Cena semenskog kukuruza

KWS-ovo zrno ima dosta veliku hektolitarsku tezinu zrna (mozda i najvecu od semenskih kuca koje sam ja sejao), sto kaze Zeka proveravao sam i ja.
 
Imao sam ga 2016-te,sreca u nesreci da nije naisla neka oluja,visoko stablo,klip na visini od 1.7m-1.9m,ali opet kisna je bila godina,verujem da u nekoj prosecnoj godini bude ok.5051 i 5211 nisam sejao.Zaboravio da napisem predusev je bio duvan.

- - - - - - - - - -

qqsvvd.jpg
2ue5lbk.jpg
e6p2sj.jpg
33wmma1.jpg


- - - - - - - - - -

Uspeo sam da iskopam slike, 560 i kerbanis.
 
Po meni razlika u stranim i domacim hibridima je sledeca. U losim godinama kao prosla budu svi losi s tim sto stranci imaju manje jalovih biljaka. Znaci ponesu bar neki pabirak. U dobrim i ekstra dobrim kao sto je bila 2016 godina stranci odvale sa 12 do 15t po ha dok domaci to ne mogu. Sto ne mogu da donesu prinos, sto ne mogu da spuste vlagu u vrsidbi. Sad ako nekom znaci sto je neko seme jeftinije to je njegova licna racunica, ali ako mu dam svu full agrotehniku onda necu ni na semenu da skrtarim.
 
Ako sam ja dobro razumeo Coci ti kazes da strani hibridi imaju veci genetski potencijal prinosa? Ali u katalozima za strane hibride uglavnom ni ne navode genetski potencijal bar u katalozima koje sam ja video
 
I ja sam Coci dosao do nekog slicnog zakljucka otkad sejem strane hibride (od 2010 Kermes je prvi strani). Mislim da i domaci fao 500-600 mogu da se nose sa prinosom sa stranima u dobroj i ekstra kisnoj godini, ali ne mogu da imaju nisku vlagu kao strani (mada ko bere u klipu nije mu bitno toliko). A u susnoj je veci procenat jalovih biljaka ( i to dosta veci u nekim situacijama), i bude za nijansu bolji prinos. Nekad te nijanse mogu da znace puno.
 
Ja sam prosle godine iztarupiro 8kj 1535pionira. A kada je nestalo semena u vreme setve, poslao sam sina i doneo iz apoteke neki Mas nisam ni zapamtio koji, e tamo sam imao nekog roda.U ekstremno susnoj godini nema pravila.Imam jednu njivu u nekoj dolji,tamo je pionir 9911 dao prinos 4300kg po kj.Znaci mora biti vlage, i ne preterano vruce dane i noci.po mom vidjenju to je razlog neoplodjenih biljaka
 
One tragicne 2012 kermes je dao oko 1300 kg po jutru dosta bilo jalovog a velik ko suma, tada nisam imao kombajn ba sam ga brao beracem nisam mogao ni brzo da berem iako je slabo rodio .Ali kad ima kise rodi ko blesav
 
Svako radi onako kako mu odgovara,hvala bogu imamo gro hibrida za svaku namenu sto strano sto domace.Istaknucu samo ono sto sam malopre napisao,posto dobar deo berem u klipu,meni vise odgovaraju hibridi koje se ne krune prilikom branja i koji mogu malo da cekaju na njivi dok odradim ostale poslove koji su mi da ne kazem bitniji(branje duvana,sadnja belog luka itd.)Naravno i kukuruz mi je bitan jer drzim svinje,a i prodam neku kolicinu u zrnu u prolece,dobro dodje i onda koji dinar.E sad, svasta sam sejao,volim da eksperimentisem,to znaju svi da recimo pionirov fao 600 nije isto sto domaci iste grupe zrenja,i u to sam se uverio,meni to ne odgovara,okrunjenog zrna koliko hoces,na kraju sam ostavio njivu pa je ovrsen.Da ne pricam o tome kad je pionirov Colomba(ima tome par godina)stigao na red za branje sredinom novembra,bilo je i poneko zrno na sapurini.A Kermes,to je tek posebna prica,jedne godine sam ga imao i reko nikad vise,bese to kad je bio nov u zemlji,solidna godina,dva cela dana sam brao(citaj"patio")celih jutro i po.Mislim da sam imao 5 kikinda prikolica sa te povrsine.Najvise mi je odgovarao za branje pionirov d11,njega sam sejao dugi niz godina.A verovatno najveci prinos ovako na oko sam imao sa syngentinim Pako,njivica od pola jutra,3 kikinde i pola bunkera.
 
Zeka85 je napisao(la):
Samo sto se kermes tesko brao u klipu...
Kliknite za proširenje...

I hteo da se kvari u čardaku ali no.

Što se tiče prošle godine i kako su koji hibridi prošli kolega kristal je napisao, nematu tu domaći strani, 600 grupa je najviše fasovala zbog dužine vegetacije tojest vremena oprašivanja i zametanja a ima ko je nadrljao zbog preteranih gustina ili desi se i zbog neadekvatnog đubriva (vreme primene) tojest ostala hraniva u oraničnom sloju i koren biljke ostao plitko i još mnogih faktora koji utiču na krajnji ishod.Uglavnom ste svi svedoci da vam se nekad desilo da u ekstra dobroj godini poput primera iz 2016g bude da na nekoj njivi bude manji rod drastično u odnosu na drugu njivu (nekad vas deli samo jedna parcela ) iako ste sve jednako odradili (i hibrid isti) e tu se neke kockice nisu složile da li vašom greškom ili je priroda umešala prste.Da li su neki bolji ili lošiji hibridi, bili su i biće ali činjenica je da svaki hibrid ima neke svoje karakteristike koje nam promoteri prećute (ako u opšte i znaju pošto nam uglavnom izdeklamuju ono što valja, primera radi rezultati ogleda) pa tokom proizvodnje primetimo svašta (ko hoće da primeti) a to ispitivanje traje par godina i onda shvatimo da neki hibridi nisu za naš teren ali no_Opet malo balavim ali valjda neškodi, zima je .
 
Uf neznam šta da kažem, imamo uslove za setvu 600 pa i 700 grupu što nemaju mnogi u Evropi a nema roda i kvaliteta bez kasnih hibrida, ponaročito ko bere (a i treba manje semena :osmeh:) a sa druge strane sad je to postao rizik zbog ovakvih godina pa se mora svaštariti, ja bih sve sejao 600 grupu što bih brao ali nesmem tako da će biti otprilike podjednako svega zastupljeno 400-600 grupe pa kako bude.
 
Kod mene idu hibridi do fao 490 pošto se sve skida u zrnu pa gađam da skidam sa pristojnom vlagom a i zbog setve pšenice u optimalnom roku jer ide na kukuruzovinište.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh