Cena suncokreta 2016

[h=2]Dobar rod obara cenu[/h]
J. Su. | 27. avgust 2016. 15:35 | Komentara: 2


Žetva suncokreta je počela, a očekuje se rod od oko 700.000 tona. Stručnjaci kažu da do sada nismo imali toliko suncokreta

ŽETVA suncokreta je počela, a očekuje se rod od oko 700.000 tona. Stručnjaci kažu da do sada nismo imali toliko suncokreta. Ipak, dok su vremenski uslovi išli naruku ratarima, otkupna cena žitarica nije po volji poljoprivrednicima.


- Suncokreta ima na oko 210.000 hektara, što je i rekord u setvi - priča Vukosav Saković, predsednik Fonda za žito. - Prošle nedelje prinosi suncokreta bili su od tri do četiri tone po hektaru. Kukuruz je posejan na milion i dvadest hiljada hektara, dok će berba ranih hibrida početi polovinom septembra. Očekuje se rod kukuruza od osam miliona tona, dok će genetski nemodifikovane soje biti oko 600.000 tona.

Dobar rod žitarica imaju i zemlje u regionu, Evropi i svetu. Nešto manje proizvođača soje ima u zemljama u okruženju, a po drugim ratarskim kulturama smo, kaže Saković, slični. Amerikanci, kao najveći proizvođači kukuruza, sada obaraju rekorde.

- Otkupne cene sada su znatno niže nego što su bile u aprilu - objašnjava Saković. - Suncokret je tad bio 360 evra za tonu, a danas je 300. Soja je bila između 380 i 400 evra, a sada je 340 evra po toni. I cena kukuruza je otišla dole, ali je malo verovatno da će ići još niže. Bilo bi dobro da se način trgovanja malo promeni, i da neku robu prodaju unapred, kada je cena pristojna. Tako bi i rizik pojeftinjenja bio manji. To znači da unapred zaključe ugovore sa otkupljivačima, jer su tad cene solidne. Kod nas je, međutim, uvek logika, da će cene porasti i biti bolje. Na tom čekanju svi gube.



PONUDA

PROIZVOĐAČIMA bi najviše odgovarao dobar rod i još bolje cene, ali to teško ide, objašnjava Saković. Definitivno cene koje padaju su kompenzovane dobrim prinosima, a to će poljoprivredni proizvođači retko kad priznati.

- Imali smo slučajeva da su i cene i prinosi niski - kaže Saković. - Kada je ponuda svuda dobra, i u regionu i na svetskom tržištu, normalno je da cene budu niže.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:622113-Dobar-rod-obara-cenu

 
Ne znam zašto su uljare tražile zabranu izvoza suncokreta ako ga već toliko svuda ima u izobilju. Kaže gospodin da je soja bila izmedju 380 i 400 evra po toni (47-50din/kg) ali ja se ne sećam kada se to desilo ove godine ako neko može da me podseti. Takodje mi nije jasno zašto saopštava cene GMO soje na berzama kada se kod nas gaji non GMO čija je cena veća i koje ima toliko malo da se njom ni ne trguje na berzama u Budimpešti i Parizu. Teško mi je da poverujem šta su sve "ozbiljni ljudi" u stanju da izjave.
Nafta je na berzama jeftinija nego ikada ali ne vidim to na našim pumpama, baš kao što je to slučaj i sa gasom što se sigurno neće odraziti na cenu sušenja novog roda. Kako to da berze i tržišta za neke proizvode važe a za neke ne.
 
U ovoj vokojebini .ebe lud zbunjenog! Neverovatno sta se sve desava i vise niko ne stoji iza onoga sto je izjavio a kamo li iza onog sto je uradio! Pocevsi od ministra poljoprivrede koja je racunala "prosto i jednostavno" u direktnom tv prenosu iz skupstine, da je 500 kg kukuruza x 15 din = 85.000 din do recnika g-dina svemocnog koji ne dolikuje toj funkciji koju on obavlja nazivajuci na desetine puta neke ljude olosima!!!
Uporedite samo cenu na produktnoj berzi sa cenom koju nude zadruge! Nista drugo osim da se ispovracas po njima!!!
 
Da se razumemo, ova je jedna prosecna godina sto se prinosa tice za suncokret.Nema price o rekordnoj godini !!!!I prosecan prinos zemlje nemozes racunati na osnovu mikrolokaliteta gde je "skinuto izmedju 3-4 t/Ha"
Kako su pre 4 godine u isto tako prosecnoj godini moglli platiti 55-56 din ???
Ili 2010 godina sa rekordnim padavinama,idealna za kukuruz,kako su onda mogli u zetvi da plate 16-17 din
Dao Bog AV i ostaloj bagri da rade zemlju na nacin kao mi obicni zemljoradnici !!!!
 
Samo sta znaci produktna berza i cena?? To je cena kojom se trguje na taj dan. I sta se dogadja? Mafija, profiteri i opstala bagra kupe ili prodaju po dogovorenoj NARAVNO nizoj ceni i eto ti formirane cene za taj dan. Ako se prodaje za izvoz to ne ide preko berze i to su te mutljavine.
 
