Breskva i Nektarina

Пибе, накалеми је на виноградарску брескву. Ако не знаш зови члана Радашина. Открио си нову врсту брескве. Када зри?
 
pibe je napisao(la):
Jedno kratko pitanjce, izvinjavam se ako je previše amatersko ili je neko ranije već pitao, neću dugo.

U dvorištu pored mene već dugo godina niko ne živi i u nekom trenutku smo samo primetili stablo breskve koje sada ima visinu od oko 2.5 metra i od pre nekoliko godina počeli su da se javljaju plodovi. Pošto je dvorište potpuno zapušteno niko joj ne prilazi i nema nikave tretmane tokom godine. Ono što je neverovatno jeste da iako rodi tek možda desetak plodova, oni su takve veličine da svako ko nam dođe u goste i vidi ih u komšiluku bude iskreno oduševljen. Dimenzije tih breskvi su otprilike kao neki veći grejpfrut i čovek može od jedne da se najede, a o slatkoći da ne pričam, čudo jedno.

E sad, nekoliko prijatelja me je molilo da im dam semenke i oni su pokusavali i sa onima od pojedenih breskvi i onih otpalih i zakržljalih ali do sada nikom ništa nije niklo.

U vezi sa gore iznetim molim za savet:

- Kako pravilno tretirati košticu breskve da bi u nekom trenutku nikla, da li je saditi kao košticu ili slomiti košticu i izvući semenku pa zasaditi? I koji su obavezni koraci i rokovi za njenu sadnju?

- Ako se u nekom trenutku i pojavi iznad zemlje, da li ona može biti ista kao njena "majka" i da daje iste takvve plodove? Ako ne može, šta treba činiti da bude takva?

Hvala unapred na odgovoru.
Kliknite za proširenje...
Kada za to dođe vreme, nakupi negde par kilograma vinogradarske breskve (skroz zrele, kada počne da pada s drveta). Odvoj koštice (breskve smeš i da pojedeš). Dobro ih operi, te jednu noć potopi u vodu. Najesen ih utrapi (gajba s peskom je najbolja) i zakopaj negde u baštu. U martu će one klijati i nići. Posadi ih najobičnijom sadiljkom na mesto gde želiš da bude stablo breskve. Najbolje je da posadiš po 2 (razmak 10cm),za slučaj da se neka osuši. Dobro je zalij i nastavi sa zalivanjem po potrebi. Neguj ih cele sezone. U avgustu (obično) naseci kalem grančice sa te neobične breskve i nakalemi spavajući pupoljak na odnegovanu vinogradarsku breskvu. Idućeg proleća, kada vidiš da se kalem primio, zaseci podlogu par santimetara iznad njega. Čisti par puta (dok okopavaš) izdanke podloge (vinogradarske breskve) koji će još neko vreme izbijati.
To je najbolji način da dobiješ jaku, zdravu i sigurnu biljku i sortu, koja će trpeti sušu mnogo bolje nego da si kupio sadnice od godinu dana.
Btw, može se dobiti i iz koštice te sorte direktno, ali će biti slabe bujnosti, jednostavno sitnija, lošija, nežnija i kraćeg veka biljka. Pozdrav.
 
Hvala

Hvala svima a posebno Radashinu na ovako brzom i detaljnom odgovoru. Ovo me ohrabrilo da zaista pokusam, iako se do sada ni sa cim slicnim nisam bavio. Bice tu verovatno potpitanja i oko tih trapova i spavajuceg pupoljka itd. al o tom potom kad dodje vreme, a i prvo cu da se naoruzam nekim predznanjem sa neta.

Inace breskva je ovih dana bacila taj prvi veliki plod ali smo ga pojeli bez da slikamo, cekamo sledeci pa cu da okacim fotku. Mislim da je svake godine prva polovina avgusta vreme kada su najvece i najsladje.

I tu je ova poslednja Radasinova recenica sasvim na mestu, tacno objasnjava sta se desilo sa ovom breskvom, neko je bacio kosticu uz zid, ona je izrasla i sva je slaba i povijena i proredjena i daje izuzetno malo plodova, ali su tako veliki i tako slatki da nam ulepsaju svako leto.
 
Bolje kupi podlogu breskve na koju ces kalemiti nego da se zezas sa trazenjem kostica, sadjenjem, negom da porastu, gubljenjem dve godine itd....
 
Po meni se to isplati samo kad se semenka poseje na stalno mesto i tu ostane, pa se kalemi. Tako joj centralna zila nije ostecena i ide u dubinu. Sve ostalo je gubljenje vremena ili za neke uzitak, sto takodje podrzavam, pa makar trajalo i tri godine.
 
Ovo ti je, što se vremena tiče, kao da seješ na mesto. S tom razlikom, što je seješ (utrapiš) najesen, a SADIŠ u proleće sadiljkom na stalno mesto zbog toga što ti POSEJANA na mestu neće nići ni 50% Ovako ideš na siguricu. Znači, vremenski se ništa ne gubi, a mnogo, mnogo znači. I da, centralna žila je čitava, sadi se tek klijala koštica.
Ovako moja porodica podiže breskvare već 50 godina i tvrdim da je to ubedljivo najbolji način, nikog ni na šta ne nagovaram. Svako neka radi kako misli da treba, poštujem
 
Ako ce da presadjuje podlogu, onda gubi celu godinu na gajenje podloge zar ne? Mogao bih da razumem gubitak te godine da se podloga ne presadjuje, da se kostica posadi na stalno mesto zbog vec pomenute centralne zile i cinjenice da nema presadjivanja.

Plus treba da nadje kostice, procenat prijema koliki ce biti, treba podloge zalivati, okopavati, pleviti, mozda i prskati, zezanje bez potrebe, lepo kupi podlogu na jesen i posadi, a na prolece kalemi i ima sadnicu odmah.
 
Ta sadnja u jesen, a kalemljenje na proleće nije dobra. Neodnegovana podloga na stalnom mestu, kalem jako loše napreduje. Može se probati i sa kajsijom, recimo. Posadi podlogu u jesen, odmah u proleće na nju nakalemi kajsiju. Pored nje, na istog dana posađenu podlogu, NEMOJ kalemiti ništa do idućeg proleća. Videćeš na kraju druge vegetacije prve varijante, a prve vegetacije druge varijante o čemu govorim. Ova što je negovana podloga godinu dana, za samo jednu sezonu prestigne u porastu ovu koja je, odmah nakalemljena, rasla dve sezone (naročito ako bude sušna godina) Provereno. A neka provere svi koji ne veruju, lako je.
A da se vratimo na breskvu, podlogu kao da ne presađujete, samo umesto da klija na mestu (sejana u jesen), a što će vrlo loše biti procentualno, mi je klijalu premestimo gde treba u martu. Bukvalno kao da smo je posejali na stalno mesto u jesen, a ona nikla u martu, nikakve razlike nema.
 
Podrzavam ovo prvo napisano, nikad ne treba kalemiti prvog proleca posle sadnje podloge. Prve godine podloga treba samo koren da razvija. I da se okalemi na cip u avgustu. A to sa setvom stratifikovanog semena i vec naklijalog jeste isto, ali mora da se pogodi vreme, da se kospica tek odvojila. Ja sam koliko puta zakasnio i ta centralna zilica mi se vise puta polomila. A opet kospica vinogradarske breskve mi je proklijala gde god da sam je "bacio".
 
Ja sam na jesen posadio podloge magrive a u prolece kalemio tresnju.

Drugi red magriva je bio nedovoljno razvijen pa su ostale posadjene do sledece jeseni, a ono tamo prolece kalemljene.

Naravno je da su ove druge primetno bolje rasle posle kalemljenja, ali sada u njivi se ipak vidi koje su starije godinu dana.
 
Magriva je, može se reći, izuzetak koji potvrđuje pravilo. Nju ako hoćeš (a ja tako radim) da neguješ jednu sezonu da bi joj se razvio korenov sistem, moraš posaditi jako tanku, par milimetara samo. U suprotnom, biće predebela i teška za kalemljenje, tj. primanje kalema. Jako bujna podloga.
I da ne bi gušili temu, odjavljujem se po ovom pitanju, pozdrav.
 
ns10 je napisao(la):
https://www.youtube.com/watch?v=IkhHo0YpJhA

Da zatvorimo ovo pitanje ovim videom, koji potvrdjuje sve sto smo gore rekli. A tice se upravo breskve.
Kliknite za proširenje...

Ne bih da dalje razvlacim, samo ne zaboravite da je tema krenula ne od price podizanja zasada, vec se coveku dopala neka breskva koju bi da prekalemi....ako hoce da trazi vinogradarsku ove godine ko ima, da sadi kostice i sve ostalo navedeno, samo napred, ja bih kupio podlogu i prekalemio.
 
I sa ovim se slazem. Zasto bi se mucio za stablo ili dva. Samo ne znam ko ce mu prodati podlogu na komad. Ja kad god sam pitao, samo po 100 kom prodaju.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh