Cena psenice rod 2014.g

Danas pitao Gebi iz Čantavira plaća 16,20 dinara (ako cena menja do 10. jula onda biće doplata), i samo 50% može ostaviti na lageru od ukupno predato količina.:sta:
 
Citam i ne verujem sta se desava sa cenom.Dovesce nas dotle danemamo racunagajiti bilo sta.Ja gledam kod nas u Crepaji ,da nije secerne repe ne znam sta bi bilo.
 
To je bar lako.Nećemo je sejati već preći na neke alternativnije ratarske kulture gde se zna bar cena.
 
Brzo ce cena psenice preci 23-24 din,roda je polovina ocekivanog na nivou drzave,bice i uvoza da se zadovolje potrebe trzista,cena ce uzlaznim tokom naglo::novac::
 
ja sam cuo od jednog otlupljivaca da ce biti oko 16,17din bolja psenica, a losija 12,13din...koliko je to tacno, ne znam...samo prenosim
 

PŠENICU IMA KO DA KUPI, ALI...
Novi Sad, 23. jun 2014.
DSC_0022.JPG
Predstavljanje Robne berze iz Osijeka proteklog vikenda u Novom Sadu, čiji smo, uz Produktnu berzu, bili domaćini, potvrdilo je naše prognoze da je reč o izrastanju jedne nove trgovačke, pa i razvojne institucije u regionu.Dražen MajstrovićOtvarajući ovaj susret sa zainteresovanim ratarima i profesionalcima u berzanskom poslovanju, Čedomir Keco, naš glavni urednik, je rekao da će Osječka robna berza trgovanje žitaricama i sojom u regionu, uz rad Novosadske berze, učiniti transparentnim. On je istakao da su sva sagledavanja tržišta sa pšenicom iz Srbije pokazala da ova žitarica ima kupce i da izvoz od 1,3 ili 1,5 miliona tona, koji se, uglavnom, događa daleko posle žetve, pokazuju da pšenicu valja ozbiljno gajiti, a ne samo kao „čistača polja”.- To što pšenica ima veću cenu 5 do 8 meseci posle žetve jasno govori gde su krizne tačke u ovom poslu. Pozivanje države da popravlja cenu u žetvi interventnim otkupom je korisna za mala gazdinstva, ali 100.000 tona zrna na državnom lageru i po 23 dinara za kilogram ne donosi profit osim ratarima sa malim prinosima – rekao je Čedomir Keco.
DSC_0018.JPG
Čedomir Keco, Dražen Majstrović i Žarko GaletinTerminska prodaja koju nudi Osječka berza je novi ekonomski faktor u regionu i ako se pronađe veza sa Produktnom berzom u Novom Sadu biće to velika korist za ratare.Direktor Osječke berze (OSRB) Dražen Majstrović je otvoreno rekao da oni računaju na naše robne viškove.- Možda mi trenutno i nismo berza sa punim kapacitetom, ali u tom pravcu idemo i čekamo zakonske okvire u Hrvatskoj. Ali, sa sigurnošću mogu da kažem da radimo po svim principima berzanskog poslovanja. Robu od ponuđača uparujemo sa kupcima, garantujemo za ugovore i skladištare – rekao je Majstrović.
DSC_00141.JPG
Dražen Majstrović i Žarko GaletinProduktna berza u Novom Sadu ima izuzetnu informativnu produkciju, od dnevnog do sedmičnog servisa, ali poslovanje sezonski varira, jer u celom poslu nema terminske prodaje ili sasvim malo- Ono što se danas već zna, Produktna berza u Novom Sadu biće mesto trgovine sa berzom iz Osijeka, ali je još uvek potrebno da se preciziraju mnogi detalji – rekao je Žarko Galetin, direktor Produknte berze u Novom Sadu.Poslednja trgovina pšenicom na Robnoj berzi u Osijeku bila je 12. juna sa isporukom u avgustu mesecu.Kompanije koje su osnovale berzu u Osijeku, uz pridošlu Jadransku banku, imaju na raspolaganju 240 miliona evra i ne pripadaju nijednom političkom klanu u Hrvatskoj i mogu ulagati novac u agrar prema interesu, što je na susretu u Novom Sadu i bio najveći argument za uspeh ovog posla. Drugim rečima, osnivači berze će ulagati u ratarsku proizvodnju po modelu koji još drže kao poslovnu tajnu, a taj model će ponuditi i Srbiji.Zlatan Đurić, iz Unije poljoprivrednika sa sedištem u Sremskoj Mitrovici, je rekao da se ratari u Srbiji ne plaše konkurencije, ali je važno da znaju koliko, kome i po kojoj ceni tu robu mogu da prodaju.
DSC_0033.JPG
Učesnici susreta u Novom SaduInače, u Srbiji i pored četiri pokušaja nije donet održiv i koristan zakon o robnim berzama, što delimično sputava rad Produktne berze u Novom Sadu.Trenutno se kao sigurnost u prodaji žitarica i soje nude usluge Javnih skladišta. Njihov broj i regionalna rasprostranjenost, uz slab interes ratara, ovu korisnu poslovnu ideju zadržavaju na početku priče o višestrukoj koristi robnih zapisa.