Kazu ako vlada dozvoli izvoz bice cena od 34-37din,a ko ne onda ostane na 30-31din za kg


Sent from my iPhone using Tapatalk
 
[h=1]Паори скидају сунцокрет, а не знају шта ће да пожању[/h]
[FONT=&quot]Са панчевачких њива чује се само вапај ратара да са „обећаних” 30 до 34 динара за килограм сунцокрета, ову жетву могу прогласити потпуно неуспешном

[/FONT]
Аутор: Олга Јанковић среда, 31.08.2016. у 16:07


zetva-suncokreta-pocela-cena-nepoznata.jpg


Берба сунцокрета у јужном Банату (Фото: О. Јанковић)



Долово – Уз питање да ли су задовољни првим откосима сунцокрета, пољопривредницима панчевачког атара следи и питање да ли ће и ове сезоне у тракторе, па кроз главне градске улице у протест због откупне цене.

Као пољопривредник, Јован Негован из Долова каже да како ствари стоје а посао је тек почео, род ће бити добар, на неким парцелама и до четири тоне по хектару. Сунцокрет се са земље мора овршити, а шта ће бити после не зна. Као председник Удружења „Панчевачки ратари” додаје да је најосетљивије питање и ове године, откупна цена, а за хаос на тржишту окривљује државу, мада је после хитног састанка у ресорном министарству мишљења да за ову сезону можда и има наде, али да није било конкретних одговора. Тренутно брину стару бригу – као и прошле године у ово време – не знају ништа о откупној цени.

„Имамо неколико проблема, који званично не постоје, а у пракси се понављају. Наши уговори са уљарима су без унете откупне цене, тако да сељак сеје, а не зна шта ће да пожање. Такође, званично не би смело да буде договарања међу прерађивачима, а сведоци смо да уиграно наступају, док држава понавља да неће да се меша у тржишну утакмицу, а није стала ни иза пољопривредника да добијемо део акција у прерађивачкој индустрији, како је то случај у комшилуку. Тада би имали неки утицај на откупну цену, рокове…”, објашњава за „Политику” Негован.

Једино чиме се у овом тренутку барата је такозвана индикована цена од 320 евра по тони, која указује на кретање вредности сунцокрета у окружењу. У овом случају, како каже наш саговорник, референтна би била будимпештанска берза, преко које је и прошле године, после неуспешног натезања са уљарима, домаћи сунцокрет отишао у извоз. Он објашњава да војвођански ратари знају да откупљивачи чекају жетву у Украјини „да виде колико ће се тамо пожњети, а то може и да се одужи”.

Продужен ће бити рок за скидање популарне уљарице и на нашим ораницама, пре свега због сортимента и различитих рокова сетве и трајаће још најмање месец дана. То даје времена да се чује и коначна цена откупа, али све подсећа на прошлу годину, када су после сличног чекања ратари били непријатно „изненађени”. Из панчевачког атара сада се може чути само вапај да са „обећаних”, аконтних 30 до 34 динара са ПДВ-ом по килограму, ову жетву могу да прогласе неуспешном, јер је цена испод 42 динара неприхватљива.

Коментари међу паорима су да се ова сезона не разликује ни по слабој организацији у „њиховим” удружењима, која нису искористила могућност да их окупе у производне групе и са већом понудом зрна поправе преговарачку позицију. Прерађивачи су, оцењују произвођачи популарне уљарице, упркос њиховом једином инструменту „разговора” – прошлогодишњим претњама да неће сејати – остали „тврда срца”, па и сада тактизирају и користе хаос да до сунцокрета, соје и осталих сировина дођу испод цене.

„Ипак, брза реакција новог министра Бранислава Недимовића је охрабрујућа. Желимо да верујемо да ће се ова веома значајна и актуелна проблематика уз помоћ министарства и других институција позитивно решити и да постоји свест и да смо на истом послу, иако са различитих позиција. Очекујемо да се држава ове године коначно умеша и утиче на уљаре, јер им је сунцокрет јако потребан. Род је још на њивама, а са овом ситуацијом, да на столу нема ничега осим лоших искустава, имамо само бригу како ћемо покрити трошкове сетве, рада, улагања, кредите…”, каже Јован Негован.

На 11.500 обрадивих хектара села Долова, међу кукурузом и сунцокретом ове године влада мртва трка. Лаике би то, после свега реченог, могло да изненади, али паори кажу да неког великог избора и немају. Због плодореда смењују се три културе, па је тако ове године на многим ораницама дошао ред на сунцокрет. Судећи по првим откосима, појавиће се вишак и сунцокрета и уља на српском тржишту. Део зрна ће отићи на намирење сетвених дугова, а део опет у извоз, јер ратари немају услове за ускладиштење већих количина зрна, али поручују властима да неће дозволити да уљари њихову муку добију будзашто.


http://www.politika.rs/scc/clanak/362551/Paori-skidaju-suncokret-a-ne-znaju-sta-ce-da-pozanju

 
Poslednja izmena:
Sve je isto svake godine dal je u pitanju Uljena repic, žito , suncokret, soja ili kukuruz. Izvoznicki lobi se bogati i ostatak tajkuna a seljak upada u sve vecu dubiozu cilj je unistiti seljaka , dati mu samo da prezivi i to je to. a mi smo ovce koje cutimo i gledamo sami sebe kako propadamo sve propada .
 
Da li vam na otkupnim mestima naplacuju analizu koju rade radi procenjovanja vlage i necostoce u suncokretu? Jer sam danas primetio,prvi put, 0,50% troskovi analize.

Послато са Tab2A7-10F
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh