Домаћинство природе је непојмљиво сложено и уодређеној врсти танане хармоније.Чудесно али је тако.Међутим,јако мало треба да се хармонија поремети и да настане невиђени пичвајс,као што се догађа у ово време,а човек је томе добрано кумовао вођен слепом похлепом.Чињеница је да су и биљке на својствен начин свесна,разумна и осетљива бића и као таква способна да се успешно бране и,у већини случајева одбране ,од наметника.Неодговоран Човек је бахатом употребом хемијских средстава за "заштиту" и уништавањем њему сметајућих биљака тако пореметио односе у природи да је сад и у скорој будућности скоро немогуће повратити равнотежу у природи поготово у гајењу биљака и животиња које се хране тим биљкама.Биљке су постале просто килаво лење у очекивању да ће да их човек заштити од опасности наметника и да ће их нахранити.Резултат је катастрофалан,а с друге стране наметници окаљени у опстанку у сусрету с отровима тешко да имају препреке нападајући биљке којима се хране а све више имамо података да прелазе у исхрани и на биљке које су до сада обилазили.
Добра пољопривредна пракса захтева да и ратари и повртари и виноградари и воћари морају 24 сата бити уз биљке како не би били изненађени.Далековида упозорења да је,без плодореда, иста монокултура опасан вид гајења биљака и да здраво потомство долази од здравих и снажних родитеља се често изостављало а све у трци за зарадом и сад` ту смо где смо.Доминантно је и то да добар део одгајивача осим жеље за зарадом нема ни одговарајућег знања нити воље да се дообразује и да то знање плати и реализује плодове свог рада већ тавори и тако се ствара привид да се нешто ради.
Земља тражи паметног и вредног слугу а не господара.