалитета. Смрзнуто месо може да се стави у ланац малопродаје само као претходно упаковано смрзнуто месо", кажу у Управи ветерине.
Они додају да на основу прописа ЕУ и светских стандарда, као и законодавства Србије, смрзнуто или охлађено месо представља "свеже месо" које је након клања животиња, подвргнуто само температури хлађења или замрзавања, при чему састав и квалитет меса остаје исти, а смањује се могућност спречавања раста микроорганизама. Не постоји стручна ни научна оправданост да се смрзнуто месо не сматра свежим.
Када је све то тако зашто се онда уопште пооштрава увоз и промет замрзнутог меса? Сама Управа за ветерину је потврдила да убудуће рок трајања за замрзнуто месо говеда, свиња и живине које се увози, не сме да буде дужи од шест месеци од датума клања или замрзавања. Такође, субјектима који увозе смрзнуто месо прописана је обавеза да предметну пошиљку продају само у објекту одобреном за прераду меса и израду производа од меса.
– Убудуће месо се сме одмрзавати само у објекту одобреном за одмрзавање и паковање и може да се стави у промет у малопродају, под условом да је јасно декларисано да је у питању "одмрзнуто месо" и са допунском информацијом за потрошача као што су земља порекла, датум замрзавања и датум одмрзавања и упутством да се одмрзнуто месо поново не замрзава.
Вера Вида из Центра потрошача Србије каже да су они и раније подсећали да постоје различити рокови за употребу замрзнутог меса и да они код нас износе годину дана, а у ЕУ шест месеци и да се замрзнуто месо не може продавати као свеже.
Да је нешто у овој причи ипак "труло" потврдио је пре неколико дана и директор акционог тима (деливери јунит) за пољопривреду и саветник премијера, Драган Гламочић, својом изјавом да је влада донела мере које онемогућавају да се у српским трговинама смрзнуто месо продаје као свеже.
[h=1]Ко смрзнуто месо продаје као свеже[/h]БЕОГРАД - Пошто увоз свињског меса "гуши" домаће тржиште држава је одлучила да помогне домаћим произвођачима откупом товљеника и да пооштри увоз и употребу замрзнутог меса. Наша влада је, пре десетак дана, недвосмислено саопштила да замрзнуто месо више неће моћи да се продаје као свеже и да се на тај начин потрошачи доводе у заблуду.
Ова друга мера је, практично, заштита потрошача, а надлежни нису саопштили шта их је на то натерало, јер је продаја замрзнутог као свежег места против прописа, пише данашња Политика.
Колико је, уопште, било случајева таквих злоупотреба јуче нисмо успели да сазнамо, али су нам у Министарству пољопривреде рекли да је "увидом у евиденцију Републичке ветеринарске инспекције за град Београд, утврђено да није било случајева да се у промету замрзнуто месо продаје као свеже".Подаци из Управе царине и званичне статистике показују да је прошле године увезено преко 14.000 тона замрзнуте свињетине и преко 300.000 живих свиња. Највише је увезено замрзнуте свињетине без костију, око 12.000 тона. Реч је о највећим фирмама у индустрији меса.
"Политика" је писала, а на то су јој указали познаваоци прописа, да је разлог великог увоза замрзнуте свињетине што су код нас рокови за употребу тог меса дужи него у ЕУ па је тамошњим извозницима исплативије да га нама продају, и по дампинг ценама него да плаћају његово уништавање у кафилеријама.
Међутим, у Управи за ветерину кажу да за такве тврдње нема основа. "Закон о безбедности хране, као и постојећи прописи о општој и посебној хигијени меса усаглашени су са захтевима и стандардима ЕУ. Рок употребе за смрзнуто месо није прописан у ЕУ, постоје само препоруке да то буде од 18 до 22 месеца, јер одрживост меса зависи од више фактора, као што су: квалитет меса, услови чувања и друго. Рок употребе од шест месеци није прописан у ЕУ, такође ни од једне године, већ је субјекат који послује храном, односно месом, обавезан да утврди, документује и, када ставља у промет, декларише рокове одрживости меса и производа од меса", навели су у одговору.