- - - - - - - - - -


RATARI TRAŽE 20 DINARA ZA PŠENICU
Novi Sad, 23. jun 2014.
Izvor: Dnevnik
psenica23.6.JPG
Za nekoliko dana počeće žetva pšenice, a još uvek se, kako obično i biva, ne zna otkupna cena. Ratari se nadaju da će dobiti 20 dinara za kilogram, međutim, otkuplјivači već neko vreme delegiraju cenu od najviše 17,5 dinara, pravdajući je pojeftinjenjem žitarica na svetskom tržištu kao trendom koji će se nastaviti.– Ako se do juče pšenica prošlogodišnjeg roda prodavala za 24 i 25 dinara kilogram, zašto nova ne bi vredela 20 dinara? – kaže za „Dnevnik” predsednik Asocijacije polјoprivrednika Miroslav Kiš. – Imali smo ove godine skupu proizvodnju jer smo, zbog loših vremenskih uslova, pojave bolesti i glodara, usev tretirali češće nego inače. Veći prinos podrazumeva i veća ulaganja tako da je neprihvatlјiva otkupna cena koja nam se pokušava nametnuti.On poručuje ratarima da ne daju pšenicu jeftino, svakako ne ispod 18 dinara, i da je, ako ikako mogu, uskladište.– Na taj način bismo napravili pritisak na ponudu i postigli na kraju bolјi finansijski efekat. Skladištenje jeste trošak, ali sigurno će veća šteta biti ako sada damo žito po 16 dinara, a ono za dva meseca bude 19. U Evropi nije neobično da se pšenica čak i ne stavlјa u silose već sipa na gomilu i samo pokrije, možemo i to uraditi – kaže Kiš, ocenjujući da se, u svakom slučaju, mora voditi više računa o sortimentu da bi se proizvodilo ono što tržište traži. – Nije više bitno imati kilograme koliko je važan kvalitet.Polјoprivrendik Šandor Lenđel iz Padeja koji obrađuje 220 jutara oranice, od čega je trećina pod pšenicom, kaže da je obavio valјanu zaštitu i očekuje tri tone hlebnog zrna po jutru, što je petinu više nego u prošloj žetvi.– Po mojim računicama, otkupna cena bi trebalo da bude od 18 do 20 dinara kilogram – kaže Lenđel. – Ukoliko mlinari odmah ponude 20 dinara, pšenicu ću odmah prodati, a ako bude 18 dinara ili ispod toga, ostaviću rod na lageru.Pomenimo, po kalkulaciji Zadružnog saveza Vojvodine, otkupna cena pšenice bi trebalo da bude 20,71dinara kilogram – bez akumulacije, odnosno 22,78 dinara s deset procenata zarade, na osnovu prinosa od 4,5 tone po hektaru.Mlinari s kojima smo juče razgovarali nisu mogli precizirati cenu, ali su, čini se, daleko od 20 dinara. Preduzeće „Žitovojvodina” uputilo je Ministarstvu polјoprivrede inicijativu za uvođenje specijalne premije za kupovinu visokokvalitetne pšenice, koja bi iznosila tri dinara po kilogramu, navodeći da ta mera ne bi zahtevala velike finansijske izdatke države. U obrazloženju inicijative se navodi da je potrebno obezbediti premiju za pšenicu s najmanje 13 odsto proteina, hektolitarske mase od 80 kilograma po hektolitru, što bi po proceni iznosilo oko 30 miliona dinara.„Procene su da ove godine razvrstane količine najkvalitetnije pšenice neće preći simboličnih 10.000 tona, za šta na ime specijalne premije treba obezbediti maksimalno 30 miliona dinara”, piše u obrazloženju, i dodaje se da bi ovogodišnji otkup bi mogao biti „pilot” za uvođenje te prakse jer su trenutno u Srbiji veoma male površine zasejane sortama pšenice koje imaju potencijal za proizvodnju visokokvalitetnog zrna.PAD NA PRODUKTNOJ BERZICena pšenice roda 2013. godine već treću nedelјu zaredom je u padu. Ovoga puta nedelјni pad cene je iznosio 5,48 odsto, a prosečna cenovna vrednost pšenice je iznosila 22,95 din/kg (20,87 bez PDV-a), navodi se u jučerašnjem saopštenju Produktne berze u Novom Sadu. Inače, pretežna cena trgovanja se u drugoj polovini nedelјe stabilizovala na nivou od 20,50 din/kg,bez PDV-a.Prvo trgovanje ječmom roda 2014. je realizovano po 16,50 din/kg, bez PDV-a, dok je nedelјno trgovanje zatvoreno po 16,60 din/kg, bez PDV-a. Prosečna cena trgovanja kukuruzom je iznosila 18,71 din/kg (17,01 bez PDV-a).
 

HITAN OTKUP 200.000 TONA PŠENICE PO CENI OD 22 DIN/KG
Beograd, 23. jun 2014.
pancevacki%20ratari23.jpg
Udruženje „Pančevački ratari” iz Dolova uputilo nam je saopštenje o tome kako su oni ocenili sastanak u Ministarstvu poljoprivrede 19. juna, a u kome su još učestvovali predstavnici Asocijacije poljoprivrednika, Kluba 100P plus i Agrarnog foruma iz Pančeva.U saopštenju za medije, između ostalog, piše.„Nakon tročasovnih razgovora konstatovano je na obostrano zadovolјstvo da su osnovni podsticaji - direktna davanja po hektaru 6000 dinara (po modelu EU) počela sa isplatom na vreme i da dinamika isplata teče zadovolјavajuće. Na izjavu ministarke i njenih saradnika da su spremni na dijalog i da treba da gajimo partnerski odnos, Jovan Negovan, predsednik Udruženja "Pančevački ratari", je podsetio ministarku da ima prava i mogućnost da osnuje agrarni savet pri Ministarstvu polјoprivrede, na šta je ministarka, Snežana Bogosavlјević Bošković, pozitivno reagovala. U veoma konstruktivnim razgovorima i tolerantnoj atmosferi i pored silne argumentacije za i protiv, na kraju je ipak konstatovano da ne postoji saglasnost između dveju strana u vezi načina isplate regresa za veštačko đubrivo. Od strane Ministarstva polјoprivrede naglašeno je da se ovog momenta ne može ići u izmenu pravilnika o regresima u bilјnoj proizvodnji, ali da je predloženi model (račun-otpremnica) prihvatlјiv i da treba na nivou Vlade Srbije i Ministartva finansija postići saglasnost da se taj model primeni u sledećoj godini i iznađe rešenje za sve polјoprivrednike. Što se regresa tiče, prihvaćeno je da se isplaćuju ove godine za sva đubriva uklјučujući i tečna. Nejasni i nepotpuni fiskalni isečak se mora dopuniti sa fakturom da bi zahtevi bili prihvaćeni.Od strane stručnih lica iz Ministarstva rečeno je da će se u buduće regresi smanjivati u iznosima i prerasti u direktna davanja po hektaru, koja će povećavati kao osnovni podsticaji do 2018 godine, kao što je u EU. Razmatraće se i mogučnost ranijeg roka obnove registracije gazdinstva radi ranijeg početka isplate osnovnih podsticaja u vidu direktnih davanja.Što se tiče aktuelne problematike u agraru od strane Udruženja je naglašeno i potrebno što pre objaviti uredbom Vlade Srbije - interventi otkup pšenice u količini od 200.000 tona po ceni od 22 dinara za kilogram pšenice standardnog kvaliteta.Od strane Ministarstva je odgovoreno da se ulaže napor da se interventnim otkupom otkupi bar 100.000 tona pšenice, iako u Ministarstvu trgovine nije predviđeno, niti su obezbeđena sredstva za otkup pšenice za Direkciju državnih robnih rezervi.Tokom sastanka, razgovarano je o pitanjima iz oblasti stočarstva, merama agrarne politike i u vezi zakupa državnog polјoprivrednog zemlјišta.Na kraju je ministarka Dr. Snežana Bogosavlјević Bošković poručila: "Hvala što ste došli. Dođite nam opet." – saopštili su banatski paori.
 
U Baču urađen SYNGENTIN ogled,javio mi drugar,njiva 4.klase,pesak,rezultati su ovakvi: - INGENIO 6t/ha
- ILLICO 6.2 t/ha
- MOISSON 6.3 t/ha
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh