milan bac je napisao(la):
sta velite na ovo drugari,malo sam gledao po internetu pa reko da podelim s vama
Kao što reče Milan "gledao po Internetu", natrčao na ovaj tekst, pa "reko da podelim sa vama" !!!
Mislim da je veoma kvalitetan i edukativan. Prenosim ga integralno i u izvornom formatu, inače objavljen u časopisu Eurofarmer. Evo, za sve kozare, još poneka fotografija.
"Бур коза
Као друге врсте коза, и бур коза је у свом природном станишту чврста, добро прилагођена тешким теренима и одлична у брстењу жбуња.
Ова врста козе потиче из Јужне Африке где су јој Африканаци, да би је разликовали од, у то време траженије, ангора козе дали име “бур” (што значи фарма). У то време,бур коза је била одлична за узгој на неприступачним теренима, обраслим жбуњем које друге врсте животиња нису могле да брсте. На тај начин је припреман терен за овце или ангора козе које би се касније ту узгајале. У овим тешкиму словима (високе температуре, лоша испаша, опасни инсекти) бур коза је у Африци, као и шпанска коза у Америци, преживела управо захваљујући својим особинама.
Бур коза је у овим веома тешким условима опстала захваљујући способностима прилагођавања. Њена дебела кожа покривена кратком,глатком длаком,скоро да је непробојна за трње, а у исто време онемогућава инсектима и спољним паразитима да продру у организам и тиме спречава многе болести које инсекти преносе. Такође, захваљујући веома јакој пигментацији, кожа ове козе је отпорнија на сунчеве зраке,а самим тим и на настанак карцинома коже који у оваквој средини може да захват ивиме, стомак, реподуктивне органе и очи.
И поред ових одличних особина, све до почетк апрошлог века фармерима у Јужној Африци није падало на ум како да профитирају од ове козе. Да би се установила правила размножавања, 1959. године је основан регистар ове врсте коза у Јужној Африци, тако да се посебно после 1970. године стање,и резултати узгајања ове козе прате и то много више него било која друга врста коза које се користе за месо.
Када је упоредимо са шпанском козом, на први поглед се чини да је бур коза знатно боља. Физички је већа (обично је дупло тежа), брже расте, са равномернијим каркасом (захваљујући селекцији која се у Јужној Африци врши дуже од 40 година јер се ова коза користи за исхрану), има боље способности за узгој јарића (углавном зато што бур коза има велике резерве млека за младе). Такође, одлично брсти жбуње (због свог великог апетита и исхране која укључује 82% жбуња и 16% траве), док шпанска коза, са друге стране, једе 50:50% жбуња и траве ; на крају, тело ове козе садржи мало већи проценат меса (мало више од 50%), док је тај однос код шпанске козе нешто нижи од 50%.
Можда и најбољи атрибут бур козе је њен изглед. Велика је (одрасли јарчеви теже најмање од 110 до 135 кг, а козе од 90 до 100 кг) и изузетно лепа животиња. Са својом црвенкастом главом, глатким, мишићавим и пропорционалним телом изгледа веома атрактивно. Вероватно су и ове особине довеле до тога да се првокласне козе ове расепродају у Сједињеним Америчким Државама за више од 5.000,00 $, док су се прве увезене козе продавале чак за више од 50.000,00 $.
Бур коза је добила наклоност узгајивача захваљујући свом брзом расту (у идеалним условима, мужјаци теже око 27 кг после 3 месеца, 63 кг у 8 месецу, 92 кг у 12. 108 у 18. и 115 кг у 24. месецу живота, док женке теже 24 кг у 3. месецу, 45 кг у 12. 64 у 18. и 84 у 24. месецу живота) и високој плодности са већим бројем јарића (тврде да је стопа од 200% честа). Да би нагласили колики је потенцијал ове козе, неки узгајивачи и истраживачи тврде да с бур козе високо плодне животиње,док козење више од једном годишње значи и више добијеног меса од једне козе него од једне краве.
Упркос одличној статистици и карактеристикама, дошло је до сумњи у то колико је ова коза комерцијално употребљива. На пример, неки узгајивачи у САД тврде да се због високе цене и узгајања само чистокрвних бур коза са педигреом, мали број ових животиња гаји за продају меса. Уствари, у САД скоро да нема бур, или кико коза које се узгајају у комерцијалне сврхе, тако да су сви добијени резултати мало увећани јер су козе узгајане у одличним условима који им иначе не би били доступни када би се узгајале само за клање. Због свега наведеног, тешко је рећи који су комерцијални капацитети ове козе.
Попут шпанске козе, бур коза се у стаништима ван Јужне Африке сматра животињом која се сезонски пари, иако многи признају да је та сезона доста дужа у односу на друге врсте коза. Без обзира на то, ови сезонски патерни потпомогнути са још неколико незадовољавајућих особина ове козе који настају када се узгаја у затвореним условима, одвратили су многе фармере од узгајања ове врсте.
Бур коза је веома халапљива. Ово је корисно када брсти непожељно жбуње у Африци, али може да буде велики финансијски проблем за фармера и зато се бур коза сматра животињом која тражи велика улагања.
Бур коза у Африци има испашу која јој одговара, јер садржи разно жбуње за које се сматра да поседује састојке који контролишу цревне паразите. Оваква испаша није могућа свуда, а посебно на великим фармама и у континенталној клими.
У затвореним или полузатвореним условима узгоја у Северној Америци и Новом Зеланду примећено је да је бур коза јако осетљива на унутрашње паразите. Ово се не дешава у Јужној Африци или у сувим пределима Аустралије.
Други проблеми који се јављају у узгоју ове козе имају везе са њеним месом. Закључено је да је са аспекта укуса и жилавости ово месо лошије од јагњетине и овчетине. Претпоставља се да је за жилавост заслужан висок ниво колагена, али би селективан узгој могао да реши овај проблем. Чак и Јужноафриканци европског порекла више цене месо козе или овце него месо бур козе, а ово мишљење дели и већина Европљана. Међутим, овај проблем можда лежи у чињеници да се за поређење често узима месо одрасле бур козе, а не јарета старог између 5 и 10 месеци–периода када је месо ове животиње најукусније.
Поред жилавости, конзументи се често жале и на сам укус меса. Међутим, када се самеље и користи у кобасицама у смеси са свињском машћу има веома добар укус.
Ипак,ово није право решење, из простог разлога што се многи људи окрећу козијем месу као здравијој алтернативи од црвеног меса, јер управо јаретина има мање холестерола. Када би се овом месу додала свињска маст, онда би изгубило оне карактеристике због којих је тражено на тржишту. Иако се јаретина сматра месом са мање масти од осталих црвених меса, укључујући и јагњетину, јаретина бур коза нема ову особину, јер поседује највећи проценат масти од свих врста коза (проценат масноће у месу ове козе се може поредити са овчетином).
Ако узмемо у обзир све добре и лоше карактеристике бур козе, многи верују да селекција и унакрсно парење могу да дају одговор како да се максимално искористе добре, а минимизирају лоше особине ове козе. У многим земљама, укључујући САД и Канаду, врше се испитивања на мешанцима врста коза која дају добре резултате. Најранија испитивања ове врсте су,логично, рађена у Јужној Африци где је закључено да укрштање источноафричке гала козе и бур козе (јарац је припадао бур врсти), даје добре резултате у брзини раста јарића, посебно у првих 4 до 12 месеци. Занимљив је и други резултат ове студије који показује да су се женкине карактеристике бур козе одразиле углавном негативно на младунче када су бур козе парене са јарчевима других врста."