На наше подсећање да су надлежни саопштили да "замрзнуто месо више неће моћи да се продаје као свеже и да се на тај начин потрошачи доводе у заблуду" у Управи за ветерину кажу да се смрзнуто месо не продаје и не декларише као свеже, већ као охлађено, смрзнуто и одмрзнуто.
"У овом изразу се не крије никаква службена или друга намера да се било ко доведе у заблуду или омогући увоз ’бајатог’ или меса лошег квалитета. Смрзнуто месо може да се стави у ланац малопродаје само као претходно упаковано смрзнуто месо", кажу у Управи ветерине.
Они додају да на основу прописа ЕУ и светских стандарда, као и законодавства Србије, смрзнуто или охлађено месо представља "свеже месо" које је након клања животиња, подвргнуто само температури хлађења или замрзавања, при чему састав и квалитет меса остаје исти, а смањује се могућност спречавања раста микроорганизама. Не постоји стручна ни научна оправданост да се смрзнуто месо не сматра свежим.
Када је све то тако зашто се онда уопште пооштрава увоз и промет замрзнутог меса? Сама Управа за ветерину је потврдила да убудуће рок трајања за замрзнуто месо говеда, свиња и живине које се увози, не сме да буде дужи од шест месеци од датума клања или замрзавања. Такође, субјектима који увозе смрзнуто месо прописана је обавеза да предметну пошиљку продају само у објекту одобреном за прераду меса и израду производа од меса.
– Убудуће месо се сме одмрзавати само у објекту одобреном за одмрзавање и паковање и може да се стави у промет у малопродају, под условом да је јасно декларисано да је у питању "одмрзнуто месо" и са допунском информацијом за потрошача као што су земља порекла, датум замрзавања и датум одмрзавања и упутством да се одмрзнуто месо поново не замрзава.
Вера Вида из Центра потрошача Србије каже да су они и раније подсећали да постоје различити рокови за употребу замрзнутог меса и да они код нас износе годину дана, а у ЕУ шест месеци и да се замрзнуто месо не може продавати као свеже.
Да је нешто у овој причи ипак "труло" потврдио је пре неколико дана и директор акционог тима (деливери јунит) за пољопривреду и саветник премијера, Драган Гламочић, својом изјавом да је влада донела мере које онемогућавају да се у српским трговинама смрзнуто месо продаје као свеже.
Zvezdani Jahach
Član
INTERVENTNI OTKUP TOVLJENIKA ZA DRŽAVNE ROBNE REZERVE POČINJE U UTORAK
Beograd, 27. mart 2015.
„AgroServis” je danas saznao u državnoj administraciji da će interventni otkup svinja najverovatnije početi u utorak. Do sada je obezbeđeno, kako saznajemo, šest klanica za prijem 8.500 tovljenika i u Državnim robnim rezervama procenjuju koje će klanice još biti uključene u ovaj posao.Prema nepotvrđenim podacima, po 2.000 tovljnika za otkup dobiće klanice „Big Bull”, „Yuhor” i IM Topola, PKB Imes 1.500 i „Matijević” 1.000.Danas je zahvaljujući intrevenciji iz Vlade izbegnut skandal. Naime, Ministarstvo poljoprivrede je predložilo Državnim robnim rezervama da se broj tovljenika za otkup sa farmi svede na svega 50 komada. Iz Unije poljoprivrednika odmah su reagovali i to ograničenje je ukinuto. Ogčigledno je da je neko želeo da posle interventnog otkupa ostane što više neprodatih tovljenika, kako bi im cena u tom slučaju znatno opala. Prema usvojenom zaključku Vlade primenjivaće se sledeća odluka:„Vlada Republike Srbije dala je saglasnost Republičkoj direkciji za robne rezerve da od registrovanih polјoprivrednih gazdinstava kupi do 10.000 tovnih svinja po ceni od 170 dinara za prvu klasu, 150 dinara za drugu klasu i 140 dinara po kilogramu za treću klasu.Vlada je dala i saglasnost da ta direkcija izvrši naturalnu razmenu 15.000 tona merkantilnog kukuruza za tovne svinje, i to 11 kilograma kukuruza za prvu klasu, 10 kilograma za drugu klasu i devet kilograma kukuruza za kilogram tovnih svinja za treću klasu.”U Državnim robnim rezervama i pored izuzetno teške situacije, vezano za otkup mleka, još nemaju jasan model kako će realizovati nalog Vlade da se nastavi otkup od malih proizvođača i da se otkupe viškovi mleka u prahu koje je proizvedeno i od svežeg mleka iz uvoza.
Beograd, 27. mart 2015.
rade74
Član
Zali boze price I trosenja goriva.
Quercus
Član
Politika.rs:
[h=1]Прерађивачи кобасицама „задимили” истину о увозном месу[/h]Ако се смрзнуто свињско месо ни до сада није могло продавати као свеже, чему онда мере којима се то додатно забрањује
Пошто увоз свињског меса „гуши” домаће тржиште држава је одлучила да помогне домаћим произвођачима откупом товљеника и да пооштри увоз и употребу замрзнутог меса. Наша влада је, пре десетак дана, недвосмислено саопштила да замрзнуто месо више неће моћи да се продаје као свеже и да се на тај начин потрошачи доводе у заблуду.
Ова друга мера је, практично, заштита потрошача, а надлежни нису саопштили шта их је на то натерало, јер је продаја замрзнутог као свежег места против прописа.
Колико је, уопште, било случајева таквих злоупотреба јуче нисмо успели да сазнамо, али су нам у Министарству пољопривреде рекли да је „увидом у евиденцију Републичке ветеринарске инспекције за град Београд, утврђено да није било случајева да се у промету замрзнуто месо продаје као свеже”.
Подаци из Управе царине и званичне статистике показују да је прошле године увезено преко 14.000 тона замрзнуте свињетине и преко 300.000 живих свиња. Највише је увезено замрзнуте свињетине без костију, око 12.000 тона. Реч је о највећим фирмама у индустрији меса.
„Политика” је писала, а на то су јој указали познаваоци прописа, да је разлог великог увоза замрзнуте свињетине што су код нас рокови за употребу тог меса дужи него у ЕУ па је тамошњим извозницима исплативије да га нама продају, и по дампинг ценама него да плаћају његово уништавање у кафилеријама.
Међутим, у Управи за ветерину кажу да за такве тврдње нема основа. „Закон о безбедности хране, као и постојећи прописи о општој и посебној хигијени меса усаглашени су са захтевима и стандардима ЕУ. Рок употребе за смрзнуто месо није прописан у ЕУ, постоје само препоруке да то буде од 18 до 22 месеца, јер одрживост меса зависи од више фактора, као што су: квалитет меса, услови чувања и друго. Рок употребе од шест месеци није прописан у ЕУ, такође ни од једне године, већ је субјекат који послује храном, односно месом, обавезан да утврди, документује и, када ставља у промет, декларише рокове одрживости меса и производа од меса”, навели су у одговору.
На наше подсећање да су надлежни саопштили да „замрзнуто месо више неће моћи да се продаје као свеже и да се на тај начин потрошачи доводе у заблуду” у Управи за ветерину кажу да се смрзнуто месо не продаје и не декларише као свеже, већ као охлађено, смрзнуто и одмрзнуто.
„У овом изразу се не крије никаква службена или друга намера да се било ко доведе у заблуду или омогући увоз ’бајатог’ или меса лошег квалитета. Смрзнуто месо може да се стави у ланац малопродаје само као претходно упаковано смрзнуто месо”, кажу у Управи ветерине.
Они додају да на основу прописа ЕУ и светских стандарда, као и законодавства Србије, смрзнуто или охлађено месо представља „свеже месо” које је након клања животиња, подвргнуто само температури хлађења или замрзавања, при чему састав и квалитет меса остаје исти, а смањује се могућност спречавања раста микроорганизама. Не постоји стручна ни научна оправданост да се смрзнуто месо не сматра свежим.
Када је све то тако зашто се онда уопште пооштрава увоз и промет замрзнутог меса? Сама Управа за ветерину је потврдила да убудуће рок трајања за замрзнуто месо говеда, свиња и живине које се увози, не сме да буде дужи од шест месеци од датума клања или замрзавања. Такође, субјектима који увозе смрзнуто месо прописана је обавеза да предметну пошиљку продају само у објекту одобреном за прераду меса и израду производа од меса.
– Убудуће месо се сме одмрзавати само у објекту одобреном за одмрзавање и паковање и може да се стави у промет у малопродају, под условом да је јасно декларисано да је у питању „одмрзнуто месо” и са допунском информацијом за потрошача као што су земља порекла, датум замрзавања и датум одмрзавања и упутством да се одмрзнуто месо поново не замрзава.
Вера Вида из Центра потрошача Србије каже да су они и раније подсећали да постоје различити рокови за употребу замрзнутог меса и да они код нас износе годину дана, а у ЕУ шест месеци и да се замрзнуто месо не може продавати као свеже.
Да је нешто у овој причи ипак „труло” потврдио је пре неколико дана и директор акционог тима (деливери јунит) за пољопривреду и саветник премијера, Драган Гламочић, својом изјавом да је влада донела мере које онемогућавају да се у српским трговинама смрзнуто месо продаје као свеже.
Ко гледа декларацију
Питали смо Управу за ветерину дa ли je тaчнo дa трговци морају само када продају целе полутке и трупове да назначе датум клања, док када месо продају у деловима као, на пример, крменадлу морају да назначе само датум паковања?
– Када се продају трупови, полутке, четврти и основни делови закланих животиња, субјекат у пословању храном обавезан је да наведе датум клања и рок одрживости производа. У случају продаје, на пример, крменадле обавезно је навођење датума клања на збирном паковању меса (дакле, продавац има информацију), док је на појединачном паковању, обавезно навести датум паковања и рок употребе – њихов је одговор.
[h=1]Прерађивачи кобасицама „задимили” истину о увозном месу[/h]Ако се смрзнуто свињско месо ни до сада није могло продавати као свеже, чему онда мере којима се то додатно забрањује
Пошто увоз свињског меса „гуши” домаће тржиште држава је одлучила да помогне домаћим произвођачима откупом товљеника и да пооштри увоз и употребу замрзнутог меса. Наша влада је, пре десетак дана, недвосмислено саопштила да замрзнуто месо више неће моћи да се продаје као свеже и да се на тај начин потрошачи доводе у заблуду.
Ова друга мера је, практично, заштита потрошача, а надлежни нису саопштили шта их је на то натерало, јер је продаја замрзнутог као свежег места против прописа.
Колико је, уопште, било случајева таквих злоупотреба јуче нисмо успели да сазнамо, али су нам у Министарству пољопривреде рекли да је „увидом у евиденцију Републичке ветеринарске инспекције за град Београд, утврђено да није било случајева да се у промету замрзнуто месо продаје као свеже”.
Подаци из Управе царине и званичне статистике показују да је прошле године увезено преко 14.000 тона замрзнуте свињетине и преко 300.000 живих свиња. Највише је увезено замрзнуте свињетине без костију, око 12.000 тона. Реч је о највећим фирмама у индустрији меса.
„Политика” је писала, а на то су јој указали познаваоци прописа, да је разлог великог увоза замрзнуте свињетине што су код нас рокови за употребу тог меса дужи него у ЕУ па је тамошњим извозницима исплативије да га нама продају, и по дампинг ценама него да плаћају његово уништавање у кафилеријама.
Међутим, у Управи за ветерину кажу да за такве тврдње нема основа. „Закон о безбедности хране, као и постојећи прописи о општој и посебној хигијени меса усаглашени су са захтевима и стандардима ЕУ. Рок употребе за смрзнуто месо није прописан у ЕУ, постоје само препоруке да то буде од 18 до 22 месеца, јер одрживост меса зависи од више фактора, као што су: квалитет меса, услови чувања и друго. Рок употребе од шест месеци није прописан у ЕУ, такође ни од једне године, већ је субјекат који послује храном, односно месом, обавезан да утврди, документује и, када ставља у промет, декларише рокове одрживости меса и производа од меса”, навели су у одговору.
На наше подсећање да су надлежни саопштили да „замрзнуто месо више неће моћи да се продаје као свеже и да се на тај начин потрошачи доводе у заблуду” у Управи за ветерину кажу да се смрзнуто месо не продаје и не декларише као свеже, већ као охлађено, смрзнуто и одмрзнуто.
„У овом изразу се не крије никаква службена или друга намера да се било ко доведе у заблуду или омогући увоз ’бајатог’ или меса лошег квалитета. Смрзнуто месо може да се стави у ланац малопродаје само као претходно упаковано смрзнуто месо”, кажу у Управи ветерине.
Они додају да на основу прописа ЕУ и светских стандарда, као и законодавства Србије, смрзнуто или охлађено месо представља „свеже месо” које је након клања животиња, подвргнуто само температури хлађења или замрзавања, при чему састав и квалитет меса остаје исти, а смањује се могућност спречавања раста микроорганизама. Не постоји стручна ни научна оправданост да се смрзнуто месо не сматра свежим.
Када је све то тако зашто се онда уопште пооштрава увоз и промет замрзнутог меса? Сама Управа за ветерину је потврдила да убудуће рок трајања за замрзнуто месо говеда, свиња и живине које се увози, не сме да буде дужи од шест месеци од датума клања или замрзавања. Такође, субјектима који увозе смрзнуто месо прописана је обавеза да предметну пошиљку продају само у објекту одобреном за прераду меса и израду производа од меса.
– Убудуће месо се сме одмрзавати само у објекту одобреном за одмрзавање и паковање и може да се стави у промет у малопродају, под условом да је јасно декларисано да је у питању „одмрзнуто месо” и са допунском информацијом за потрошача као што су земља порекла, датум замрзавања и датум одмрзавања и упутством да се одмрзнуто месо поново не замрзава.
Вера Вида из Центра потрошача Србије каже да су они и раније подсећали да постоје различити рокови за употребу замрзнутог меса и да они код нас износе годину дана, а у ЕУ шест месеци и да се замрзнуто месо не може продавати као свеже.
Да је нешто у овој причи ипак „труло” потврдио је пре неколико дана и директор акционог тима (деливери јунит) за пољопривреду и саветник премијера, Драган Гламочић, својом изјавом да је влада донела мере које онемогућавају да се у српским трговинама смрзнуто месо продаје као свеже.
Ко гледа декларацију
Питали смо Управу за ветерину дa ли je тaчнo дa трговци морају само када продају целе полутке и трупове да назначе датум клања, док када месо продају у деловима као, на пример, крменадлу морају да назначе само датум паковања?
– Када се продају трупови, полутке, четврти и основни делови закланих животиња, субјекат у пословању храном обавезан је да наведе датум клања и рок одрживости производа. У случају продаје, на пример, крменадле обавезно је навођење датума клања на збирном паковању меса (дакле, продавац има информацију), док је на појединачном паковању, обавезно навести датум паковања и рок употребе – њихов је одговор.
Taj covek je vlasnik klanice ,,Stojic" iz Obrenovca i on licno dolazi da gleda svinje godinama sam sa njim saradjivao i siguran je 100%
kod njega su pare 7 dana al 100%,mada mislim da mu je daleko da ide do tebe drzi se Macve i Srema.
Sve ti je odgovorio lacarac
SVERCER
Član
cena je trenutno u padu,interventni otkup nista nece doprineti pobojsanju cene 10 000 tovljenika ima samo u badovincima tako da je to samo kap u moru ... od sledece nedelje svi su najavili da ce da skinu cenu na 130rsd dok je nedeljkovic vec skinuo na 130 strasno
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
zivko hoce da izabere svinje i extra klasu tovari svinje sto su ukrstene sa pijetrenom...plati 5 din. vise i posteno kad se dogovoris tad plati .
Super svi su se oni obogatili na nama u proteklim godinama, a sad nas je.u...
та Пеера
Član
Sofija jutros tovari po 140 din/kg
Quercus
Član
Rtv.rs:
[h=1]Сточари очајни: Идемо у браваре[/h]МОШОРИН - У очекивању званичног почетка откупа товљеника од стране државе, Радио-телевизија Војводине забележила је ставове узгајивача. Сточари из Мошорина сматрају, попут већине фармера, да су мере Владе које се тичу откупа свиња добре, али краткорочне.
Поред забране увоза живих свиња, као и меса различитих категорија, важно је, како кажу, и да се донесу правилници, који би допринели да се боље уреди област свињарства.
Илустрација morguefile.com
Произвођач свиња из Мошорина Милан Ракић, који годишње произведе око 250 товљеника меснате расе, каже да на својој фарми бележи чист губитак, јер рачунице нема на откупној цени од 130 динара за килограм, колико му тренутно плаћају кланичари.
Посебно је, како каже Милан, тешка ситуација код оних товлљача у селу, а има их доста, који су оптерећени кредитима.
Владине мере за интервентни откуп товљеника Ракић сматра краткорочним решењем.
По њему, најповољнија опција је откуп товљеника за новац.
Контролисан увоз живих свиња и меса различитих категорија, као и усвајање правилника из области свињарства, пут је за опоравак домаћег свињарства, сматра овај произвођач.
Уколико се ништа не промени, Милан каже да ће бавити искључиво ратарством и браварским занатом, којим одлично влада и од којег пристојно зарађује.
<font size="3">
[h=1]Сточари очајни: Идемо у браваре[/h]МОШОРИН - У очекивању званичног почетка откупа товљеника од стране државе, Радио-телевизија Војводине забележила је ставове узгајивача. Сточари из Мошорина сматрају, попут већине фармера, да су мере Владе које се тичу откупа свиња добре, али краткорочне.
Поред забране увоза живих свиња, као и меса различитих категорија, важно је, како кажу, и да се донесу правилници, који би допринели да се боље уреди област свињарства.
Произвођач свиња из Мошорина Милан Ракић, који годишње произведе око 250 товљеника меснате расе, каже да на својој фарми бележи чист губитак, јер рачунице нема на откупној цени од 130 динара за килограм, колико му тренутно плаћају кланичари.
Посебно је, како каже Милан, тешка ситуација код оних товлљача у селу, а има их доста, који су оптерећени кредитима.
Владине мере за интервентни откуп товљеника Ракић сматра краткорочним решењем.
По њему, најповољнија опција је откуп товљеника за новац.
Контролисан увоз живих свиња и меса различитих категорија, као и усвајање правилника из области свињарства, пут је за опоравак домаћег свињарства, сматра овај произвођач.
Уколико се ништа не промени, Милан каже да ће бавити искључиво ратарством и браварским занатом, којим одлично влада и од којег пристојно зарађује.
<font size="3">
SVERCER
Član
tovari za "biftek nis" i to je dogovorena cena jos pre dva dana tovari ona i u utorak za biftek, al koja ce cena biti cucemo...
nesvanulica
Član
sutra trlic tovari kod nas 140
Quercus
Član
Dnevnik.rs:
Шест кланица за 8.500 товљеника
Интервентан откуп свиња највероватније ће почети сутра, пише „Агросервис“. До сада је обезбеђено шест кланица за пријем 8.500 товљеника и у Државним робним резервама процењују
које ће кланице још бити укључене у овај посао.
Према непотврђеним подацима, по 2.000 товљника за откуп добиће кланице „Биг Бул”, „Јухор” и ИМ Топола, ПКБ Имес 1.500, а „Матијевић” 1.000 грла. Према писању „Агросервиса“ захваљујући интревенцији из Владе избегнут је скандал у вези са откупом. Наиме, Министарство пољопривреде је предложило Државним робним резервама да се број товљеника за откуп са фарми сведе на свега 50 комада. Из Уније пољопривредника одмах су реаговали и то ограничење је укинуто. Огчигледно је да је неко желео да после интервентног откупа остане што више непродатих товљеника, како би им цена у том случају знатно опала, наводи се на овом порталу.
Према усвојеном закључку Владе примењиваће се следећа одлука:
„Влада Републике Србије дала је сагласност Републичкој дирекцији за робне резерве да од регистрованих пољопривредних газдинстава купи до 10.000 товних свиња по цени од 170 динара за прву класу, 150 динара за другу класу и 140 динара по килограму за трећу класу. Влада је дала и сагласност да та дирекција изврши натуралну размену 15.000 тона меркантилног кукуруза за товне свиње, и то 11 килограма кукуруза за прву класу, 10 килограма за другу класу и девет килограма кукуруза за килограм товних свиња за трећу класу.”
У Државним робним резервама и поред изузетно тешке ситуације, везано за откуп млека, још немају јасан модел како ће реализовати налог Владе да се настави откуп од малих произвођача и да се откупе вишкови млека у праху које је произведено и од свежег млека из увоза.
Шест кланица за 8.500 товљеника
Интервентан откуп свиња највероватније ће почети сутра, пише „Агросервис“. До сада је обезбеђено шест кланица за пријем 8.500 товљеника и у Државним робним резервама процењују
које ће кланице још бити укључене у овај посао.
Према непотврђеним подацима, по 2.000 товљника за откуп добиће кланице „Биг Бул”, „Јухор” и ИМ Топола, ПКБ Имес 1.500, а „Матијевић” 1.000 грла. Према писању „Агросервиса“ захваљујући интревенцији из Владе избегнут је скандал у вези са откупом. Наиме, Министарство пољопривреде је предложило Државним робним резервама да се број товљеника за откуп са фарми сведе на свега 50 комада. Из Уније пољопривредника одмах су реаговали и то ограничење је укинуто. Огчигледно је да је неко желео да после интервентног откупа остане што више непродатих товљеника, како би им цена у том случају знатно опала, наводи се на овом порталу.
Према усвојеном закључку Владе примењиваће се следећа одлука:
„Влада Републике Србије дала је сагласност Републичкој дирекцији за робне резерве да од регистрованих пољопривредних газдинстава купи до 10.000 товних свиња по цени од 170 динара за прву класу, 150 динара за другу класу и 140 динара по килограму за трећу класу. Влада је дала и сагласност да та дирекција изврши натуралну размену 15.000 тона меркантилног кукуруза за товне свиње, и то 11 килограма кукуруза за прву класу, 10 килограма за другу класу и девет килограма кукуруза за килограм товних свиња за трећу класу.”
У Државним робним резервама и поред изузетно тешке ситуације, везано за откуп млека, још немају јасан модел како ће реализовати налог Владе да се настави откуп од малих произвођача и да се откупе вишкови млека у праху које је произведено и од свежег млека из увоза.
